Nova Evropa

не може да избјегне том осјећају —, подлежи том природном закону. Јер ни лаж ни истина нису крајњи циљ ни мишљења људског ни дјеловања; и једна и друга носе у себи нечег активног —, једна у негативном, друга у позитивном смислу. Само је истина ближа животу, конструктивнија, са више активистичког елемента, позитивнија.

У којој је мјери штампа, у даном моменту, морална или неморална, једва се о томе даде опћенито говорити. Немогуће је то тачно установити, или бар приближно одређеније утврдити. Друкчије ни не може да буде. Измјерите тачно тежину мозга, или било ког другог живог органа, код човјека! Немогуће, дакако. Код мртваца се то може, апсолутно тачно. Ни у живом људском друштву не може се потпуно одредити и тачно измјерити права друштвена »тежина« штампе; кад се утврђује, она се утврђује приближно, више теоретски него практично, са више апстрактним резултатима него конкретним. Према томе, колико је штампа у живом људском друштву (које се непрестано мијења и развија) морална или неморална, одређује се мјерењем, проучавањем, посматрањем опћенитог морала друштва као цјелине. Оцјењујући извјесне историјске перијоде из прошлости (дакле мртве), даду се већ тачније утврдити произведене посљедице, ефекат, и стварни морал штампе, те његов прави утицај на друштво и друштвени утицај на њ. Жив човјек, живо друштво, могу да се тачно мјере и оцјењују једино као цјелина. »Неморално« друштво — »неморална« штампа; моралније друштво — моралнија штампа. Друштвени морал, као и уопће било који други морал, није апстрактан, ни вјечан, ни непромјенљив, ни исти, он је друштвена појава, продукт друштва (не обратно!), те уколико су односи у друштву, у извјесном моменту, праведнији, напреднији, бољи, љепши, утолико је и »морал«, у свим својим облицима, савршенији, развијенији, »моралнији«, све се више приближава моралу, постаје моралом. Штампа је само огледало друштва, — њен је морал дакле одбљесак друштвеног морала.

Свијет се развија, напредује, и живи својим животом и својим током. Штампа данас дјелује јаче и снажније него икада прије. Све иде брже него икада досада. Ротацијони стројеви не спавају, још мокра слова стреловитом се брзином разносе, продају, купују, гутају. Боду очи масни новински наслови и натписи. Мокра слова миришу на бензин, а бензин на »посао«, на рачун... Морал новинских ступаца грца и гуши се, свјеж се продаје, заудара на масне паре! Новац је мастан, омастиће масне руке, масне стројеве, масне новинске странице, — посао иде као намазан! Ко ту пита, да није и »морал« штампе мастан2!...

Никола Тинтић.

285