Nova Evropa

Би

Ба

политика старога Фоча, од политике његова сина Мехмедаге: Фочина политика иде затим да се отклони повод побуне, а не и узрок њен; а политика осталих дахија не полаже ништа нато да отклони повод предстојећег устанка сиротиње раје. Ови последњи убрзавају догађаје који су неизбјежни као један од општих закона друштвенога развитка.

Уосталом, вара се свак ко мисли да су наше народне пјесме, и оне ранијега и оне каснијега датума, осим догађаја у народу који су их изазвали, настале без везе и са догађајима и мишљењима на страни, у свијету. Баш као и при грађењу наших цркава и манастира, на приморју и у средњевјековној Србији, све се и код нас јавља аналогно оному што је код других било, само код нас често касније за пола вијека, па и за читав вијек. Иако на свој донекле посебан начин, патријархалан и примитиван, али у складу с опћим схватањима и мишљењима, која се оснивају дијелом на старинским домаћим погледима а дијелом на новим мишљењима у свијету. И с тога гледишта, прије свега, имају се просуђивати и пјесме косовског циклуса ио Краљевићу Марку, па »Почетак буне противу дахија« Филипа Вишњића. Само што је, са новим приликама и са модерном нацијоналном свијешћу — прије сто година — дотле анонимна народна пјесма добила потписанога аутора, баш као и »Горски Вијенац« и »Смрт Смаил-аге Ченгића«.

Народна поезија значила је један отпор, једно противљење, једно хтијење, каквима је тешко наћи равна у књижевностима, па се њено значење и као историјског фактора и као умјетничког дјела имаде одређивати само по томе колико је и како допринијела да над рушевинама устројства ропства тријумфује слобода. Данас, када су познати обрасци такозване »револуцијонарне« књижевности, којој су задаци готово исти као и они које је извршивала народна поезија за вријеме свога постајања, указивање на право значење и праву историјско-политичку вриједност народне поезије значи уједно стављање у засјенак свих осталих перијода наше књижевности, почев од »Похвале краљу Владимиру« зетском па до савремене наше »пролетерске поезије«. Симболична фигура народног пјесника и пјевача Филипа Вишњића, као фигура аутора наше народне поезије, кад би се ставила, заједно са свим осталим фигурама аутора наше књижевности, од почетка до данас, на одговарајућу историјску степеницу, била би једна од највиших међу њима и, несумњиво, најзначајнијих.

С. М. Штедимлија.-

129