Ратник, 01. 03. 1922., стр. 49

ПРИМЕНЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА У РАТУ 43

платформи потребну брзину за полет. Како авиони залећу у правцу кретања брода, апсолутни пређени пут аероплана дужи је од 40 м. платформе одређене за полет. Осим тога, у погледу брзине са којом ваздух напада на крило, аероплан располаже брзином ветра, брзином брода и својом сопственом брзином. .

Слетање се врши на задњем делу брода, од крме ка димњаку; ород је и у овом случају окренут уз ветар. У погледу сабирања брзина и апсолутног пређеног пута, авион се и у овом случају налази у повољном положају. Осим тога по платформи поређани су паралелни попречни конопци за чије су крајеве утврђени џачићи са песком. Крај задњег трупа аероплана носи једну куку, која се, у моменту спуштања на платформу, закачи редом за све конопце и повлачи прво два, затим четири, шест џакова и т. д. док се авион не заустави. Употребом брода „носача авиона“ решен је велики проблем примене сувоземних авиона за поморску службу; корист од овога врло је велика, јер, као што смо напоменули, аероплан је лакши, бржи, покретљивији и боље центриран од хидроплана, чија је тешка гондола узрок свим његовим манама. Али употребом „бродова носача“ створено је и једно ново моћно оружје против непријатељске флоте.

Располажући великом брзином ови се бродови држе ван домашаја артиљерије непријатељске флоте и пуштају, у потребном моменту са даљине од неколико десетина километара, ескадре авиона натоварене бомбама и торпиљама. Авиони прелећу за неколико минута простор до непријатељске флоте, бомбардују, торпиљирају и по извршеном задатку слећу на палубу свога „носача“, да приме нове товаре експлозива. Последњи опити на мору у Енглеској и Америци, где су за циљеве служиле немачке оклопњаче, показали су да је потребно просечно 60—80: бомби (од 500 кгр. бачених са 1000 мет. висине, да се потопи један брод.

Наоружање ових авиона не разликује се од обичног наоружања; једино треба напоменути „авион-торпиљер“ који између точкова испод трупа, у оси апарата, носи торпиљу. Ова торпиља обичног је маринског типа и нешто је ојачана, да би издржавала брзину бацања из авиона, већу од брзине бацања из торпиљера за коју је првобитно конструисана; „авиони-торпиљери“ имају због тога врло мале брзине; летећи ниско над водом, нишанећи на исти начин као што се то чини на торпиљеру, авион се креће по нишанској линији, и спушта торпиљу, у потребном моменту, са великом пре-