Nova Evropa
и здрав организам. Треба га само знати и подржати са више добре воље и увиђавности. У сваком случају, прави хрватски књижевници, новинари и културни радници, не пишу језиком којим су раније превођени филмски текстови.
На крају, нека ми Г. Микац каже још нешто. Прошле године упутио ми је из Париза писмо у коме ми одаје особито признање за напоре у поправци филмског језика; па је и сам постао један од најбољих преводилаца филмских текстова, башудухумојих схватања. Данас, он налази да це прегледање филмских текстова »преурањено« (реч је његова), и да треба дозволити да се текстови опет преводе како ко зна и уме. Због тога сам у недоумици шта да урадим са ње говим писмом: да ли да га и даље чувам као докуменат његова одушевљења, или да га поцепам као докуменат његове
заблуде» Милан Димовић.
Povodom „Bosanske rapsodije".
Za njemački film »Bosanska rapsodija« može se s punim pravom kazati, da je prvi film koji prikazuje našu zemlju i naše ljude, Prije dvije ili tri godine, drugi jedan film na njemačkom jeziku {»Pjesma Crnih Brda«) samovoljno je prozvan »jugoslovenskim«, zato što je velikim dijelom snimljen kod nas, a imao je i »jugoslovenski« siže; ali u tome filmu, izuzevši pejzaže i nešto našeg govora, sve drugo bilo je tako malo »naše« da se je radnju mirne duše moglo prenijeti ma u koji drugi kutić svijeta. Još manje su »jugoslovenski« i »balkanski« bili ono desetak zabavnih filmova za koje su stranci {najviše Nijemci) snimali kod nas po nekoliko scena, 11 зато род!оби i »začin« za dlupe operetne sižeje i neizbježne detektivske pustolovine. Naprotiv tomu, »Bosanska rapsodija« je film koji od nas ne posudjuje samo prirodu, muzičke motive, i nošnju, već je u njemu pokušano da dodju do izražaja takodjer ı život i običaji, pa i duša jednog dijela našeg naroda. Ideja je veoma srećna i dolazi u pravi čas, nesamo kao odlično sredstvo za našu turističku propagandu već i sa filmskog i umjetničkos dledišta, Ovakvi pokušaji znače osvježavanje medjunarodnoš kinematografskog repertoara, pa bi, dobro izvedeni, mogli da donesu producentu i moralan i maferijalan uspjeh. Bez pretjerivanja možemo da tvrdimo, da u Evropi nema zemlje koja bi — u svakom pogledu — davala Тако дтабосјеп, а i sasvim nov, materijal za filmsko stvaranje, kao što da daje Jugoslavija. A od raznih naših krajeva, koji strance privlače, na jedno od prvih mjesta dolazi Bosna i Hercegovina, koja je za strance, zbog reforama što ih je proveo u Turskoj Kemal-paša, danas još privlačnija i »turskija« i od same Turske.
86