Nova Evropa

Пн

Сађту]оу16“), пајдогорадтиј парадај па тоји НепозЕ1 сав! Као виса, i najmanje povoljnu kritiku na moju knjigu, napisao je V. Ćero“16, ра ću ovdje prvo na njemu zastati. G. V. Ćerović se, u ovom svom prikazu moje 'knjige, pridružio onim bosanskim omladinskim piscima i članovima »Mlade BDosne« koji su me, još od Atentata, stalno prikazivali kao »jednog od najobičnijih karijerista koje je Austrija na buljuke slala u Bosnu« (B. Jevtić), pa on u meni 1 u mojoj sudijskoj revnosti vidi »očevidnu težnju, ne da se stvar prosto pronadje i utvrdi, nego da se tim hvasta i šepuri 1, na-

*) Htio bih ipak ispraviti, u napisu gospodje Čubrilović, neke iskrivljene činjenice. Nisam, tako, mogao reći pred njom — kad je željela poslati mužu u zatvor fotografija njihova djeteta — one riječi koje mi gospodja Čubrilović stavlja u usta: >»Oni su ubice, erne su im duše«; jer nikad u životu nisam te riječi izrekao, niti sam ikad za ikoga upotrijebio riječ »ubica«. A što se tiče fotografije, to je tačno da nisam dopuštao da se optuženima u zatvor dostavljaju [otografije; a nisam toga ni smio činiti, Jer sam i sam bio pod nadzorom, i znao sam kakvo raspoloženje vlada protiv učesnika u Atentatu, — na što sam zacijelo upozorio i gospodju Čubrilović. — U pogledu hapšenja i ispitivanja gospodje Čubrilović i gospodje Ljubice Miška Jovanovića, stvar stoji ovako. Žena optuženoga je, po zakonu, nekažnjiva, sve ako je i znala za rad svoga muža a to nije prijavila, sve dok sama nije imala u njemu učešća; iz tog razloga nisam suočavao gospodju Čubrilović s njenim mužem. Ali se žene ı rodbina optuženih, i onda i sada, zatvaraju od strane policije i preslušavaju na sudu, ako predleži profivu njih kakva prijava; u vezi s Atentatom, zatvoreni su i predvedeni sudu: mati Danila Ilića, braća Principova, roditelji i baka Čabrinovića, i njihova posluga, otac Grabežov, pa tako ı žene Veljka Čubrilovića i Miška Jovanovića. Protivu svih njih bile su podnesene proizvoljne ili krive prijave, na osnovu kojih su morali biti vodjeni izvidi; a kad se pokazalo da su nedužni, pušteni

su na slobodu. Da sam ja bio onaki kakova me je gospodja Čubrilović — u onom svom psihološki shvatljivom raspoloženju — zapamtila, te kakovim me

sada prikazuje, ne bi ona bila oslobodjena već nakon šest dana. A i sudae Plaznik joj je svakako tek uz moju privolu dozvolio da u zatvoru zadrži dijete. — Prijetnje seljacima (Kerovićima i ostalima) ustanovili smo sudac Filipović i Ja potanko u zapisnicima, ne bi li time postigli da im se ublaži kazna; nažalost se, kod presude, nije uzelo na to dovoljno obzira. — Ostaje još da objasnim svoje »vikanje« ili >deranje«, kojim me tereti gospodja Čubrilović. Od rodjenja sam nagluh i kao takav sam uvijek govorio glasno. da bih time potakao i druge da samnom glasno i razgovjetno govore. Ustalomi, takav je način govora pri istragama dobrodošao, iz više razloga. Uslijed toga činilo se gospodji Čubrilović (a često i drugima) da sam arogantan; pa kaže, da sam se »derao«ć! — Da sam ja smatrao atentatore prostim ubojicama, ne bih bio unosio u zapisnik njihove izjave, enako kake sam ih reprodukovao u svojoj knjizi, ı kako ih po tome često citira domaća 1 strana kritika. Ja držim da sam bolje shvatio atentatore i njihove glavne saradnike nego gospodja Čubrilović, koja i danas još tvrdi da

кл