Правда, 06. 09. 1932., стр. 8

БРОЈ 250

ПРАВДА, в СЕПТ6МБАР 1032 ГОД.

СТРАНА

На прагу нове школске године ннје без интереса да се чују мушљења двојице француских кн>ижеанш<а, Пола Валериа и Жоржа Диамела, који данас уживачу светски глас, о омладини и њеном васпитан>у. Пол Валери, расправљујуКи о проблему омладине и школе, каже: — Нисам никада био најбољи ђах, >*ве< сам се држао оних што су добијали сведоџбе с осредњим оценама. Да сам хтео да учим све лекције на изуст, да сам слепо, фанатично слушао своје професоре, међу којима увек има више консервативаца не го напредних и модерних људи, врло лако сам могао да постанем први ђак у разреду. Али нека упорност, можда и тврдоглавост дечачка није ми дозвољавала да слушам у свему, без претходне анализе све савете старијих. Уверио сам се још као млад дечак да ни старији нису увек у праву. И то ме је спасло да не дос пем у ред „бубала" који у школи све одлично знају, а у животу не знају хако се адресује једно обично пиписмо. По мом мишљењу, интелигенција и самрста.тна иницијатива може се код омладинаца развијати слободно само у оном случају, ако га старији не преоптерећују саветима и поухамз. Можда је моје мишљење револуцио нарно, али ја остајем при своме: нај грироднија форма иницијативе је пр 0 тивљезе. Средњошколска дисциплина, спартанска строгост професора и родитеља према омладинцима, нису нимало умесни, њихова данашња форма мора нестати, ако иокрено же лимо напредак. За евесног средњешколца је важно ово: треба све да прима и научи што га интересује, а све одбаци што не верује да ће му користити. Досада је најстрашнији непријатељ учења и васпитања омладинца, јер она уле да поквари и оно што омладннца у истини интересује. Кад сач видео да ме у средњој пгколи уче многим непотребним, често глуггим, шупљ/им стварима, дошао сам на помисао: сигурно има и много лепих, корисних ствари од вредности које се у средњој школи намерно или из «вке консервативне пакости не преда )У ђацима. Почео сам да читам књиге и часописе и нашао сам оно, што ми се у школи није пружало. Питаћете, да ли оватси од омладинаца у годинама кзд посећује школу

има довољан критериум за такво по сматрање школске наставе. Већином треба да га има, а ако нема, ту је мајка, не отац! Мајка може својом нежношћу и љубављу прва да осети пуиу одговорност за васпитање своје деце и она мора бити довољно интелигентна да упути своје дете на прави пут. Њена неителитентност је не може извигагги. Жорж Днамел у једном чаоопису пише о васпитању данашње омладине ово: „Деци, ни најбогатијој, не требз дозвољавати приватну наставу. Свако дете мора и треба да иде бар неколико година у пжолу у којој му се пружа прилика да се меша са децом из нароДа, са сељачком, радничком. Наше средње школе у Европи и Америци нису ни приближно на висини модерног времена. Спартанска дисциплина, стално старање про фесора како ће да кажњавају своје ђаке, искључује могућност интенсив нијег н кориснијег рада на пољу практичног образовања и васпитања омладинаца. Средња школа не треба да буде академија мртвих класичних језика, школа за декламаторе и сањала, већ она треба, у првом реду, да припрема млад свет за практичан живот. Данашња борба за опстанак је свире па, тешка, груба. Латински језик, грч ка теорија књижевности, Расинови в Петраркнни стихови нису довољни за стварање отпорности за тај тешки живот. Треба више ширити хуманистичке науке, социологији посветнти далеко већу пажњу, историју учит.1 занимљ/иво, а не апстрактно са цитатима и пуњењем којекаквих непотреб них датума о рођењу краљева и бнтака. Данас човек живи у таквим приликама, да мора бити приправан на то да не једном мења своју професи ју. Средња школа мора стога човека припремити за многострану борбу у животу. Треба најзад у средњој школи мало више пажње обратити самој духо вности, треба упознавати омладину са вредношћу духовног живљења. треба га рано навикавати на праву хуману љубав, узвишенија осећања, а не дражити његове исконске инстинкте, предочавајући му национа.ти стичке трзавице из историје прошлости и загрејавати се мрском реалношћу опортског фанатизма. Будз'ћа покољења биће много више упућека на духовност него ми сви.

ЛЕКАР

Днете лротив малокрвности — Прописи умесне диете за јачање. — Диета са грожђем Смесу од 1 шоље пшеничне плеве, 2 кашике пшеннчних мекиња, 1 кашику млевене зобн скувати са 10 шоља воде (кување нека траје наЈвише 20 минута) на јакој ватри, затим се полагано омекшава при крају шпорета. Ако би ова смеса била сувише густа, може се додати произвољна количина вреле воде. После једног сата може се већ употребити. Пре употребе треба смесу пропустити кроз сито. Па једну шољу сме се дају се две шоље млека. Употреба: 1 сат после устајања из јутра 1 шоља ове смесе, иначе по потреби, 1—2 шоље, између појединих оброка. Ово је средство одлично против малокрвности и већ после употребе од две-три недеље показаће се најбољи резултат. Против малокрвности и претеране мршавости одлична је у ово доба и диета са грожђем. Ово воће се може јести преко целог дана, почев изјутра, одмах после устајања, произвољна количина, 1—3 килограма па и више. Грожђе треба Јести увек свеже, опрано, али никако не без љу ске, јер у љусци се налазе главни саставни делови, коЈи помажу против малокрвности и мршавости (витамини). Уз грожђе се може Јести кекс, бисквит, лаки колачићи. Строга и ефикасна диета са грожђем мсра трајати најмање 3 недеље. Ако Је за то време узимана свакодневио већа количина грожђа (2 и више килограма), диета не сме трајати дуже од три недеље. Умеренија диета може трајати све док има грожђа. Нова јесења фризура — Промене на пољу ношње косе приличио су велике. — Плава коса губи своЈ доминаитни положаЈ. ПАРИЗ, почетком септембра Може се рећи да се ове јесени анатно мења женска фризура. У овоме је мода последњих година нарочито каприциозна. Опет је кратка коса претежно модерна. Овоме *.е се даме. бесумње, много радовати, јер је кратку косу лакше држа- 1

ти у реду. Досадања дужа коса, која се расипа по врату, неће бити више у моди и ретко ће се виђати жене са таквом косом. Прва и најглавнија линија нове јесење фризуре је да врат буде слободан, да се на њему не види коса. Само на челу и око слепоочница остаће у јесењој сезони по нека коврца, мали талас, такозвани „пуж" То даје лицу леп оквир и кад провирује испод шешира доприноси при влачности. Прошла мода фризура је просто униформисала женину главу. Садања фризура даје много више маха слободном, индивидуалном укусу. Ухо ће се сасвим ослободити биће у већини случајева видљиво. За држање коврца н целе форме фризуре биће довољна капица за ноћ, док се пужеви и коврце на челу могу одржавати у реду помоћу игала. Плава коса ове јесени сасвим губи свој доминантни положај. У Америци су жене расположене за белу или платинасто-плаву боју косе. Коса седе боје нарочито је привлачна. Многе Парижанке носиће седу косу, јер сматрају да бела коса даје нарочиту драж младом и лепом лицу. Има смелих Американки и Фран цускиња које ће ове јесени зелено бојити своју косу. То прелази у фан тазију и не верује се да ће наићи на многобројне следбенике. Р. М.

Најновији париски модели јесењих шешира

Образована жена и њен муж оо — ЖЕНА СРЕДЊОШКОЛСКОГ ОБРАЗОВАЊА НЕ МОЖЕ ЖИВЕТИ БЕЗ КУЛТУРЕ. — ОБРАЗОВАНА ЖЕНА НЕ МОРА СВОГА МУЖА ДА ПРАТИ У ЗАБАЧЕНО СЕЛО —

Парфимерија прави

..репоручуЈе Великн Избор француск) ПИРФИНЕРИЈЕ И КОЗНЕТИКЕ КОЛ. ВОДЕ у раз. мирисима иа литар МИРИСА оригиналних на грам МИРИСНЕ ЕСЕНЦИЈЕ све врсте на грам Све остале тоалетие потребе. Молнмо пазите на адресу и бр. 6.

Савремени социолози и они који поклањају већу пажњу психологиЈи брачног живота, у новије време све више се баве актуелним н занимљивим проблемом: какви односи треба да су у браку ако жена има средњошколско образовање, без обзира на мужевљеву културу и интелнгенцију. У ФранцускоЈ, Немачкој, Белгији, ЕнглескоЈ, а нарочито у Америц, судови су у том питању већ постигли потребно либерално схватање и они у сваком случаЈу пружаЈу потребну заштиту образованоЈ жени, ако јоЈ необразован, или образован алн неин телигентан муж брани да живи без задовољавања њених ку.тгурних потреба. Има мужева коЈи траже од својих жена неопходну послушност у сваком погледу, па и у погледу начи« на живота, забрањуЈући им или им ускраћујући, због животних прилика или своје комоциЈе, да живе културним животом. Многи бракови после рата разведени су због тога. Жс на која Је у родитељском дому стекла лепше васпктање, коЈа Је по сво ЈоЈ природној интелигенцији и сама тражнла да што-шта иаучи, жена коЈа је свршила средњу школу, па можда има и академску спрему, не мора за љубав свога мање образованог или баш и исто тако образованог, али неопортуног, мужа да се од рекне културе. Има мужева коЈи траже од жене да иолази с њим у неки забачени I сеоски крај, где ће се обоЈе закопати годинама, а где муж жени неће пружити никакве прилике за културан живот и неће ЈоЈ допуштати да, с времена на време, оде у удаљену варош, да тамо посвети извесно време и своЈим културним интереснма. У већини модерних земаља овако упорно држање некултур-

них мужева може да послужи као озбиљан повод за развод брака и судиЈе разводе овакав брак увек кри вицом мужа. Многи мужеви траже од своЈих образованих и интелигентннх жена да се закопају у сеоску самоћу, не пружаЈући им за ту жртву ништа што би заменило удаљеност културног средишта. Они неће да дозволс жени да купуЈе ни наЈпотребниЈе књиге, да се претплате на Један часопис. Ти мужеви, обично, говоре:

— Жена која воли свога мужа мора поћи с њим кудгод он хоће. Же на коЈа во.ги свога мужа може за његову љубав и да оскудева, да се одрекне много чега. Жена мора бити скромна и, ако истински воли мужа и осећа према њему оданост, од рећи ће се раскоши и сувишних потреба. То Је све лепо и тачно речено, али жена не мора поћи са мужем-ако је образована а нова ЈоЈ средина ништа не пружа у културном погледу, Жена хоће и треба и да оскудева за љубав свога мужа, а ли не сме већ н у интересу самога мужа и деце — оскудевати у културним потребама. Жена мора бити скро.мна, али културни живот образоване жене не значи никакву нескромност ни ти раскош. Култура код образованог човека ниЈе сувишност. Да би се оваква разочарања избегла, жена треба пре брака добро да испита мушкарца за кога Је везуЈу дубља осећања. Јер, шта вреди љубав кад се у питању образовања и других ствари муж и жена не слажу? МАГДАЛЕН Б0Г.10Н ЗА ВАС, ДОМАЋИЦЕ Прантнчна упутстка за справљање добрих н унусннх јепа Кнедле од земичака (уз дивљзч), — 8 кајзерица или одговарајућу количину бела хлеба (векне због доста коре) исећи на мале коцке, у шерпу ставити мало масти, врло мало ситно сецкзна црна лука и на врху ножа алеве паприке. У тој масги земичке полатано сасушити, да добију црну боју. Од 400 грама брашна, два цела јацета, соли, млека или воде, напрааоти тесто ноклнце мешањем и тој смеси додати пржене земичке Од смесе направити округле крупније кнедле и иокуваги их у слабо сланој води. Печени зец са белим сосом. — Из паца извађени зец се пече на мал") масти са сигно сецканим ликом. Ако је месо добро испечено оставити гз на ватри. У једну шерпу ставити пола литра милерама, три кашике браш на, мешати глатко, додати мирођиј* и лимунове коре, налити са заоста«

лим соком од паца, да бн сос нзгубио мирис брашна, затим нека добро проври. Тај сос се може сервирати са лимуновим кришкама уз зеч је печење. Тесто за умакање у вино. — 560 грама шећера са четирн цела јајета један сат мешати док се не запени и тада додати.560 грама брашна. Као зачин ставити каранфилиће, цнмет, лимунову кору. Истезати тесто танко и сећи га на узане али дугуљасте штанглице и у рерни при јакој ватри испећи. Држи се врло дуго. Мармелада од парадаЈза. — Врло зреле парадајзе очистити и исећи на комаде, динстовати на масти, без ичег другог. Најбоље је дннстоваги у земљаном суду. Ватра нека буде слаба. Кад су сасвим скувани, пасирати их кроз сито и ставити у суд на не јаку ватру и пустнтн да кувз, док буде густ као мармелада. За цело време укувавања мора се мешати да не загори. Кад је довољно густо напунити том мармеладом мале лончиће, оставити да охладе, затим прелити хладном растопљеном машћу и добро овезати пергамент папиром и спремити на хладном мссту. Чорба од шаргарепе. — Пет нлч шест шаргарепа средње величине очисгити, опрати и исећи на танке, кришке, ставити у воду, додати мзло шећера (ко во.ти) и посолити. Нек се кувају, док не буду мекане. Направити светлу запршку са ситно сецканим першуновнм лншћем и у то ставити пасиране шаргарепе, залитн обичном чистом водом, или водом у којој су прокуване кости. Акз је потребно, чорбу треба још мало посолити. Сервира се с прженим земичкама. Косметички савети н упутства — Бил»анини одговори читаоцима „Правде". ЛуЈза, Смед. Паланка. — За скуп љање пора и чишћење митесера: Би љана водица. Косметичку књигу могу Вам послати ако пошаљете 10 дин. и марку н коверат. Љиљана, Вршац. — Ослоните се потпуно на лекара, он ће вам дати савет. Увеуе употребите Биљанин ма стан крем прогив флека, а дању суви под пудером. Пудер „Мон #3прис". Поручите код апотеке Делии^Ц Београд, Кнез Михаилова 1. И. В. Београд. — Скидајте шминку водицом за скидање шминке, затим се пола сата доцније умијете. Долазим 9 и 10 у Београд, посетите ме. 3. Ш. Београд. — Радо вас пр1мам на космегички курс, можете и са четири разреда ступити. Научићете како се негује лице и тело, спремају сви косметички препарати. Лчкар специалнста за кожне болесгк одржаће вам такође предавање. Кл бесплатни курс сам већ узела једну гоопођицу. Мими. — Да пеге што пре ишчезну, употребите и ноћни и дневни крем против пега. Сапуи, ако и нијг сасвн.ч сув, употребите. Лепа П. — Против знојења употребите прашак Биљана за посипање, за лице не. МариЈа, Рума. — Мажите руке раз блаженим фор.малином. Зизи, Сплит. — Прспоручујем вам Бмљанино средство за растење трепавица, трајаће вам читаву годину дана. Косметичка књнжица кошта 10 динара, пошаљите новац у обичној коверти са марком. За неколико дана имаћете књигу. Има разних реце пата о нези тела н лица. Новосађанске у авако доба примам радн бесплатног прегледа лица и дзвања савета, стога им није потребно да ми се преко писма јављају. Чиноз ничке госпође- и госпођицс, као и го спође официра имају прн неговању попуст. Биљана, Нови Сад, Његоше ва 10.

1'АДН)М-МЛСАЖА Д-р ГЕРЛЛДС-А сачми.аоа Ј-ад ум у пр.-жу, наднк на шЈфмније кссчетмчнс П ј , дроие. Р«дв>м сиуоаа и зате*е своЈни зрачењем кожу, засићује л пуин оптипаЈеи намноженн! крш нх зрнапл, дакле урапнуЈе сае боре и смешурана неста, лрг.еау нестаЈу са лнца уЈедио н спе мрле, сцс оспнпе м све пеге. УиазуЈе се и нестаЈаи-е мале и длака. Кожо се подмаађуЈе, освежуЈе н тен постаЈе напет и иежаи. Цена Је једнои омоту Дин, Г6.— и Једгом аелнкои омоту, коЈи стаже у свгму Дин. 60.— Не б»паЈте новапа, нзабермт: иаЈсигурнаЈе ■ наЈболе средстоо, зитеваЈте само Д-р Гералде-ове Радиуз-Млсаж«. Иоже се добатв у слим арогериЈама и бо.гим пзр> ■мериЈама. Геиералии депо ЖАК БАРТОШ, Беопад. Кисз мшаЈлова 18. 4490&

Омладина и

Г ОО — ИНТЕЛИГЕНТНА МАЈКА МОРА ДА ПРИМИ ОДГОВОРНОСТ ЗА ВАСПИТАЊЕ СВОЈЕ ДЕЦЕ. ПРОТИВ СПАРТАНСКЕ ДИСЦИПЛИНЕ. — СРЕДЊ.А ШКОЛА ТРЕБА ДА ПРИПРЕМА ЧОВЕЈСА ЗА ПРАКТИЧНИ ЖИВОТ.

школа