Правда, 06. 09. 1932., стр. 9

ЛРАВДА, 6 СкШћМВАР 1«3'2 ГОД.

СТНАиА

београдски [живот ПОНЕДЕЉАК, 5 септембра Народко позориште — (20): „Гоотођа Ђаволица". Београдско мало позориште („Слави~7 (21.15): „Хохштаплерска банда". Ново позориште (Башта „Нова Жагубица") — (21); „Ајша", „Бањске панталоне". Театер Вариете Палас (22): Пд првог септембра отвара сезону са велеградским програмом: комичне гачке, зрачне продукције, 20 бнраних лепотица и уметница. Вариете Руски Јар (Палата Луксор) Балканска 4. Септембарски програм у реновираном локалу. А• трзкције црначког уметника 1.икава. Фамилијаран дансинг. Свира одлична музика. Почетак у 10^ часова. ЛагсЛп АшђаббасЈеиг« (Боров Парк) Крала Александра 246. ВеликИ севзационални септемоарски про. грам „Био Сагагоу" — „СћагНе СћарНп" светски имитатор Чувени „Хуго-Хуго" комнчар. „Ннл. окаја", чланица Бечке Опере „Апеј Наг(тапп" и других 30 та. чака. Пре и после програма дан. синг на чистом ваздуху. Иене пн' ћу и Јсујни солидне' Почетак програма у 10.30 часова. 45025 ДирекцнЈа Пнвннца „Цветковић" ул. Краља Петра 64 располаже лепо уређенои баштом и терасом све у зеленилу. Има увек тазе разновроних мезелука. Свако вече прасе, јагн>е и ћевап на ражњу. Вино чисто природно добро расхлаћено као и друго пиће, внно Смедеревско, Жупско, Књажевачко, Наталиначко и т. д. Башта „Трандафиловић", Цара Ниболе Другог бр. 73, ТеЛ. 23-129: 'д данас па свако вече свира и (пева Осман Цицварић са Браћом, Шапчани. Поред разлађеног пића и разних мезелука, свако вече прасе, јагње и ћевап на ражњу. Кафана „Морава" у Краља Александра улици бр. 168: Нз основа је ренозирана и снабдезена првокласним хлгтним пићем. Гурманске мезелуке спремз чувени Нчкола ћевабџија. Свира омиљеча циганска капела Јове Јарета и Миланчета Врчинца. Пева омиљени севдалија Миле Брујађ СКреза). Цене солидне. Хотел ,4<рагујевац": Певају две најбоље певачице Паула Бехмен Мостарка и Стана Сремица уз пратњу чувене музике Браће Смука. У свако време тазе прасеће и јагњеће печење на ражњу, као и остали гурмански мезелуци. Пића прворазредна. ЈРестораи и пивница Топола- Коал>а Александра од вечерас па свако вече свира и пева чувени и омиљени Цгле Ћупричанин са својом дружином. 45016 БИОСКОПИ Уранија (17): Оперета „Песма, пољубац и девојка" х<Густав Фрелих, Марга Егерт, Фриц Гринбаум). Башта Коларац (9.30): Велике међународне рвачке.утакмиие. Касина (16): 1) „Брегови у пламену" (Луј Тренкер); 2) „ПЈпањолска мува" (Фриц ПЈулц, Артур Робертс, Бети Бирд). Колосеум (сала и башта) (17): „Жена и дипломата" (Лео Слезак, Марта Егерт, Макс Ханзен). Новаковић (15): 1) „Морски вук" (Милтон Силс). — 2) „Насмејана срца" (Фриц Шулц, Кете Дорш). Луксор (сала и тераса): 1) „Веселз ноћ" (Став Лаурер и Оливер Хар ди). — 2) „Кисмет" (Густав Фрелих, Дита Парло). — 3) „Госпоћица из Чикага" (Шарлије Шасе). Метроиол (15): 1) „Песми је крај" (Вили Форст и Лиана Хајд); 2) „Том Микс" (Пустоловине са дивљег запада). Балкан (15): 1) „Афера пуковника Редла" (Теодор Лос, Лил Драговер); 2) „Белфегор", мистериозна криминална драма. ДЕЖУРНЕ АПОТЕКЕ: Г.г. Антонијевић Милан, Кнез- Михаилова 13 (тел. 20-616); Божић Боривоје, Краља Александра 132 (23-641 >; Живковкћ др. Петар, Душанова 75-а (23-686); Јанковић Душан, Хајдук Вељков Венац 2 (20-304); Кремић Божндар, Булевар Ослобођења 36 (24-580); Лабош Оскар, Хартвигова 37 (27-239); Лазић Драгољуб, Пашићева 10 (24-163); Михаиловнћ Бранко, Цара Никбле Другот 79; Николић Војислав, Поп Лукина 6 (28-124); Про тић Сима, Краља Милана 31 ((20-821). Станица за спасавање и брзу помоћ 23-4-56. Страдање једног железничара СМЕДЕРЕВО, 5 септембра. — (Б. Ц. изв. „Правди"). — Ноћас је, вршећи службу на возу који је ишао из Пожаревца за Малу Крсну, настрадао дугогодишњи железнички службеник Коста Манчић. Коста је био на једној кочниии композиције која је долазила у Малу Крсну из Пожаревца. Кад је воз био на савијутку при уласку у Малу Крсну, Ковта је отпуштао кочнице и том приЛиком се тако несрећно омакао, да је пао поред пруге и добио врло тешке повредо по глави. Из Мале Крс* не је одмах пренет у Смедерво у болнииу. Коста се бори са смрћу. Био је ревностан службеник и исправан човек.

Наука и живот

Спорт И мишићи оо — КАКО ПОЈЕДИНЕ ГРАНЕ УТИЧУ НА РАЗВОЈ МИШИЋА. — ХАРМОНИЧНО И ЈЕДНОСТРАНО ЈАЧАЊЕ МИ11ЈИЋА. — РЂАВЕ СТРАНЕ ПОЈЕДИНИХ СПОРТСКИХ ГРАНА.

Познати чехословачкн лекар и велики слортнста др. Карел Андер налнсао је овај поучан и заиимљив чланак који ће, у првом реду, ннтвресођати спортисте. Спортистима је, свакакао, ве ома добро познато да поједиле спортске гране врло повољно угичу на развој мишића и јачају их. Ово је једно од најважннјих физнолошких дејста ва спорта, који се и са хигијенског гледишта мора довољно ценити. Па ипак, ни најбољим споргистима, обично, није познаго који мишиНи при гоме, у првом реду, долазе у обзир, ко је спортоке гране утичу највише на развој мишића, а које мо гу да шкоде томе развоју. Ни са спортског гледишта ни је свеједно како се спортиста држи према својим мишићима. да ли се у том погледу придржава хигијенских прописа и да ли не замара евоје мишиће спортским гранама које су за мишиће шкодљиви. Поједини спортови разноврсно утичу на човечје мишиће. Тако, бициклизам врло повољно утиче на ^Гишиће ногу, али то је једностран развој мишића. Горњи део тела и цела његова мускулатура остаје занемарена. Онај ко се бави бициклизмом мора се, безусловно, бавити још неки.м другим спортом, код којега ће и горња мускулатура моћи да се ојача. Систематска гимнастика спзда у ред оних споргова који хармонично утичу на развој це локупне човечје мускулатуре. Код разумне гимнастике сви мишићи се покрећу, ови су под једнако запослени и, према томе, подједнако се и хармонично развијају. Није довољно да се у појединим спортским гранама развијају само мишићи руку и но-

гу. Треба имати у виду да су мишнћи трбуха, прсију, леђа, потилжа, рамена — исто толико важни, па, ако се већ опортом развијају мишићи ногу и руку, греба се постарати о осталом упослењу и осталих мишића. Код футбала се највише развијају мишићи у листовима, док се мишићи у горњем делу ноге већ једнострано јачају. И футбал спада у ред спортских грана код којих развој мишића тече једнострано и стога се фут балиста мора одавати још неком спорту ако жели да му се целокупна мускулатура хармонично развија. Трчање развија не само мишиће ногу, већ и мишиће прсију и руку. Код фут^ала не може о томе бити говора стога што трчање није сиотематско код те врсте спорта. Лака атлепжа уопште повол. но утиче на развој мишића и јача их све подједнако. Тешка атлетика је такође добра с овог глеишта, али у њој треба бити умерен. Боксовање и рвање иазивају такође хармонични развој мишића целог тела. Са гледишта хармоничног развоја мишића најважнију улогу играју скакање, бацање к>тле и дискоса. Код ових аглетских грана најбоље и најсигурније долазе до изражаја све мишићне функције. Мишићи се слободно и врло повољно развијају. Што се тиче теннса и билијара, код њих је прилично савршено постигнуто идеално стзње; највише се код ових спорт ских грана развијају мишићи ногу, руку и прсију, па и рамена. Поред тога, билијар необич но развија фине и осетљиве ми шиће у очима: човек који стал но игра билијара у сваком слу-

чају оштри свој вид. Штета је само код билијара шго се не може да игра под ведрим небом. У загушљивим и задимљеним кафанама билијар као опорт потпуно губи своју вред ност. Пливање и веслање се могу сматрати по свом дејству на мишиће као многострано користан спорт. Код веслања треба обратити пажњу на то, да за време дугог веслања ноге не буду сувише непомичне.

Јахање, мачевање <и аутомобилизам — спортови који су махом приступачни само имук нијим-људима — такође имају многострано и повољно дејство на мишиће, али имају и своје рђаве стране ако се горетерује, нарочито у јахању и аутомобилизму. Сваки спортиста треба да обрати сталну пажњу на своје мишиће, да се, с времена на време, прегледа лекарски и испита на тај Начин стање својих мишића. Др. Карел Андер.

Недељни распоред радио-концерата

— БЕОГРАД ПОНЕДЕЉАК, 5. СЕПТЕМБАР 17.00: Поноднеани концерт Радио оркестра; 18.55: Тачно време Објављи вање вечер. програма и програма за следећи дал; Естетка градова у Дал мацији предаеање г. др. Милана Гла. винића; 19.30: Народна музика (грамофонске плоче); 19.50: Читање садр жине за следећу оперу; 20.00: Пренос из Београдског Народног Позоришта, Јеврејка опера од Халевиа; 21.30: Тачно време, Новинар. извештаји 'А. А.). Пренос музике из кафанс хотела „Петроград". Загреб: 19.20 О најновијим књнга. ма и реаиоама. Љубљана: 18.00: Салонски квинтет. УТОРАК, 6. СЕПТЕМБАР 8.55 Објављивање дневног програма; 9.00: Пренос службе Божје и бла годарења из Саборне Цркве, (Хор 1. Беогр. пез. друштва); 11.20: Званични извештај о водостању орпски, француски, немачки) и Званични из вештај о водостању (српски); Рецита ције и певање ћака основних школа; 11.57: Тачно време; 12.00: Звона са Сабсурне Цркве; 12.05: Југословенске композициЈе, изводи Рашло-Оркестар; 12.45: Југословенока музика (гра мофонсКе плоче); 13.30: Новннар. извештаји (А. А.). Тачно време; 16.00: Слазенска музика. 17.00: Поподневни концерт РадноОркестра; 18.55: Тачно време. Објављивање вечер. програма и програма за оледећи дан, Спортске вести, Предавање г. проф. Винка Витезице, Народне пеоме. пева г. Милан Тимотић; 20.00: Ћако од Петра Петровића Пеције; 2030: Концерт Дувачког Оркестра Краљеве Гарде диригент виши капелник 2. класе г. Драг Покорнл; 22.00: Тачно време, Новкнар. извеш. та<ји (А. А.). Пренос музике из ресторана „Граћсвинска Касина". Загреб: 12.30 Југословенске нфод. «е песме. Љубљана: 20.00 Експерантски час. НЕДЕЉНИ РАДИО ПРОГРАМ ПОНЕДЕЉАК, 5. СЕПТЕМБАР Берлин, 21.10: Октет извађа: Шубер тове композииије; Букурешт, 21.00: Концерт камерне музике; Пешга, 9.15: Концврт оркестра Сврвански;

17.20: Концерт цигкнске калеле; Париз, 12.00: Подневни концерт регистроване музнке; 20.45 Концерг ралио оркестра; Прат. 21.30: Виолински кон церт г-ће Розе Пшиходоее; Варшава, 20.00: Популарне игре. изводи ор кестар из Штромберга; 21.05 Црквене руске песме; Беч, 19.00: Верди: „Дон Карлос" опера, пренос из Државне опере. УТОРАК, 6. СЕПТЕМБАР Берлин: 11.30 Подневни концерт из Кенигсберга; Букуреигт, 19.10: Лака и румунска музика; 21.45 Вокални концерт; Пешта, 17.00 Концерт оркесгра Ото Берга; 20.45 Циганска капела; Паркз, 2О.00: Гастон Лерони: „Тајна жуте собе"; Праг, 19.40: Старе холандске песме; 21.00 Рецитал на пиану г-це Арани; Варшава. 17.00: Поттуларни симфонички концерт фил хармоничног оркестра; 20.00: Популарни концерт, диригент Ознминскн; Беч, 21.15: Песме и арије пеаа сопран Марка Рајниг; 22.05: Музика за игру. НАЈИНТЕРЕСАНТНИЈЕ ТАЧКЕ РА. ДИО-ПРОГРАМА ОД 4 ДО 10 АВГУСТА Понедељак, 5; Беч, 19.00: „Дон Кзр лос" опера од Вердиа. Уторак, 6; Варшава, 17.00: Популар ни концерт симфоничног оркестра.

КОД НЕУРЕДНЕ СТОЛИЦЕ, навале крви у доње тело, код болова у куковима, тешког дисања, лупања срца, мигрена, зу јања у ушима, несвестице, душевне суморности, прочистиће наравна Франц-Јозефова горка вода стомак и црева обично и ослободити Вас неугодног осећаја страха. Многи професорилекари употребљују Франц-Јозефову воду од*1Цчним успехом код престанка месечнога прања. Франц-ЈозефОва горка вода добива се у апотекама, дрогеријама и шпецерајским трговинама. РОЛ1АН „ПРАВДЕ"

Двоструки живот доктора Хесеа

- ФРЕД АНДРЕАС -

— Моја пријатељица се можда вара, поновила је Анелиза. Било би згодно да предузмете нешто... Препознаће га неко и доћи ће до страховитог скандала... — Ви имате право, рекла је госпођа Хесе. Дајте ми, молим вас, његову бечку адресу и лаж но име... Анелиза је енергично одбила. У овом расположењу не може да јој да детаљне податке. Пре свега, треба да се умири и ство ри план. Она је увече код куће. Госпођа Хесе треба да напише Једну карту и она ће је опет посетити. Мало доцније, пролазећи кроз врт, Анелиза се задовољно смешкала. * Банкар Лорхеден није рачунао да ће се његова љубавница, госпођа Хесе, вратити тог вече ра. Истина, наредио је шоферу да чека, али то је била само учтивост. Обукао је пиџаму, сео у наслоњачу и запалио цигарету. Угледавши своју љубавницу, банкар се изненадио. — ИЈта се десило? упита. Како изгледаш, Тора? — Ох, Адалберт! — Зар опет деца? — Не. — Па говори! Шта се десило? — Хесе је жив. Лорхедену је цигарета испала на земљу. Он ју је брзо дигао и бацио у иепељару. Жена је приметила да је банкар поцрвенео. — Шта кажеш, Тора? — Хесе је жив, поновила је она. Све је то била комедија. Он је инсценирао своју смрт. — Ти си полудела, Тора! — Можда, Аделберте... — Кажеш да је Хесе жив? То значи, да су га спасли? — Не. Он уопште није био на броду... Пре одласка брода Хесе је побегао и сад живи у Бечу. Препознали су га... Лорхеден није веровао у ову фантастичну причу. — Можда је све ово уцењивачки трик, промрмљао је. То је немогућно. — То је истина, Адалберте! Госпођа Хесе испричала је сад свом љубавнику све детаље посете Анелизе Буш, која је већ раније посумњала да Хесе спре ма нешто. Банкар је прешао руком преко чела. — Дивна историја, рече. — Шта да радимо, Адалберте? О венчању не може сад бити ни говора... Или мислиш да је то довољан разлог за развод брака? — О венчању не може бити ни говора, потврдио је банкар. Он уопште није имао намеру да се ожени Тором, а ово му је дошло као поручено. —- Адалберте, ти ми мораш учинити једну велику услугу... — Молим... — Посетићеш сутра или прек сутра госпођицу Буш и она мора да ти саопшти његову бечку адресу. — Да. А шта онда? — А онда ћеш отпутовати у

Беч и проверити ове вестн. Мо жда то није истина. Лорхеден је ћутао. — Хоћеш ли? — Знаш шта, Тора? одговорио је он после кратког размишљања. Ја нерадо улазим у туђе приватне ствари. Ако то ниЈе истина, онда није потребно да путујем. Ако је Хесе жив, он да је опасно да путујем... Доћи ће до једног скандала, а моја улога је смешна... Не би требало, Тора, да то захтеваш ©д мене. — Како желиш. Жена је почела да плаче. — Слушај, Тора... — Не, не... ти ме више не волиш. Постала сам ти досадна... — То није тачно, драга моја... По мом мишљењу било би паметније да сама отпутујеш у Беч... Међутим, то је такође о1 ~сно... Но, добро... Немој да плачеш... Ако ти је толико стало, отпутоваћу... Посетићу госпођицу Буш и молити је да ми да адресу... Лорхедену је најзад пошло за руком да је утеши, али од тог тренутка Тора је била убеђена да је тај човек не воли, а на брак пристаје само због тога што осећа неку моралну обавезу. — Хвала, рекла је тихо. Можда је то последње што ми чиниш... * После свог повратка из Лондона Бруно Хесе је дошао до закључка да нема добро памћење Требало је да са венчаницом оде у полицију и пријави Лизу Монард, као своју закони-

ту жену. Он је то заборавио, и ако се пријавно одељење налазило у близини главне улице, кроз коју се Хесе сваки дан возио у фабрику. Неколико дана доцније, одлу чио*је да оде пешке у полицију и сврши формалност. Лиза се није добро осећала и Хесе је обећао да ће јој донети боцу добре Мадере. Преко пута полицијске зграде угледао је велику деликатесну радњу. Купио је доброг вина и шунке, а онда платио и вра тио се кући. Пролазећи кроз врт, сетио се да ни овај пут није пријавио Лизу. Кад је, мало доцннЈ *е, сео за свој писаћн сто, почео је да раз мишља. Зашто је нисам пријавио у полицији као своју жену? Хм... Ја сам нерадо путовао у Лондон, али то је била морална обавеза. Зар је тај брак био потребан? Не. То је фалсификат, бигамија. Осим тога, зар сам ја срећан? Истина, имам див ну жену, али она ме несвесно малтретира својим неоправданим страхом. Имам фабрику и нове бриге. Одговоран сам за четрдесет радника и осам чинов ника. У ствари, све је исто као у Берлину. Сва је разлика у томе што овде имам Лизу коју волим... Волим? Да, али... мало мање него раније... Ох, зашто није овде и моја ћерка Катарина? Сутрадан поподне Хесе се вра тио из фабрике и видео да Лиза плаче. — Лизо! Шта ти је? Млада жена је сад об.јаснила дч су фотографије његове деце пале на земљу и оквири се том приликом разбили. — Не мари, покушао Ј - е он да је утеши. Купићу нове. — Наставиће се —•