Nova Evropa

Protiv sistema slobodne i individualne privrede postavljen je najpre sistem kolektivne privrede, Stara socijalistička teorija o potpunoj socijalizaciji sredstava proizvodnje našla je u Sovjetskoj Rusiji i praktičnu primenu, i provodi se kao teški socijalni eksperimenat evo skoro već dva decenija. Kakav će biti konačni rezultat toša Srandijoznog pokušaja, danas je Još teško kazati. Ali je pouzdano da je taj pothvat i ogroman i riziбал. I zato nosioci današnjeg privrednog sistema ne mogu i ne smeju да idu za ruskim primerom, pa traže nove puteve, Tragajući tako ljudi su naišli na »plansku privredu«.

Šta je zapravo planska privreda, malo bi ko umeo precizno odgovoriti, Obeležavaju je kao kontrolu kapitalizma, kao proizvodnju po planu, kao uvodjenje reda u razmenu dobara, kao reformu kapitalističke proizvodnje, itd.. I praktično se odraničuje kapitalistička privreda: proširivanjem državnih preduzeća i monopol4, proširivanjem zadružne privrede, etatiziranjem Ктеdita i vanjske trgovine, kontrolom banaka, a u najnovije vreme — u Americi — i ograničavanjem radnog vremena, kontingentiranjem proizvodnje, i suzbijanjem prekomerne proizvodnje i nesolidne konkurencije. Smisao je sve te planske privrede да radi po nekom planu dobro smišljenu i unapred utvrdjenu. Kako bi taj plan pravo izgledao, nije jasno, ali se uvek zamišlja neka državna intervencija. Uzimajući stvari konkretnije, mora se misliti na bolju procenu potreba i na bolji raspored proizvodnje, i to najpre u granicama svake privrede. I mi smo svedoci razni autarkističkih nastojanja i pokušaja; ali svi vidimo kako to ide sporo i teško. Nema uslova za proizvodnju svih potreba, teško je, naprimer, biti pšeničnu bitku gde pšenica ne rastel A ni nacijonalna radinost ne da se baš tako lako reorijentisati, Moralo bi se nešto internacijonalno uraditi, t, j. ceniti privredne potrebe sveta, pa izvršiti prema tome podelu radinosti u svetu; ali je to još teže, jer države ne napuštaju lako svoje samostalnosti, Može se stoga misliti jedino na neko kontingentiranje u бтатсата volumena internacijonalne trgovine. Naposletku, velika ie teškoća i sa mtervencijom države uopšte, i u nacijonalnoj i u internacijonalnoj privredi, Da bi ta intervencija imala uspeha. država bi morala imati visoko kvalifikovan aparat, a državni aparat malo бде da je dorastao velikim pothvatima, i nije objektivan, Zbog зуеба toga se i movi sistem planske privrede prima sa mnogo skepse u svetu; i kritičari planske privrede ozbiljno opominju, da se bolesni kapitalizam ne leči ubijanjem slobode i zdrave inicijative i birokratiziranjem privrede.

I tako čovečanstvo stoji stalno pred zagonetkom: svi se slažu u tome da nešto ne valja u starom sistemu, ali koji je pravi sistem koji bi ga odmenio — niko ne ume pouzdano da kaže. I što je najtragičnije, izgleda da toda pravog univerzalnog leka i sistema i nema, i da je čovečanstvo osudjeno da se još dugo koleba izmedju slobodne radinosti i kolektivne radinosti. Ljud-

36.