Nova Evropa

сруши и смрви великане, — оно је израз »душе народне«, оно је одраз опћег и непогрешивог увјерења! А штампа је претеча, носилац, гласник, апостол тог »јавног мишљења«. И једно бесумње стоји: да још нико на свијету није успио да изврши и врши на јавно мишљење толики и такав утицај као штампа. Она тај свој »благотворни« утицај у пуној мјери схвата и врши. Она зна да буде умиљато јагње, и бијесна грабежна звијер, и хладна крволочна неман. Увијек све спрема, и увијек на све спремна. Новински ступци и пјевају и плачу, моле и проклињу, хвале и уздижу, руше и ломе, како кад треба, и како коме треба... Штампа је понизна слушкиња силника и тирана, и бахати плаћени крвник праведника. Сваки њен нападај уједно значи, обично, и нечију одбрану. Одбрана није увијек праведна, нити је сваки нападај увијек неправедан и штетан. Невидљиве су границе и могућности човјечје дјелатности, неомеђене су међе дјеловања путем штампе, у разноликом смислу и погледу. Али живот остаје живот; он се не даје пером скршити, нити стварност и истина потпуно прикрити. Прикривање је отезање, одуговлачење, одгађање рјешења, а не и његово елиминисање. А рјешења су неизмјерна, могућности су безбројне, штампа је на све спремна!

Појам штампе је опсежан и разнолик, — много штошта обухвата. Штампа практично, у животу, још је разноврснија; њен је рад још неодређенији. Писање штампе је покретно, промјенљиво; њена улога има више страна. Штампа има више лица и више наличја. Мишљење и држање штампе мијења се и окреће лакше и брже него пијетлови лагани на кућним крововима: треба само да вјетар дуне, да вјетар промијени, штампа је спремна на сваку метаморфозу. Што је до јуче грдила као најцрњу лаж, већ данас, веома лако, са заносом слави као најблиставију истину; и обратно, и потпуно, и KOMпромисно ... Доиста, ако је ријеч о штампи, на овом свијету »стална само мијена јест«!

Овакав карактер штампе, треба отворено признати, није апсолутан, ни опћенит, ни без изнимака. Свакако, он је данас претежан, а што је претежно — то је опћенито; што је опе ћенито — то је карактеристично и за цјелину. Лажи, подвала, сплетака, непоштења, подмитљивости, није никада на свијету недостајало. Увијек их има и превише. Свијет је стојички стрпљив, и све подноси стрпљивошћу болесника... Без двојбе је једно од најтежих психичких стања у животу и појединаца и друштва: досада; понављање увијек истога, или помањкање сваке потребне промјене. Што се више човјек досађује, тим му је страшније, — ако је стање које се понавља сувишно, штетно, лажно, непотребно, зло, а стање које се жели и очекива — потребно, корисно, лијепо, добро. Ни штампа

284

и