Nova Evropa

silo ih za ljude i time obuzdalo rasnu mržnju, dok su ih protestanti anglosaksonske rase u Sjevernoj Americi nemilosrdno uništavali, Ali kad je, sredmnom prosvjećenoga XIX stoljeća, u Sjevernim Američkim Državama došlo na red pitanje oslobodjenja Crnaca, pristalice robovanja našli su potporu u заугеmenoj, od klerikalnoga uticaja oslobodjenoj američkoj nauci, Da bi se opravdalo ropstvo, stvorena je nova grana nauke, nauka o rasama, Takozvani »profiletisti« (Amerikanac Morton, te američki Nijemac Agasiz, doseljenik iz Švajcarske, i engleski diplomat Glidon i Not) napregli su svu snagu da dokažu razliku medju rasama, te da pokažu da rase vode poreklo od raznih predaka, što bi moralo osloboditi ljude bijele kože od svakih obzira bratstva i hrišćanske humanosti prema crno'košcima. »Crnac«, uči Agasiz, »пе može da bude bližnjim bijelome čovjeku, kao što bismo uzalud tražili srodstva izmedju magarca i konja«, Teško je biti ciničnijim i u sadržaju misli i u njenoj formi, Gotovo istovremeno, uzajamni odnos rasa postaje predmetom naročite pažnje i u starome svijetu. KoloniJalna politika evropskih država u Aziji, Africi, Australiji, i bezobzirno elksploatisanje od strane Evropljan& u osvojenim zemljama njihovih urodjenik4, takodje je tražilo svoje teorijsko opravdanje, Damašnji Nijemci ponose se, da je to učinio Nijemac Klem (Friedrich Klemm), u svoje vrijeme malo kome poznat a uskoro ı sasvim zaboravljen (u svome djelu: »Die Verbreitung der alttiven Menschenrasse udber den Егађа«, 1845). Ali su svakako mnogo više doprinijeli dokazivanju, a naročito širenju, ideje o nejednakosti naroda: francuski groi Gobin6, svojim »Essai sur ] inćgalitć des races humaines« {1853—55), i Nijemac emgleskog porijekla Čembrlen {Chamberlaine) knjigom: »Gnundlagen des XIX Jahrhunderts« (1899), koji dokazuju nadmoćnost i preimućstva bijele rase nad ostalim narodima staroga wvijeta, a naročito Arijevaca. Po njima, samo su Arijevci uvijek bili nosiocima više kulture, materijamoga i O progresa, dok su ostala ljudska plemena duhovno troma i za napredak пезрозобпа, хђоб себа 1 ne zaslužuju nikakvih obzir& od strane Arijevaca, Za naučno obrazloženje ovih nazora najviše je učinio opet Francuz Lapuž {Georges Vacher Lapouge), osnivač amtroposocijologije, koji ih je [u svome čuvenome djelu: »L' Arien, son role social«, 1899) čvrsto vezao za Darvinovo učenje o prirodnome о чарапа Čak i današnje njemačko judofobstvo ima svoj korijen baš u djelima ovih autor4.,

Ideje imemovanih učenjaka i mislilaca mašle su vatreme IE i pobornike u savremenoj Njemačkoj, Profesor Šeman (Ludw:ig Sohemann) osnovao je (1890) t, zv. »Gobincauvereinigunmg«, u cilju širemja ideja francuskoga бтоја; а Voltman (Глаал6 Жотапп, 1902) озпоуао је пагоб!и геуџи: »Рон-

322