Nova Evropa
USA, а још више из праксе те Уније, произилази да је посљедњих година напуштено предратно схватање неутралности, јер се сматра да је са њоме компатибилно и да је у интересу мира потребно · неко диференцирање, које ће фаворизираги нападнутог. Држимо стога, да је прва задаћа реформаторског рада, да се установи који је минимум дужности неутралних држава које слиједе из тог диференцирања. Па будући да се садањи правни режим америчке неутралности може сматрати примјереним минимумом такових дужности — минимум који лежи изнад оног нивб-а на који би извјесне европске државе хтјеле да редуцирају ограничења своје суверености —, постоји, држимо, могућност да и USA yby у Друштво Народа; односно, не виде се разлози зашто не om USA ушле у једну Лигу у којој би њихове обвезе биле ограничене на оно што су оне саме сматрале прикладним и упутним за своје прилике, па то већ и узакониле. Тај режим прилагођен је систему санкција; штавише, он управо претпоставља да има држава које ће вршити санкције, јер само тада имају ЏЗА могућност да додуше одреде ехжађатсо против зараћених странака али не и против санкцијонистичких држава. |
Отуда слиједе планови, или »сугестије«, о двоврсном чланству у Друштву Народа: једном минималном, а облигаторном; и другом санкцијонистичком, али факултативном. Сврха минималног али облигаторно-неутралног чланства лежи у томе, да Друштво Народа, ако већ није могло бити идеолошки блок при: нудне колективне безбједности, буде барем идеолошки блок принудне пасивне резистенције. Оно може бити и више: употпуњено приступом Сједињених Држава Америке, а ојачано отсутношћу тоталитарних држава, Друштво Народа могло (би постати лигом демократских држава, у којој би сваки члан снагом своје привреде и богатством својих колонија ојачао привреду других чланова, а слободом своје друштвене организације ојачао слободу у другим државама. Остварило би се досада неостварено начело члана 1. Пакта Друштва Народа: да чланови Лиге могу бити »све државе, доминијони, или колоније, који владају потпуно слободно саме собом«; али и да сви чланови Лиге могу бити само државе, доминијони, или колоније, који владају потпуно слободно саме
собом.
Др. Жељко Ј. Ледерер.
169