Nova Evropa

ња, а ни касније у борбама за ослобођење, вера и јунаштво нису били никаково ритерство, нити спорт и натицање у смелости, већ пожртвовна борба и одбрана ужих и ширих заједница народа. Њихова је суштина била у тежњи и жртвама за виши циљ. Данас је ова суштина вере и јунаштва још насушнија потреба, па би требало да са свих страна живот обвије и да постане узором и главним мерилом људске вредности. У свом најширем смислу, јунаштво данашњице представља друштвену борбу за социјалну правду, за више принципе и за опће добро, против зла и себичности; другим речима, јунаштво данашњице је активистичко поштење (што би Црногорци рекли, »чојство«). У томе кругу херојске традиције и чојства, а са вером да изнад човека и света стоји виши духовни принцип, могло би код балканског света да настане унутарње усавршавање личности, првенствено владањем над самим собом и унутарњом дисциплином. Последицом би било: развијање јаких карактера и опште моралне свести о преузимању одговорности за своја дела. На овај начин, уз култивисање личности, створио би се виши друштвени тип балканског човека, са правом и неизвештаченом благородношћу. У дејству снага овога круга, иу његову односу према струјама и снагама социјалне средине, могло би код нас бити постигнуто решење проблема, или бољерећи изведен склад између личности и колектива. Само на овај начин може се код нас, по нашем мишљењу, решити и питање вођства и вођених, а тиме и питање праве демократије.

Умањујући и одстрањујући, на једној страни, искључивости католицизма као цивилизације, а потискујући на другој страни негативне стране балканства, Југословенски Покрет створио би себи тек подесан терен за своју јединствену акцију од Јадрана до Црног Мора. Ова његова акција у истинском и неизвештаченом религијозно-душевном и духовно-моралном, те друштвено-културном правцу, један је од битних услова његова успеха. Он ту своју акцију има да приређује за најшире слојеве народа, јер ће ту његово дејство несумњиво бити најаче и најповољније: по добу живота, на млађи свет и омладину; а по сталежу, на сељаштво. Ипак, он треба да је далеко од тога да буде само сталешки покрет, или да остане само омладински. Југословенски Покрет мора бити израз душе целог југословенског народа, у правцу у коме се изражава његова динамичка снага, — органски наставак живота југословенских племена, који вуче своју традицију из дубина душе народа, али живу и свежу снагу из непрекидног тока живота.

Али, ако је Југословенски Покрет наставак блиске прошлости, и ако је он на животном ланцу само нова карика и

309