Nova Evropa

би се могла указати потреба мога суочења с оптуженима, или мога преслушања као свједока. Међутим, моји приговори нису уважени, па ми је уручен и декрет Владе, којим се именујем њеним изаслаником при главној расправи (оригинал тога декрета предао сам, с рукописом и разним списима и документима, Г. Дру. Ћурчину, мислећи да ће га изнијети у књизи, али је он — како видим — изостао). Иако нисам никад био од оних који су слијепо радили по налозима или по жељама Владе — што сам пригодом истраге веома често имао прилике показати, долазећи у сукоб и са својим непосредно претпостављенима и са другим властима (као што сам то већ споменуо у одговору Дру. Ћоровићу, а што се јасно види и из цијелог начина вођења истраге и из постигнутих резултата) —, ипак би ме и сувише далеко било одвело да сам се, с обзиром на ондашње прилике и ратно стање, успротивио наређењу Владе и вратио декрет! Ко би то тада био учинио! Па кобитоми сада учинио, ако смијем питати7...

Бака Недељка Чабриновића звала се је Братић; али не знам да ли је била у сродству са Г. Дром. Братићем2г Ово узгред спомињем, невјерујући да би овакав моменат могао утјецати на објективност њетову, као правника, наспрам мојг личности.

II

Више разлога да вјерујем да ме и лично не мари имам — наравно — код Г. Иве Крањчевића, који је и сам био учесник у припремању Атентата, те који пе може а да не гледа на оне догађаје кроз сјећања на своје властите доживљаје; а ти доживљаји, у којима ја — стицајем прилика —- нисам играо за њега симпатичну улогу, били су одиста тешки и неугодни. Стота је Г. Крањчевић покушао да изнесе, поводом моје књиге и често насупрот мени, оно што он држи за »Истину о Сарајевском Атентату« (у сарајевском »Шрегледу« за фебруар 1938). Будући да су појединости у том његову чланку обојене субјективно, то би било бестредметно. на њима се задржавати. Ко пажљиво прочита моју књигу и његову критику, видеће то и сам. Можда се њему прикази атентатора, и главних учесника у Атентату, како сам их ја у књизи изнио, чине хладнима и ниподаштавајућима само зато, што је његово учешће — као једног од споредних учесника — у мојој књизи приказано одвише кратко и не баш као тако важног Али, шта ја ту могуг Он је познавао само Васу Чубриловића и

227