Nova Evropa

i sugestije koje je dobivao sa strane«; pa mu je, da istinu kaže, bilo »žao više radi stvari i 8. Meštrovića«, nego radi njega sama, što je Meštrović, hoteći da mu se »bez razloga osveti« zbog te njegove »stvarne konstatacije«, »prenio svoj napadaj na jedno sasvim drušo polje, i s time unio zabunu u diskusiju koja je trebala da ostane hladna i objektivna«. Dakle: dok Dr, Smodlaka, ni od koga izazvan, udara po Meštroviću i po njegovoj »nesrećnoj ruci u predlaganju mjesta za spomenike« — iako bi, ako se ne varamo, svako rekao da bi za to morao biti pozvaniji vajar Meštrović negšo advokat i profesijonalni političar Dr, Smodlaka, — dotle je za njega diskusija »hladna i objektivna«; a kad Meštrović na taj napadaj reagira, i to uzgred, on time »unosi zabunu« u diskusiju i »prenosi svoj napadaj na Jedno sasvim drugo polje«, »htijući da se bez razloga озуеи«! 1 его, 5 оуаКкоб lofično8 i nesebičnog stanovišta vodi Dr. Smodlaka sve vreme svoju »hladnu i objektivnu« diskusiju,

Ne vidi se uostalom, kako bi Meštrović — sve i da je hteo da se »osveti« Dru, Smodlaki za »lični žalac« — uneo bio »zabunu« u diskusiju o Spomeniku svojom uzgrednom primedbom, kad i sam Dr, Smodlaka kaže da to »nema nikakve veze s predmetom«; vidi se naprotiv, da je Dr, Smodlaka tražio ma i senku »razloga« da bi sam močšao preneti diskusiju na »područje gdje || ба se moglo smatrati stručnjakom«, a »to znači, na političkom polju«. I sad se on čitavim stupcem osvetio Meštroviću za njegovu uzgrednu primedbu!.,., Pošto Je prvo na šest velikih novinskih stupaca — kao nestručnjak — predlagao i ођтадабао бде 1 Како treba postaviti spomenike u Splitu, izazivajući neizazvan Meštrovića kao stručnjaka, — Кад зе Меštrović javio sa svojim stvarnim i kratkim mišljenjem, — evo ti i opet Dra, Smodlalke, sa nova tri duga stupca o spomenicima, jer — »mišljenje jednog slavnog umjetnika kao što je g, Meštrović tako je važno da zaslužuje opširniji osvrt«, Da, ali taj »slavni umjetnik« i opet Je samo povod — ovaj put označen punim imenom — da on, Dr. Smodlaka, »po gradjanskoj dužnosti« »odvrati Split od takvih kobnih pogrešaka, koje bi oduzele ovom zapuštenom gradu i posljednju nadu da će se ikad više urediti kako treba«; jer, »iako je neko slavan kipar, nije u svemu nepogrešiv«, pa će »S. Meštrović valjda dozvoliti, da su se i ovi ljudi (koji su primili kao zakladu „Monumentalnu Česmu) nešto razumjeli« u umetnost i u smeštanje spomenika... Drugim rečima, i politički stručnjaci i dobri gradjani splitski smeju kategorično zabacivati ili odobravati ideje gde se šta ima srušiti i gde šta treba podići, i smeju o tome nadugačko javno raspravljati, jedino »slavni umjetnik kao što je gs, Meštrović« nije nikad bio »srećne ruke u predlaganju mjesta za spomenike«, što — sad i otvoreno kaže na koga »cilja« — пајbolje dokazuje kip СОтбшта Мипзкоба »Којеба гтеепје и Peri-

131