Nova Evropa

obliku. Veoma je informativno poglavlje posvećeno ugušenju bune i neuspehu parlamentarnog pokušaja, Tu vredi naročito istaći sledeću karakteristiku vodeće frakcije Prve Dume, takozvanih »kadeta«:; »Po svojim političkim tendencijama, ova stranka može da se uporedi sa našim (francuskim) radikal-socijalistima, s tom razlikom, teškom za razumevanje van Кизје, što je mnogo smelija u pogledu socijalnom, manje odana načelu privatne svojine, a u isto vreme predstavlja više društvene slojeve«,

U objašnjenju porekla rusko-nemačkoS rata (kao dela Svetskog Rata), Grenar ističe da izmedju Rus4 i Nemaca nije postojalo antagšonizma ni mržnje, Poreklo rata on tumači psihološki, iz slovenskih osećanja ruskog naroda i njegove ljubavi prema srpskoj braći. Ovaj se činilac svakako ne sme prevideti, ali je objašnjenje ipak jednostrano ı nedovoljno; a isto tako preterano je tvrditi, da izmedju Nemaca i Rus4 nije bilo nikakova antagonizma, Inače, analiza priprem4 i prvih početaka Svetskog Rata izvedena je u celini vrlo ubedljivo i lepo. I ovaj autor konstatuje, sasvim ispravno, da je Rat spočetka bio popularan, i da je tek kasnije nastupilo razočaranje: » Meseci, koji su prolazili a da nisu donosili čak ni izgled na nekakvo rešenje ratne situacije, a onda porazi, katastrofalno otstupanje, — sve je to promenulo osećanja. Vratilo se već uobičajnom neredu ruskog društva. Nezadovoljstvo je izazvalo ponovo na površinu duboki antagonizam koji je razdvajao staleže: vojnike i oficire, seljake i spahije, seljake i gradjane, radnike i buržuje, rečju: mužike i barine«. Sledi vanredan prikaz toka dogadjaja u Ratu, kada je stvarnu vrhovnu vlast u Rusiji Car ustupio Carici, Pod njenom upravom Rusija је konačno sazrela za Revoluciju, koja je u zgodan čas i izbila.

Izlažući tok toliko poznatih martovskih dogadjaja, Grenar ipak nalazi nove crte koje pre njega nisu bile dovoljno naglašene; tako naprimer, da ogromna većina učesnika nije bila svesna pravog zamaha i značaja dogadjaja. Povodom pada cara Nikole, iznosi on u daljem izlaganju ovaj sud: »Drugog dana (posle abdikacije) Car je zabeležio u svome dnevniku: „Dobro sam i dugo spavao, Hladno je i sunce sija' ... Tako je pao Nikola II zato što nikad nije umeo, zbog slabosti, da popusti kada je to bilo potrebno, — on se odupirao uvek bar jedan dan više пебо što je frebalo, i nikad nije činio ustupke a da nije mislio kako će da uzme natrag ono što je dao. On se bojao svoje slabosti i kajao se zbog nje; ali je mislio da ju može otkloniti držeći se čvrsto svojih predrasud4A, koje je on smatrao kao zapovedi svoje savesti, Mistika neograničene vlasti, odgovorne samo pred Bogom, toliko ба je bila obuzela da je on, za razliku od svojih prethodnik4, hteo da upravlja sam, da rešava velika pitanja van birokratije, uz pomoć savetnika ne-

374

UL