Nova Evropa

Ne smije se nadasve zaboraviti, da se teško možemo nadati nekom napretku i višoj civilizaciji sve dok većina ne postigne pokriće bar najnužnijih potreb4 ljudskog života. Sadašnji poredak našega društva dopušta vrlo malom broju da mogu razvijati sve što je u njima; tu bi se trebalo pobrinuti da se zlo više »spriječi nego liječi«, kako to kažu Englezi. Lijek u progresu naroda nosi demokratija, koja počiva na slobodi, te u kojoj bi — kako rekosmo — svaki čovjek imao jednake uslove da razvije sve što je u njemu najbolje, Demokratija znači doduše teret za svakoga, а 1 БЈабозбапје za svakoga; — »u pravoj demokratiji niko ne može izbjeći moralni dio svoje odgovornosti, za radnje izvršene u ime svih i u interesu svih« [Berns]. Prava demokratija je oršanizacija različitih karaktera i umova, a njihova jednakost je u slobodi, Proizilazi dakle, da je sloboda prvi i najslavniji uslov za demokratiju, jer čovjeka slobodna ne treba tjerati da vrši svoju čovječansku dužnost. U demokratskom režimu, moral čovjeka ikad radi za svoju grupu ne smije biti niži neso kad radi za sebe; nijedan član društva, koje je pozvano da provodi veliko djelo demokratije, ne smije se lično koristiti bilo kakvom radnjom svojih загадтика + задгибоуд. Мајуебе zadovoljstvo medju ljudima nastupa onda kad se sa njima jednako postupa. Otud se radja sloboda, koja je instinktivna pokretnica altyujizma, koji opet stvara najbolji red i poredak. A u tom дгабоуопо stvorenom najboljem poretku, u društvu i u državi, jeste pravi smisao demokratije i njenih težnja, — u njemu se ogleda prava i najbolja politika oduvijek, kroz cijelu ljudsku povijest.

Morbo Petričević.

Смрт Унамуна у Шпанији, ПОСРЕД ЕВРОПЕ У КРВИ И ПЛАМЕНУ.

Европа је дубоко огрезла у крви, и пламен гојински страшно лиже осветљујући криж на смрт осуђеног шпанског народа. Има нечега неминовно тешког у ишчекивању коначних остварења. Крвава пара диже се са напуштених друмова Андалузије, за којима је некада чезнуо меланколични романтизам нашег Луке Ботића. Сав је изглед, да ће Европа постати »оно што је она у стварности, т. ј. мали рт азијског континента« (Валери). Њено држање у питању Шпаније толико је аморално и без сваког присуства етичке одговорности, да се ова крв и овај пламен судбоносно преносе на сву европску трагичну актуелност; јер шпанска трагедија је у суштини европска трагедија, у којој се човек бори за своје достојанство: људство за супрематију над стројем, појединац за победу над апстрактним молохом свемоћног етатизма. Су-

116