Радно и социјално право, 01. 01. 1997., стр. 78

70 Д. Драшковић: Ново законодавство о раду - путеви и дилеме

након доношења одлуке, или да се уговор о раду уопште не закључи, могло би се сматрати, а то је требало и нормативно предвиђети, да се уговор о раду мора закључити осим ако је радно место у међувремену престало да постоји или ако је над послодавцем отворен стечај. Даље, за успостављање потпуног радног односа и даље је од значаја ступање радника на рад. Наиме, сагласност воља радника-и послодавца за заснивање радног односа, изражена закљученим уговором о раду, још не значи и радни однос у пуном његовом значењу. Радни однос настаје закључењем уговора о раду, а права, обавезе и одговорности из тог односа радник остварује од дана ступања на рад. До ступања на рад радни однос постоји само као правно стање у коме је садржана правна моћ радника да ступи на рад и ради код послодавца, али без права, обавеза и одговорности, јер недостаје елеменат који га чини комплетним. То значи да је промена правног основа радног односа изазвала промене и у карактеру и значају ступања на рад, тако да је ступање на рад умјесто у функцији одређења заснивања радног односа, сада опређељујуће за реализацију садржаја тог односа. Проблем остаје, међутим, у случају неступања радника на рад дана који је одређен за то и без оправданог разлога. У нацрту закона о радним односима Црне Горе се настоји узети да се тада сматра да уговор о раду није ни закључен, али погрешно, јер треба сматрати да је, у ствари, испуњен услов за раскид уговора о раду због неиспуњења једне од основних уговорних обавеза, ступања радника на рад одређеног дана. У циљу избегавања ових проблема могло се предвидети раније познато решење из претходног савезног закона о основним правима из радног односа, а наиме да се радни однос заснива ступањем радника на рад, на основу претходно спроведеног поступка заснивања радног односа и закључења уговора о раду.

4. Уговор о раду се у новим законима третира само као уговор којим се заснива радни однос, односно инструмент за заснивање радног односа, тј. правни основ заснивања радног односа. Остаје, међутим, дилема да ли ће се уговором о раду поред заснивања радног односа и регулисати радни однос. Обавеза закључивања уговора о раду из члана 11. став 3. савезног Закона према начину како је утврђена може се схватити у смислу закључења овог уговора као акта заснивања радног односа, а не и као стваралачког акта, тј. акта којим се предвиђају бољи услови рада и већа права од оних садржаних у закону и колективном уговору. То значи да се уговор о раду своди само на основ заснивања радног односа, док регулисање права и обавеза остаје као и до сада, јер није сасвим јасно шта и колико се стварно уређује уговором о раду. Проблем је, међутим, у томе што се радни односи истовремено