Nova Evropa

perovodja, sudski prislušnik Sekso. Posve naravno, da sam za ovaj ispad ukorio Ćorovića, i rekao mu da bih ga — po zakonu — mogao disciplinamo kazniti. Ali, niti sam ga kaznio, niti stvar unio u zapisnik! Pitam sad G. Ćorovića, kako bi se danas proveo. u bilo kojoj državi, osumnjičenik radi veleizdaje koji bi ovako nastupio prema sucu-istražitelju? I to, prema sucuistražitelju čiji je položaj i delikatni zadatak — kako sam kaže dobro poznavao i razumijevao! Moj drug iz gimnazije i s univerziteta, i još i danas moj dobri prijatelj, Dr. Turković, mao je tada da ja ponovo saslušavam Ćorovića po nalogu vlade. i nije mu bilo nimalo krivo što se »miješam« u njegov posao. Dakle, ako bi G. Ćorović imao ljubaznosti da se opet malo sjeti delikatmosti položaja suca-istražitelja u onoj prilici, možda bi ipak dopustio, da mu je moj ton tada mogao samo izgledati »nadmen« iako om to u stvari nije bio. »Fon« u suca, poimence mu suca-istražitelja, optužemyku Jako može izgledati nadmen: pogotovo kad je sudac — kao u u ovom slučaju, kako kaže sam G. Ćorović, — o nečem uvjeren da postoji, pa misli »da je njegova stvar da je obelodami«, a osumnjičeni mu odvraća, da će mu, »ako nastavi takav način ispitivanja, uskratiti dalje odgovore«, odnosno da će са počastiti šamarom! Možda sam čak Ja imao i tada više prava da govorim o »tonu« optuženoga IDra. Ćorovića nego on sada o mome? ... Priznajem, uostalom, da sudac-istražitelj, prema izvjesnim optuženicima, odista dolazi u iskušenje i u priliku, kada ih ispituje, da povisi ton i da se »nadme«. — osobito još ako je u stanju da se uzdrži od prijetnja šamarima: a ja miti sam kome mprijetio šamarima, niti sam ikad upotrijebio ikakvo drugo masilno sredstvo, — kako Dr. Ćorović i sam priznaje.

Slično stoji stvar i sa »patrijotskim« boekanjem. Da mi je pakost i »bockanje« u krvi, kako mi se sad podmeće, ja sam mogao i tad, a mogao bih i sad, mnogo toga reći Dru. Ćoroviću. Mogao bih, naprimjer, uvjeravati danas i njega ı mašu patrijotsku javnost, da sam tada — ispitujući ga u Bamjalučkom Procesu — глао Фа је nedužan, te da bih ga ja, da sam sudio, kao čisto »kulturnog radmika«, riješio bio optužbe. Pa bi na njemu bilo da se »rehabilitira«! Ali čemu ovaka »patrijotska bockanja«? ... Istoričar treba da umije razlikovati ono što jeste od onoga što izgleda; pa da je Dr. Ćorović želio da »traži i nadje istinu«, om bi lako bio utvrdio da je moj tadašnji »austrijaki stav« odista samo tako izgledao. Ali, napokon, na čast mu njegovo mišljenje i kazivanje o mome »tonu« i »stavu«, koji su optuženome i usplahirenome tajniku »Prosvete«,

177