Радно и социјално право, 01. 01. 1997., стр. 79

Д. Драшковић: Ново законодавство о раду - путеви и дилеме 71

третирају као уговорни односи, што очигледно није у складу. То скрива стварне односе у области рада и карактер и значај појединих нормативних аката у области радних односа уопште. Уговор о раду изгледа пролази кроз исту фазу развоја као и колективни уговори на самом почетку њиховог увођења.

5. Зато се као нужност намеће успостављање одговарајућих правила о уговорним односима у области рада и социјалне сигурности и утврђивања значаја уговорних односа у области рада уопште. Јер, и даље се није успјело уговор о раду учинити не само актом заснивања радног односа, већ и инструментом регулисања радног односа. Нормативна решења садрже одређене могућности за то, иако још увијек недовољне. То захтијева измјену прописа у смислу јаснијег и прецизнијег формулисања одредби ~ уговору о раду, како би недвосмислено утврђивали смисао и суштину овог акта заснивања радног односа. При томе се морају имати у виду и решења из упоредног правног система посебно земаља развијене тржишне привреде. Шире нормативне и практичне могућности за стварно уговорно заснивање и регулисање радног односа доприносиле, би успостављању ових односа као савремених, специфичних односа у оквиру уговорних односа уопште и њиховом остваривању као скупа права и обавеза у којима би се правила уговорних односа примењивала не само код заснивања и престанка радног односа, већ би обухватала реализацију тог односа у цјелини, тј. укупан статус и кретање радника у њему.

ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ

1. Појачана репресивност нових закона из области рада огледа се прије свега у пооштравању дисциплинске одговорности. Законодавци су исувише зашли у материју дисциплинске одговорности по појединим питањима, посебно савезни Закон који у овој материји узима простор републичким законима и колективним уговорима. У оквиру наслова о одговорности за вршење радних дужности и обавеза тај Закон садржи знатан број одредби систематизованих у чак четири поднаслова што оптерећује текст Закона и администрира радне односе претварајући их у суштини у дисциплинске односе. Овим Законом је, међутим, требало само утврдити дисциплинске мјере и неколико основних начела дисциплинског поступка која би спречавала злоупотребу дисциплинских овлашћења послодавца.