Nova Evropa

Или ћеш је већма распалити2 Ви можете, н Бог вам је дао, Тако силну покупити војску,

И поћ: ћете, синко, кроз нахије; Једног кнеза преварит можете И на вјеру њега домамити! Своју ћете вјеру изгубити, Једног посјећ, а два ће утећи, Два посјећи, четири одоше;

Они ће вам куће попалити,

Ви дахије од њих изгинути.

Ал ви тако немојте радити, Него мене старца послушајте: Ја сам гледо у нашем инџилу, Ово наше дуго бити неће,

Него ће се промјенити царство, Већ се, синко, подобрите раји: Од харача раји отпустите,

Нек: је харач к'о што Мурат рече; Прођите се глоба и пореза:

С кнезовима ви се побратите, Кнезовима хате поклањајте, Кметовима осредње парипе,

С поповима у дослуку будте, Не би л и ми уз њих преживљели, Јере наше дуго бити неће.

А што ће вам ваше пусто благо2 Да мељете, изјест не можете!

Свјестан је стари Фочо да је њихово царство кратковјечно, па даје савјете у вјери да ће, ако га послушају, моћи да се некако преживи поред раје. Он предлаже компромис са рајом, јер у томе види једини спас за живот свој и својих другова, али не и спас за систем владавине, коју су инаугурисали. Дахије га нијесу послушале, већ су покушале да јаче притегну рају н омету тиме сваки њен наум. Загазили су у крв њених вођа, а тада:

Уста раја ка' из земље трава!

До открића овога пута, по којем се окреће судбина дахија, Вишњић је дошао посматрајући и просуђујући њихову владавину изнутра, као жртва и објект те владавине. Његош је Турке посматрао, као носиоце једне насилне власти, извана, поред себе, па је његово тумачење њихова удеса, због тога, различито од Вишњићева тумачења. Та разлика долази, дакле, од разлике положаја и односа у којима су се налазила оба пјесника према Турцима. Кад се Вишњићева пјесма ослободи неких с временом наметнутих споредних пјесничких реквизита, остаје у њој оно по чему је Вишњић и данас значајан и актуелан, а то је једна логика и закон по којима се развија и окончава свака дахијска владавина. По тој Вишњићевој логици, са гледишта сиротиње раје, много је опаснија

128