Nova Evropa

шевности, које ни време ни зла судбина није могла изменити или спречити у развијању; а баш те праоснове главна су снага и једних и других, те преко ових основа није требало ништа више да прижељкују. А они несамо што покушаше прескочити пет векова, већ им се догодило и нешто више и горе: нацијоналисти, уз помоћ историчара, почеше одбацивати све оно заједничко што им Балкан даде, па стадоше тражити и истицати оно што их раздваја, и ово раздвајајуће обавише посебном историјом, те на њему изградише своје нацијонализме. И настаде међусобна борба и искључивост: свака буктиња хтела је сама да обасјава Балкан! О Србо-Бугари, што прескачете пет векова! Не вучете ви ваше животно корење из историје! Све најбоље у вама, то су заједничке ваше црте и обележја ваша што чини балканство, а њих ни време ни зла судба није могла да у вама уништи и да са вас скине!... Али да се вратимо на наш предмет.

Уз расцеп раје на два опречна народна табора, настао је јак поремећај у односу реципрочних снага: вере и јунаштва у целом унутарњем животу народа и појединаца; а то ће касније, у вези са поратним друштвеним каосом и општим културним и морално-духовним лутањима, довести балканског човека до такова стања, да код њега негативне стране балканства почну избијати јаче на површину и задобијати деломично и местимично превагу. Ово се догађа у моменту кад балкански човек стиче пуну вољу и долази у најбољу могућност да се развија културно и социјално без туђих запрека. Религија, која код примитивног човека све више духовне тежње спаја у себи, у току прошлог века губи свој свестрани утицај и престаје да буде »духовним садржајем, који сам целим човеком овлађује«. Ни јунаштво у то доба није више у оној мери животна потреба, ни за појединце ни за његове уже и шире заједнице, као некада; оно се цепа од вере и остаје као резерва за усташке и војничко-ратничке сврхе. Свако није био ни пре јунак, иако је херојска тради-· ција обавијала сав живот и јунаштво било мерило људске вредности и узор за свакога. Губљењем везе са вером, јунаштво се одваја постепено од вишег циља, који се поштује од свих или бар од већине; без вишег циља нема ни најодважније дело морално-духовне основе, те прелазе у бруталност и насиље. Отуд појава изопачавања јунаштва: пуцање из заседе или у голоруке људе, и томе слично. ИМ тако расцеп двеју узајамних снага, у вези са другим незнатнијим појавама, избацује на површину: верски равнодушне, биготне, и насилнике. А какве се из овога рађају последице у наше поратно доба, у вези са разним другим узроцима и појавама и у вези са општим светским стањем народа и држава, и шта

307