Nova Evropa

И на рају глобе навалисмо, И грјехоту Богу учинисмо.

Стари Фочо »од стотине љета«, један од седам дахија, видећи до чега се дошло дахијском владавином, савјетује своје другове да се у задњем тренутку тргну и послушају завјет »силног цара Мурата«:

Чувајте се раје сиротиње!

Кад устане кука и мотика

Биће Турком по Медији мука,

У Шаму ће каде проплакати, Јере ће их раја уцвјелити. Турци браћо свих седам дахија! Тако наши инџијели кажу,

Да ће ваше куће погорјети,

Ви дахије главе погубити;

Из огњишта пронић' ће вам трава, А мунаре попаст“ паучина,

Не ће имат' ко језан учити;

Куд су наши друми и калдрме, И куда су Турци пролазили,

И с коњскијем плочам' задирали, Из клина ће проникнути трава, Друмови ће пожељет Турака,

А Турака нигдје бити неће!

Ни ово грозно предвиђање старога дахије не може да опамети младе насилнике и зулумћаре, који вјерују у несаломивост своје моћи и не боје се сиротиње раје. Они се старцу ругају и пркосе:

Не бринтте се нама дахијама: Док је нама здравља и памети,

И док нам је Биоградског града, Ми смо кадри управити градом, Око града сиротињом рајом.

Кад краљеви на нас војштит' неће, Како ће нам раја досадити,

Кад нас има у седам дахија,

У свакога по магаза блага, Каква благаг — све мека дуката, А све пуста блага лежећега... Тросућемо рушпе по калдрми,

На дукате покупити војску...

Овај поступак и овакво резоновање младих дахија значе тријумф њихове пропасти, а врхунац у развитку њихова владавинског система. Нато стари дахија своме сину, који му је ово казао, говори:

Нуто момка! и нуто памети!

С којом р'јечи на пашалук сједе! Узми синко, Фочић-Мехмед-ага, Узми сламе у бијелу руку,

Махни сламом преко ватре живе: Ил: ћеш ватру са тим угасити,

127