Nova Evropa

терета, несамо настала могућност него је морало да уследи —- као социјални императив и историјска нужност — шире признање извесних права жениних у друштву. Помало, додуше тешко, жена престаје да буде само објектом, а постаје све више и јасније субјектом, иако углавном и у првом реду више субјектом дужности него права. Равноправност се оцртава прво у негативном смислу, као једнакост свих, или готово свих, терета и дужности, а не и свих права, — дакле једнострано; уосталом, разумљива чињеница, јер право само материјализује и јуридички формулише идејно схватање носилаца власти у друштву о друштвеним — личним и материјалним — односима у извесном моменту.

Процес напретка и положај жене остаје, углавном, исти и у феудалном друштву, јер економске потребе и могућности тадањег живота и света нису захтевале, а ни проузроковале, веће и радикалније промене. То је она тешка и сурова збиља — можда суровија од ма које друге стварности —, која је свакодневно гушила жену, укљештену у окове живота, приморавајући је да ствара живот зато што јој је рађање деце још увек главна сврха живота: родила си се — да рађаш, а живиш — да трпиш и да мреш. Али, трагика жене је уједно и трагика човека уопште, јер борба полова, од свог првог почетка, стварно представља борбу о економско-социјалну превласт. Од жене је вештачки сакован објект за уживање, за свестрано — материјално и сексуално — експлоатисање, за потчињеност човеку, без једнаких права у друштву; и то стање траје још увек, јер се процес наставља, јер надчовецанске силе дејствују на човечанска збивања у животу. Положај, правни и стварни, жене пружа нам мерило културе извесног доба и народа; илуструје нам и само друштво и његов развитак, јер је жена углавном онакова каковом је учине друштво, свет, и живот.

Живот намеће своје стварне и правне форме појединцима и групама, он ломи и мења наше слободне одлуке, необазирући се ни на чије концепције, — он их сам, у извесном моменту, формира и прилагођује. Из објективних разлога почели су се постепено, у извесном оквиру, опажати и први знаци и обриси парцијалне грађанско-правне једнакости жена. Али стварно, живот је остао и надаље готово исти, па се је и та приближна једнакост показала као правни фантом. Само што се ни правни положај мушкараца, посматраних као целина, није много подигао нити удаљио и поодмакао од положаја жене, јер су и класне супротности стварно мало учиниле у том правцу, иако су дубоко разделиле државе и народе међусобом, који су одувек представљали више јуридичку а мање интересну целину. Међутим, живот крчи себи пут и увек се сналази, па је и жену — у даљним потре-

350

LOL