Nova Evropa

ono neprimetno napredovanje sa jednog stupnja na drugi, Које vezuje u jednu celinu masu naroda tako da se nigde ne može uočiti oštra i odredjena linija deobe; stuktura francuskog društva koja je učinila da je čak i Francuska Revolucija ostavila netaknutom njedove temelje i njegov kostur,...« Naprotiv, u Rusiji je bilo prekida medju staležima, pravih provalija i velikih kontrasta: uz bogate, kao u bajci, malobrojne elemente na vrhovima društva, uz intelektualnu elitu, najnapredniju i najprosvećeniju, kakva se samo dade zamisliti, ofromna masa seljak4 (91 ро sto stanovništva 1860, a još 83 po sto 1914) bila je siromašna, gruba, nepismena, Medjutim, ruska junačka pesma ([>Mikula Seljaninović i Voljša Vseslavljević«) prikazuje toga seljaka kao svemoćnu snađu; ali taj seljak bio Je doskora rob: »On je bio duša — duša za Gospoda Boga, ali ništa za svet; a za Državu samo neka vrsta sirovine«,., Iz ove seljačke mase nikla je radnička klasa, u većini svojoj prikupljena po radionicama i fabrikama ogromnih razmer4, gde je mlada ruska industrija bila vanredno koncentrisana, pružajući time jedan od bitnih (prema Marksu) uslova neophodnih za socijalnu revoluciju,

Nakon lepe i pažljive analize ruskog revolucijonarnog ı liberalno8 pokreta XIX stoleća, Grenar prelazi na godinu 1905: »Krv crvene nedelje (9,—z—22. januara 1905) pokrenula je najzad revolucijonarni mlin: propaganda ju Je iskoristila, izvukla iz nje više koristi nešo 12 пи Шјопа бомога, ђгобига 1 Чапака,.. U celoj zemlji vera u Cara bila je glavnom žrtvom pokolja; ljudi su počeli da osećaju, da nema šta više očekivati od ovog Oca narodnog, koji je naredio da se ubijaju kraj njegovih nogu njegova vlastita deca na molitvi,.,« Revolucijonarni pokret širio se po celoj zemlji, a revolucijonarima su se pridružili i konzervativni društveni krugovi; bogati ljudi su pomagali postradale revolucijonare, snabdevali sredstvima revolucijonarne odbore ı plaćali nadnice štrajkačima, Vlasti su izgubile glavu, najveći deo vojske nalazio se takodje u vrenju, na Dalekom Istoku, angažovan u nepopularnom i nesrećnom Japanskom Ratu, Car je morao, pred opštim štrajkom, da popusti, Ustavna reforma od 17. oktobra, kako vrlo dobro i tačno primećuje Grenar, nije bila uspeh samih radnika, — to značajno popuštanje autokratije izdejstvovala je ogromna većina zemlje, a uz radništvo — pre svega inteligencija ı buržoazija, Ali, ovaj vešt potez novo8, 1 prvog u istoriji Rusije, pravog Predsednika Vlade, grofa Vitea, razbio Je snađe opozije i Revolucije, Vladi je, u zimu 1905-6, pošlo za rukom da uguši revoluciju i da sazove parlamenat, pošto je prethodno oktrojisala Ustav ı dobila ogroman zajam od Francuske, čime su — uzgred budi rečeno Francuska Republika i njena republikanska buržoazija znatno pomogle rusku autokratiju, produživši joj opstanak za desetak godin4, iako u nešto obnovljenom, ublaženom, i evropejisanom

373