Nova Evropa

пробуди политички и да скрши моћ оних који су, попут Г. Лоримера и његових оглашивача, судјеловали при довођењу земље на ивицу пропасти. Наравно, Г. Лоример би да заглуши свој изазов новим чињеницама у америчком животу, дизањем сопствене гласне буке. Игнорантан и збуњен, он објављује глупе уводне чланке, наставља да искоришћава старе и многе застарјеле традиције, изазива предрасуде и мржњу, хоће да ријеши проблем незапослења депортирањем људи који су највише допринијели изградњи ове земље, покушава да подвоји Америку, да народ — израбљиване масе старог корена и недавније усељеништво подједнако не би био способан да поступи ефективно против ракетизма великога »бизнеса« којему је он главним проповједником. Тај је хитлеризам, врло налик Хитлерову антисемитизму у Њемачкој, посвема неамерикански, и пун великих опасности за будућност ове земље. Ја мислим да би доиста родољубиви Американци, Американци који више мисле о својој домовини него ли о њиховим корпорацијама, морали побијати овај хитлеризам свим средствима која су им на расположењу; па то вриједи и за Американце старог корена и за грађане усељенике и за њихову у Америци рођену дјецу.

Ја бих позвао стога Американце старог корена, оне одиста праве Американце, који се интересирају за имиграцију и њене проблеме, и за будућност ове земље, да покушају упознати нас усељенике и усељеничку дјецу, те да сазнаду нешто о нашим старим домовинама, нашим расним позадинама; јер ће те позадине имати упркос Г. Лоримера и његова »Заигдау Еуепзаб Розф«-а дубоког утицаја на будућу културу и цивилизацију овог континента. Уистину, ми већ имамо знатан утицај. Дозволите ми да Вас још једном подсјетим на Пупина и Теслу, а да и не кажем ништа више о рударима и челичним радницима. Ако хоћете да нас познате, а не да нас одбијате и мрзите, и да нас се плашите, наћи ћете, са једне стране, да смо ми словенски имигранти, — примјерице ми »Хункеји« и »Бохунки«, или какогод Вас воља да нас називате, — просјечна људска бића са разним манама и недостацима; али са друге стране, да још имамо много у себи што ће послужити као допринос будућој величини Америке, несамо индустријски него и политички, културно, и душевно.

(Превео, И. Ф. Л--В.) пе Louis Адатис.

330