Nova Evropa

RU

од оних који су ставили на расположење потребна средства за предизборну агитацију у корист дотичних личности (за предизборна путовања, за приређивање зборова, за штампање и растурање летака, — речју, за све модерне начине с помоћу којих се може да извојује победа у изборној борби). Изабрани се свесрдно одужује својим »финансијерима«, и тако настаје она слика која је карактеристична за савремене парламенте. Дакле, зло није уклоњено тиме што се гласање врши директно, те се мора доћи до закључка, да посредност или непосредност гласања, сама по себи, не представља тако важан моменат како се то обично држи. Лако је уочити да, кад би за народне посланике била створена ситуација какву смо напред оцртали, т. ј. кад би они — посвећујући све своје време раду по својој правој дужности знали да се њихов рад стално и пажљиво прати од многих очију, а да за њега они сносе одговорност коју немају на кога да баце, — онда за оне који подмићују, већим делом, не би имало смисла да то чине, јер народни посланик, и поред најбоље (или, тачније речено, поред зле) воље не би имао могућности да брани њихову ствар, ако није она такве природе да се и без подмићивања може бранити. Ово показује, да се зло може сузбијати у својој суштини, без обзира нато на који је начин вршено гласање при избору народних посланика; према томе, отпада главни разлог који се наводи против система вишестепених избора, иако тиме још није доказана његова предност, које може бити а може и не бити.

Да би се постигла права сврха, која се у овом случају има у виду, изборни систем треба да је такав, како би се за сваког кандидата који долази у обзир за место народног посланика тачно знало, шта он вреди. О овоме се не може судити по речима, јер човек који себе препоручује воли обично да говори о својим најбољим намерама и плановима за будуће. Важније је знати, шта је он у прошлости радио и урадио, те према томе створити суд шта се од њега може очекивати. Овако постављено питање може да буде исправно решено у сразмерно ужем кругу људи, који се међусобно познају годинама, и то на послу, а несамо по имену, те дају своје поверење само ономе који га стварно заслужује. Ако се пође с овог становишта, онда прва изборна јединица мора да буде општина (сем великих општина, које треба да буду опет подељене у своје саставне делове). Али општински изабраници из целог среза не смеју да сачињавају нарочито бирачко тело за бирање из своје средине једног или неколицине представника за следећу вишу изборну јединицу, например за округ, јер би се у овом случају састајали опет људи који се мало или никако не познају, те они опет сем говора не би имали на основу чега да врше избор. Ово важи

109