Nova Evropa

но и пакосно потомехнула кад ме је гурнула у смрдљиви талог овог храброг сталежа... То је био извор мојих неисказаних страдања. Усто, мени је забрањено да цртам...« Хоћемо да скренемо пажњу и на следеће речи, у којима се испољава морална личност Шевченка: »Тај бескрајни јал и разне врсте понижења и ругања прошли су и као да ме се нису такли. Није им остало ни најмањег трага. Кажу, да је искуство наш најбољи учитељ. Али горко искуство прошло је покрај мене невидљиво. Мени се чини да сам исти као и пре десет година, — није се изменила ниједна прта мог унутрашњег бића. . «

Прелазећи на своје уметничке доживљаје, Шевченко каже: уЧиме сам доказао да сам корисно употребио упутства и пријатељско поверење највећег сликара на свету (мисли К. ИП. Брјулова) —- шта сам радио, чиме се бавио Неће ми се веровати... Бавио сам се писањем малоруских песама, које су допније пале као страшна мбра на моју јадну душу. Стајао сам замишљен пред његовим дивним сликама, у тихој сени његова финог и луксузног ателијера, као у врућој дњепровској степи; пред мојим очима лебделе су мученичке сени наших несрећних хетмана. Предамном се ширило поље покривено хумкама, а у мојој души стајала је у свој својој нетакнутој меланколичној лепоти моја тужна Украјина. Нисам могао да одвојим очију од те блиске чаробне дивоте. Ипак, чудан је тај свемоћни позив. Знао сам добро, да је сликарство моја професија у будућности, мој насушни хлеб; и гле, уместо да испитујем његове дубоке тајне, — ја сам писао песме, за које ми нико није платио ни гроша, а које су ме напокон лишиле слободе. Али их ја — и поред свемоћне и нечовечне 3абране — ипак још пишем! ... Боже мој, чудан ли је овај не-

миран позив..« Петар Митропан.

196

Пе