Nova Evropa

Ко је verodostojan, Ja ili V. Ćorović?

T u uvodu i ma kraju svoje knjige (»Istraga u Sarajevskom Atentatu«) istakao sam, da mi nije bila namjera -da pišem zn a nstveno djelo. već da želim svojim radom doprinijeti stvari, prikazujući kako je iekla sama istraga o Atemtatu i do kakovih je rezultata dovela, — ono »što sam bio u mogućnosti ustanoviti pri istraživanju, o uzrocima koji su izazvali Atentat, i o načinu kako je on izveden«. Na molbu Urednika »Nove Evrope« sastavio sam i kratak članak: »Zašto sam napisao knjigu o Sarajevskom Atentatu« (»N. E.« od septembra 1937). u kojem kažem, da »розуе пагаупо, očekujem kritiku«; ali odmah upozoravam »osobito domaće pisce, da u kritici isključe svaki lični ili stranački interes«, te da se »na osobnu i stranačku kritiku neću obzirati, kao što sam 10 čmio i dosada«. Kritiku sam dočekao, i to veoma obilnu ı obimmu.:; ali ne uvijek stvarnu, kakovoj sam se nadao. U članku: »Kako sam vodio istragu u Sarajevskom Atentatu« (u »Novoj Evropi« za mart 1938) pokušao sam izaći ususret opravdamim željama nekih prikazivača moje iknjige (poimence G. Dra. Pere Slijepčevića i G. Nikole Trišića) u pogledu pojedinih momenata u istrazi: a u drugom izdanju \mjige (ćirilicom). koje je u pripremi, nastojaću da — u smislu njihovih napomen4 i prigovora — preuđesim i vremenski jasnije imesem i sim prikaz prvih dani istrage. Prije toga htio bih, kako sam već obećao, da odgovorim na zamjerke onih prikazivača koji se dotiču moje ličnosti kao suca i čovjeka, više nego same stvari: maravno. i tu samo ukoliko su te zamjerke ozbiljne i od općeg interesa. Medju ovima se naročito ističu četvorica kritičara. i to poimence: Veljko D. Kuprešanin (u »Jugoslovenskim Моушата« ed 20. jamuara 1938); Dr. B. Bratić (u »Sayremeniku« Društva Hrvatskih Književnika, za februar 1938): Ivo Kranjčević (u sarajevskom »Preеди« za februar 1938); i V. Ćorović (u »Srpskom Književnomni Glasniku« od 16. februara 1938). Nedavno je izišao i jedan dopis vospodje Jovanke V. Čubrilovića (u »Pregledu« za aprilkmaj 1938, pod naslovom: »O piseu knjige „Istraga u Sarajevskom Atentatu“). na koji ne mislim reagirati, budući da je gospodja Jovamka Čubrilović žena Veljka Čubrilovića, jednoga od trojice učesnika u Atentatu koji su — na osnovu istrage — osudjeni na smrt i odmah obješeni, pa je razumljivo da ona nije mogla, i još uvijek ne može, mirno i objektivno gledati i suditi čovjeka koji je vodio onu istragu protivu njena muža i druga. Ako ostavim postrani taj dopis gospodje

170