Nova Evropa

Развој и смернице наше привреде.

· Класична теорија предратне Нацијоналне Економије, о потреби и сходности интернацијоналне поделе рада, доживљује свој потпун слом. Нема више говора о томе, да поједине државе првенствено продуцирају оно за што имају најбоље услове, а да онда с извозом вишкова тих продуката покривају потребе оних артикала за које друге привреде имају боље предувете. Подела на »претежно индустријске«, односно »претежно аграрне« државе, изгледа да ће ускоро припасти историји. А још до недавна несамо да смо у већини случајева имали строгу поделу на претежно индустријске и претежно аграрне земље него је та подела вредела и за читаве континенте! Уосталом, та интернацијонална подела рада могла је, у пракси, дати добре и трајне резултате — да је од свих држава стриктно одржавана; наравно, уз претпоставку да претежно аграрне државе напусте идеју о прерађивању сировина код куће и о извозу фабриката и полуфабриката, односно, да индустријске државе нису дошле на идеју да аграрне продукте у што већој мери производе у властитом господарству. У истини, раније претежно аграрне државе редовно су настојале да се индустријализују, поготово оне које су имале велику продукцију најважнијих сировина, док су индустријске државе опет ишле затим да по сваку цену подигну властиту пољопривреду, било да у самој земљи добију што више сировина које треба индустрија било да потенцирају продукцију артикала за исхрану. Тако смо још пре Рата све јаче осећали политику заштитних царина, аграрних и индустријских, већ према структури појединих привреда; а након Рата та је политика нарочито провођена. Данас је она на дневном реду више него икада: повишења царина настављају се и умножавају, нарочито на аграрне продукте; и пењу се на висине на које се раније није могло ни мислити.

Економски либерализам доспео је у тешку кризу, особито откако је Енглеска, некад колевка слободне трговине, морала завести заштитне царине, односно откако су Сједињене Државе Северне Америке завеле читав систем прохибитивних увозних царина. Мало помало долази до битне измене привредних структура несамо појединих држава него и читавих континената, и то до такових да примерице извесни делови Азије, којој као да је било суђено да вечно прима и апсорбира продукте европске индустрије, данас туку европску индустрију на њену рођеном тлу: продукти јапанске индустрије поплављују тржишта готово читавога света, будући да пад валуте и ниски животни стандард омогућују

38