Nova Evropa

„Браћа, а непријатељи“.

Какви су се то неријешиви проблеми убацили између ова два народа, па да им не даду да у једном заједничком прегнућу. покушају пронаћи путеве и средства што воде неком љепшем и пунијем животуг — Јер, зар нијесу ово времена у којима сагоријева народно стрпљење, постављено пред једну мучну непознаницу сутрашњег дана, који се је поредао у слиједу дана пуних одрицања и пуних патња! Зар је овим народима довољна трка за обећањима, што се тако тешко испуњујуг Зар дневни бучни говори, параде, музике, и слетови, могу испунити празнине у желуцу, сакрити крпеж дроњака, и унијети топлину у голе домове И зар се немирној мисли човека може отети право на слободно стварање и слободно суђење»

Па добро, шта смо постигли ми, а шта сте постигли ви, од оних дана када је неумјесна рука дубоко увриједила овај народ, а тај тамо огорчила неистином, отровала лажи» Има стварних успјеха, али они нијесу ушли у нашу заједничку корист. Ти успјеси служе трећима, да на нашем нерасположењу остварују своје планове одржања свога господарства и материјалног поробљивања наших народа. Да, и још нечему. Колико стоје шпијуни разних нијанса, бјегунци и дезертери, наоружане чете заведених, фондови и потпоре, пограничне војске и утврђења, штампа, књиге, и агитатори» Ко то све плаћа и на чијим леђима почивају ти гломазни терети»

О свети Граде, да ли је затајила твоја мудрост!

Зар из мене проговараш ти, Мапа МођЏе, добра моја бабо, која си дошла из веронешке низине на ову »варварску« обалу, да се у њу заљубиш, да одгојиш словински одвјетак, и да до своје смрти опетујеш: »Та во соте да пок.

И како да баш ми — а колико нас је мноштво! — бастарди јадни, не осјетимо у прикривеним наслагама душе своје неизрециву бол ради овога лудовања сада, и један језиви страх ради онога што би могло надоћи! Док нам у суштини ништа, баш ништа, не стоји на путу. Све обратно: и свијетла прошлост, кад су духовна блага запљускивала и плодила ове наше обале, и трибути наши у људима високих врлина, у благу и добрима којим узвраћасмо за та даривања; и садашњост крута великих несташица и потреба за узајамним измјенама и међусобним потпорама, — све то, о Itala бепјфе, тражи брзо и плодно споразумијевање.

»Да повучете ваше стражарнице са наших обала, што нас понизују, а вас осрамоћују, и да добром истарском пуку и оном из крањских страна повратите право на слободну материнску ријеч«, — да по трећи пут изнесемо исту мисао,

340