Nova Evropa

бама виших облика у развоју економско-друштвеног живота — постепено увлачио у продукцијони процес. Задобијањем нове улоге у друштву, и њен се правни положај мења и даље развија. Уз матерински позив и домаћинство, она је сада приморана да унајмљује своју радну снагу и ван куће, јер је то пут који треба да је поведе ка напреднијим и вишим формама. Али, моментано, за њу, као биће у личном и имовинском погледу још увек неједнако мушкарцу, настаје жиBOT Sui generis, досадан и тежак, отрован.

Модерни капитализам, у снажном напону свога развитка, да би задовољио потребе високе индустријализације, демократизовао је радне односе, па је и жени широм отворио врата учествовања у друштвеној производњи. Али тај индустријализам, у бесној јурњави за постигнућем што већег профита, и за љубав успешнијег вођења и издржавања оштре конкуренције на тржишту, служи се женском радном снагом у првом реду као јефтинијом; а смањујући позицију издатака за људску радну снагу, смањује продукцијоне трошкове уопште. Конзеквентно, огорчена и тешка борба за одржање голог живота и корицу хлеба ствара, уз мушку, и прекомерну понуду женске радне снаге, као и пад најамница, чиме је извршен огроман и значајан преображај у домаћем животу, па је битно измењен и положај и функција жене и у породици. Жена је избачена и отргнута из патријархалног породичног стања, у којему се пре налазила, па све више тежи за еманципацијом у економско-социјалном и правно-политичком погледу, дакле и за потпуним изједначењем са мушкарцем. Изједначење и реализовање равноправности са човеком, у пуном значењу речи, обухвата сад њен стварни, економско-социјални и правно-политички, програм, јер свака друга разлика — сем оне коју је створила природа ради постизања природних циљева (у првом реду полна) — нити је потребна нити оправдана, а најмање природно нужна, него је резултатом друштвених чинилаца. Никакове природне, поименце полне, разлике и специфичне особине физијолошкопсихолошко-интелектуалне, не могу, и не смеју, да буду разлогом за економско-социјални и грађанско-политички подређени положај жене: оба се пола узајамно помажу, употпуњују, и тек оба заједно чине човечанство; оба су подједнако вредна и неопходно потребна за природно и друштвено одржање, за напредак и за усавршавање људског рода. | Политичком победом грађанског друштва у историји јасно су се искристалисале на свим линијама његове стварне форме, па су и јуридички декларисана и гарантована (1798) грађанска права човекова. Али су то само права човека-мушкарца, јер та права нису обухватала и нису се протезала на женски део људског друштва. Признање грађанске једна-

351