Време, 23. 05. 1929., стр. 3

Чотвртак. 23. хгај 1929.

Жеаевска пасма

СТрана

Рад Друштва Народа

Женева. н маја Често се не види нецосредна корнст од многобројшк дебата које се свакодневно воде по комиси.пна Друштва Народа- Резултат таквпх дебата требало бн да буде да се скупи пгто впше погребнога матерпјала и да се донесу п ратификују конвенцн)е по свимл. областима, конвенпнЈе ко)е иду на то да светски мир стаЛилизираЈу н међународну сарадљу доведу на једну завидиу висии.у. Пзвесан замор, извесан песимизам осећа св впак. Огвари че пцу довољно глатко, довољно брзо. Осим тога резултати до којих се долази компромисима. често су сасвим таики. Међутнм лако је увидетн да тако нора да будв, да се не сме очекивати нагло убрзање међународнога ритма у правцу свеопште сарадње. Али ритам је тај ту, покрет постојв, јавно маење )е заталасАио и осим тога матери)ал се прлбира све већн н опсежннји. КОМИСИЈА ЗА РАЗОРУЖАЊЕ Резултат досадашвега рада Комисије за Разоружање представио је њен Подпредседник Полптис као веома велпки, пуи нада за будућиост човечанства. Једна пак група држава налали да је он — готово ншптавал. Алерика је попустила гледнштј * Фралцуске, која је претходно добила сагласност Велпке Британије (Јапан, Италија прплружују се из својнх разлога). Резултат )е ова): У плану проЈекта ко)и ће се поднети КонфеР^нцији за Разоружање триумфоваЉе француско гледиште у пнтаљима сувос?мнжм. Неће се вршЕти разоружање с ногледом ва обучене резерве (које су глав на енага Француске над "свнма континенталним државама) пиги на материјал тит резерви. У погледу пак поморском извршиће св редукција по плану амерпчком уз међусобна попупгга»а... Немачко), Совјетима — овај тритмф францускога гледипгга изгледа као изигравање саме идеје сувоземнога разоруЈкаља. Француска пак штампа држи да )е у ствари оаботираље оно што Немци чнне, тражећи немогуће, тражећн свеоиште разоружање на бази онога које је Версајски Мир наметнуо Немпима (уа обећање додуше да ће сви пом тим примером). САВЕТОДАВНА КОМИСИЈА ЕКОНОМСКОГА КОМИТЕТА Ова Комисија изазвала је још понајшппе песимизма, тако да је сам њен председник, белгијски делегат Тенис, морао на дуго и на широко да објашњава штампи: како је рад спор, и мора бити спор, јер се светска екокомија ввћ стабилизовала посде ратних потреса. Свакако скупљен )е огроман материјад и вођене су поучне дискусије. Видело се колико је тешко (и због чега) привести у дело савете Економске Конференције. (Ова је нама изне-та ииз препорука по којима треба радити да би се светска економска сарадња довела у боље а тешње везе). Видело се како је тешко оборити царииске заштитне баријере. Особнто је био поучал ова) пут у Женеви дуел између Пољске и Немачке. Једни оптуживаху друге за недовол>ну добру вољу, која омега паринску демобилпзацпју. ПУТ ПОДСЕКРЕТАРА АВНО ЛА НА КРАЈЊИ ИСТОК Нова националистичка Кила претала је да ће да иступп из Друштва Народа јер није изабрана за члана Савета. Да успостави везе са одговорнпм липима послат је подсекрегар Друштва Народа Авнол, који је о својој мисији изнео драгоцене податке представницима међународне штампе. Авнол верује у нагло модернизовање Кине, под новом управом, која се састоји у диктатури странке »Куо мингтанг«. Наравно, тешкопе нове владе огромне су. Али г. Авнол сматра да ће еволуција ићи брзо. Та Нова Кина није под утицајем бољшевика, према г Авнолу- (Гз Албер Тома, који с* недавно вратио такође из Кгае, дао је новинарима нешто друкчије импресије. Он наиме верује да руски утицај није најмоћнији али држи да је врло јак. Г. Авнол иак сматра да тога >-гипа)а готово и нема. Нова Кина је националистичка и тсжи само за осзсбођењем од на-

метнутих уговора, по којЛт странци не потпадају под кически закон). Г. Авнол је на краЈУ, У сасвим прпватиим разгово. рима, изјавио да сматра да новп кинески управљачи немају довољно рЈтине у општењу са иностранством и да им тј ' рутину може дати само рад у организмима Друштва Народа. (Интересантна идеја која. несумаиво. важн и за многе друге, нарочпто мале н нове народе. У Друштву Народа сусрећу се ради измене мисли и плоднога компромиса најјачн стручњаци и политичари данашњице). ЦЕНТРАЛНИ СТАЛНИ КОМИТЕТ ЗА ОПИУМ Ова) нови организам бавио ге сво)пм статутима и уређењем. Изабрао )е чнновннке. Донео је од л.тее о својим везама оа. одговарајуком Комнсијом. Донео )е рапорт за јунско заседање Савета. Још неколико соци)алио -Ј .уманитарних организама заседало ]е ових дана у Женевн. И они су скупили материЈал, дискутовали 0 изради потребних конввнцијз да се утру по)едине мрље нашега савременога живота. Расправљало се о трговини са белим робљем, о заштити двце итд. Заседа> је и хигијвнски Комитет. чпЈи рад свп називају плоднлм. ПРИПРЕМНИ КОМИТЕТ ЗА КОНФЕРЕНЦИЈУ КОДИФИКАЦИЈЕ Овај Комитет има да припреми матернјал да се дође до једне опште Конференцпје на којој ће се израдитв КонвенциЈа о Конфнкацијп Међународнога Права. Расправљано јв о одговоркма по Јединнх влада на три поставл>ена пнтања: националитет. териториЈлне воде и одговорност вл1да за штету коЈу су претрпели странци у њихово) земљнПредседник Одбора, француски правнн ауторитет, професор Бадван нзложио је штампи све фпноће овнх деликатниз проблема. У раду Одбора учествођаан су ови светски сгручњаци: Бадван (Француска), Сесил Херст (Енглвска), Пилотн (ИталиЈа), Франсоа (ХоландиЈа). Ј.упски Савет бавиђе се и овим питањима. (Наредни Саветбави се свима пи тањима која су раоправљана између два његова заседања). У своје време за нас ће необлчно бити интересантно пнтање о терпторијалннм водама- Оно интересуЈв наше јадранске суседе Италнјане, чнји Је стручаак узимао живага учешћа у раду Одбора. ОДБОР ТРОЈИЦЕ И МАЊИНЕ ...је лредмет свих рааговора у Женеви ипак највише: шта је Одбор Тројице у Лондону (Квннонес де Лвон — Шпанија, Адат ци — Јапан и сер Остен Чемберлен — Енглеска) решио поводом проблема мањина, о коме ће ;о решавати у 'Уну, у Мадриду. Ошпте је мншљење да неће доћи до већих промена у постојећо) процедури- Немачки органи об)а вили су да ће илак битн учивене извесне измене што се тиче по јачања публицитета мањинских 'Проблема. Интересантно Је у везн са овим и писмо Штреземана у коме је тражио да се сав материјал који је стигао Одбору — обја ви. Одговорено му је да материјал за сада неће бити објављен, јер )е био намењен Одбор.у Троји ци, али да немају ништа против ако коЈа од заинтересованих стра на своЈе примедбе преда Јавности- (Само то не би дошло од стране Друштва Народа). Трећега јуна Одбор Тројице за седа у Мадриду, ради дефинитиз нога извештаја- Одмах за тим заседа Савет у своЈству Ширега Од бора за Мањине, н тек када и то буде свршено, долази редовно за седање Савета. НајважниЈе о чему ће Савет решавати остаје мањински проблем, друга су питања спореднлја . 8\УА!°ЈN 1

Наследник маршала Фоша у међусавезничком одбору Париз, 22. маја. — «Журнал» тврди да ће генерал Гиома, сааашњи главник очандант војоке у Рајн ској области, доћи за ГЈрелсеант <а међусазезнгиког озбора у Версају на лесто пок. Фоша.

Нупони за фебруар, март и април наших ДУХОВСКИХ НАГРАДА примају се само до 15. маја

Једма интересантпа новина за предстејеће нзборе у Енглеској Лондо«, 22. маја. — Јуче су 5 људи и једнз жема званично угиг сани као кандидати енг.теоких универзитета на парлхметарним изборима коЈи Ке се нзвришти 30. овог месеца. Број кандилата сада износи 1.730, од кога броја отпада на конзервативце 590, на радничку странку 570, на либера.те 513, на комумисте 25 и на раз«е грутпе 32. Женских кандндата има 69, и то 10 кандиоаткиња конзервативаиа, 30 радничк»?х кандидатклља, 25 жКЗера.тнмх, 3 ко.м>"нис"пгже и једна независна кандлдаткиња. Свакм кандидат при подношењу .тисте .мора да лоложи 150 фунти стерликга. Онн кандидати, који на изборима не добију једну осмину гласове своје изборне јединиие, гу бе тих 150 фунтм стер.тннга. Ова мера Јг .ма за циљ да се спрече фантасти^не кандидације.

ПИТАЊЕ МАЊИНА Савет тројнце одбацује немачкн предлог Берлнн, 22. маја. — По вестима из Женеве, извештај одбора троЈиие о питању маљине достављен је свима чтанови.ма Дурштва Народа. Листови тврае да ое тим извештајима одбацу)у непачки предлози за заштиту мањина, а нарочито предлог о обрвзова'^ јадног одбора за лшшне. У извештају се прехтажу сам неке чисто формалне из.мене досадашњег ооступка. Поновно отварање униеерзитета у Шпанији Париз, 22. маја. — Јав.-мју из Мадрида 1а шпаноке стужбле новине објавл>ују указ о отварању унпгвероитета и стручних школа. Краљевски комесари наставиће истрагу у циљу утврђивања одговорности за догађаје у Чнудад Реа^лу.

1 Из борбс за слоСоду Кнез Мидош И побуг њени Нишевљани

ЈУС081АУ1А ШСЕ 1918. Ву ге1\ К. С. И. 1АТРАК. РиШ$ће& ћу Ње ЈидозШ $ос\е1у о1 Сгеа1 ВгНат 1929. У Лондону формнрано јв Југословенско Друштво Велнке Британнје са задаћом да одржава првјатељске односе нзмеђу нас и Вел. Брнтаније, да шири у Енглесвој знање о нашој зем.ги, нарочнто ва пнтелектуалном. полнтичком и економском пољу. Ово друштво, које у свом председннштву н извршном одбору нма најугледннја имена лондонског отменог друштва, приступило је сада публикалнји дела о нашој земл>н. Као прва свеска ових публнкација нзашла је књнга Лафана о Југославијн од г. 1013, после 1Л)је ће доћи путовођа кроз Југославију за Енглеае који буду додазили у иашу земл»у, а за енглес*и пословнн озет преавнђено је дело, у коме ће се говорити о економском стању налпе земл>е. Пнсац горњег дела добро познаје прилике наше замл>е, јер јб за време Великога Рата бно у сталном контакту с нашом армнјом. После Рата пратио је с пажњом развој прнлнка у нашој земљи, прибирао потребан материјал, те горњом публикацијом дао једно у главном тачно, прегледно и солндно дело. Лафаново је дело инструктивно, писано за пгиру енглеску публику, која треба да зна оно што је најпотребннје о нама, Хрватима и Словенима, нашим бројним н верскнм односима. Три су главна догађаја који су југословенско пнтање изнелн на први план: анекспја Босне и Херцеговине, балваискн рат 1912—18 и почетак Велнког Светског Рата. Попгго је врло лвпо опртао полнтичку ситуацнју у Хабзбуршкој монархији и на словенс-ком југу од 1009 до 1014, Лафан тачио и прегледно, у веома сажетом облику, износи напоре наше Владе у емиградији н Југословенског Одбора да створе основу наше будуће велике државе која је требала да уједини све делово нашега народа. Г. Лафан задржава се детаљније на Крфској Декларацији за коју згодно вели да представља компромис лзмоЗју Папшћвве концопције Велике Србије и Трумбићеве федералистичке Југославије. Досга пажње обра^ено је н Устазотворној Скупштинн и прнликама под којима је донесен Видовдански Устав од иод. Унутрашњој политици од \*2>\ па дал>е посветно је г. Лафан миого пажње. Он је добро улућен у наше унутрашње прилике, а при том даје тачне и згодне карактеристпке наших главних политичких лнчности. Нарочито успела је карактеристика пок. Стјепана Радића. Спољној политици обраћа г. Лафан, такођер, много пажње. Он истиче мудро и опрезно вођење спољне политике г. Нинчића који -нвСига зцаГохооп ачгод шоС иечЈнј ^' окво зн озиоХ 'ХнвфвЈ; ои 'дС снје него и да уклонн све могућо узроке трвења између нас Мађара и Бугара. Нарочита је заслуга г. Нинчића да је нашао начина да и с Италијом ступи у добре односе и створи могућност коначног сређивања односа с Италијом. Но када је Београд нзвештен бно да је Италија у новембру 1926 склопила у Тнрани уговор с Арбанијом, осетио јд Њшчкћ, *аже Лафан, да су знатно ослабиле њогове наде у искрене односе Италије према Југославији. Он је свестан био да је тешко било наставити искрену кооперапију с једном силом која тежи, по угледу на ранију Аустроугарску, да постане доминантан фактор на западној половини Балк. Полу^стрва н на обе обале Јадранскога'Мора, Непосредан розултат овакве нталнјанске полнтике бпла је Нинчнћова оставка, која је повукла за собом пад чнтавога кабинета, а даљи резултат боше уговор о прија-

тељству између Француске » Југославије, склопљеи у иовембру 1007. Г. Лафан добро познаое н наш екоиомскн развој за поеледњих 10 година. Он са задовољством истиче да је наш трговачки биланс од 1024 активан и да је бнланс у коРИСТ ИЗВОЗа ПОТрајаО И 1925 И 1926 год. Регулисање ратног дуга у Сједињеним Државама и у Енглеској појачао је кредит наше земље у нностранству. Прнказујући кратко наше несретне унутрашње прилике у г. 1928, Лафан се задржава на акту Њ. В. Крал>а од в. јануара 1920 г. Макијавелнзу, кажв Ла^хн, нзглеаало је у 16. веку немогуће да би која италијанска мала сила могла спровести уједињење Италије. Ни Млеци, ни Флоренпа, еи Мтслано инсу то моглн извести јвр бн се томе протнвилв друге мале снлв у Италији. Због тога јв МакиЈавели предлагао да ствар јединства узме у руке неки аутократскн влазалап који би био изнад сићушних ннтереса и суревњивости малих италијанских варошких државнца и који би с њима подједнако поступао. С таквом нааом пријатељл Југославнје гледају на данашњи режим у њој. Свака земља у Езропи, па н Енглеска, каже Лафан, видела јв у прошлости добрих страна од аутократс«в владе (...ћаб 1П 1ће раб! <1от1 \'е1 ргеа! 1>епеЈИ5 Ггош аи!окга1Јс гоуегптопОКра .Ђ Александар узео јв тешко бреме на себе свестан да ће битн бодар чувар интереса земље и народа. - Р.

Дуги низ гоцдна, Нишевљаии су водили крваву борбу са турским насилницима. Цтоичзса одлучност српскога народа у томе делу српске земље задавала Је 'Г^рцима големе јаде. Жељни крвожедне освете, Турци су чешће излазили из Ниша у околна села, убијали и робили српску нејач, а чнтава села оставл>али у црном згаришту. На крвавом кољу изднсали су, у најстраховитијим муКама, српски сввштенипи; у мрачним тамницама нишкога града, где не допире зр&к сулца ни месеца, трунулл су српош заточници слободе, опасани те-

њене Нишевљане, обратио се киезу Милошу молећи га, да пошље свога човека међу побуњенике и да их приволи, да се умире и врате кућама. Кнез је приогао на то. али под условом: да Турци не муче више Нишевљане и да не уддрају на њих »велике ддције« и да се најпре сва турска војска повуче у Ниш. — Везир је пристао на ове услове и о овоме споразуму између клева и весзира извештвв је Отеван овим писмом: '(Љубезни Стево! Из писма вашвг од 7 . тен. Бр. 10 разумјео сам сав олучај догодивши ое између Нишеељака Христијгначи

ШКИМ ГВОЗДвНИМ ланцнма; а на н>ини заповједнина Тураиа, а таиО и МОСТу Нишаве ввпшш су духов- поступаи ваш у призренију тои, иој потпуно одобравам. Уосталом за ту Нишку побуну ја сам имао разгооор са Ч. Везиром, и он шиље у Ниш свога човеиа, иој ће тамо бити, дои не дође из Цариграда

иамур, за иога смо ми одаеко пигали. Тај везирсии човви узимаће све

ни оци потлачвнога народа српског — првосвештеници наше свете вере. Алп ове те муке нису могле сломити народ. Нарочито после ослобођења Шумадије Нишевљаав ашоу мировалл. Хтели оу , 1ГЛ спггтр ПЛ1Т Окпиље малтв Пг11 даци,в од тог УзбУн.аног народа, до ^ ^ Р ' ^ | пришествија мемура из Цариграда. «иЈе. И кад се 1833. године прн-1 Тако кст0 доИи ће Ј Ниш и ; ове:< ч . ДРУЖИ СрОИЈИ шеот пограничних Везира Видимсиог. Ја с овим човеиом ОКругА: ДрИНСКИ, СТарОВЛашКп. ј ч. Везира Биоградског, шал>ем и Ао* крушевачки, параћински, тимоч- рама Петроиијеаића, мој има настгвКИ И крајински, — Нишевљали Лвнија моја, наио саља му у овом почеше ВИДНО нспољавати своје | случају поступити. Састанита се с незадовољство тражећи да се И њкме и онако ооступите наио њему оаи Придруже Срвији. | првпоручујем. То ест, ано Везкр НиДа би међу Н^шетљаии^а у-: шии увуч ° С0у СВ0|У в0 ' с " у у ва Р° ш ' „„Г,®_ ' Ј онда са Аврвмом присовЈвтујтв, по гушили И помисао на ослобође- писму, иов ја по Авраму нд народ ње < Турци Су ИХ били Притегли: упућујем, да се народ нућама сзои»ОШТрОМ стегом« И »големим на- ма врати, и они нои су ту, и они иои

метима«. Али Нишевљани се поново подигоше на оружје противу угњетача. У исто време послаше људе Кнезу Милошу с поруком, да их избавља турскот ; насиља, ако зна 4 шта је мука и ' невоља. | Оа.знавши за побуну Нишев| љана кнез је упутио велнком везиру Аврама Петронијввића, са захтевом: »да Турцп не муче више лишевачки народ и да скину велике намете«. Истога даиа кнез је о тој побуни Нишевљана нзвестио Стевана Огојановића. полковника, команданта Дунавско-Тимочког, овим писмом: »Љубезни Стево! Јављам вам. да се њеиа част Нишевачног Народа противу Везира и Тураиа подигла, и ја сам данас н Везиру послао представнииа мог, Аврама Петронијевића. Ово саобшчава-

Динара 2о.ооо „ 1о.ооо „ 5.ооо „ 1.ооо „ 5оо Свега 19 награда у суми од динара 50.000 уредништао поклања својим читаоцима за Духове.

кајјачн пушачи

имвће беле. здраое зубе и стално свсжа уста. дневном употребам 0 0 15 П А СТЕ Све што нннотмн преко даиа Вашнм зубнма нашнодн. то увече отнлања 0015 ПАСТА.

оа буду разбјегли, Неиа се сви врата своим домовима. Ако ли Везир, иог ја несумњам, не би хотјео војску увући у варош, то иемојте иарод терати кућама, да нв изгине узалуд Вообшче Аврам има и писмо и мо1 извјеотие и упуствованије и по оио му владајта се у оогласију са Авр/ мом. У Биограду 10. Марта 335. г. Бр. 732 Вам благонаклсни МИЛОШ ОБРЕНОВИТ Књаз Сег'*ни.» По наредби везира турска војска је одмах враћена у Ниш, а Аврам је устаншшма прочитао кнежево пнсмо, у коме кнез позпва устанике, ла се врате својпм кућама и обећава пу. да »више неће Од Турака тр ги никакве неправде« и да им св »д&ције« смањити, Побуњвни Нишевљанн послушали су кнеза Милоша и врвти-

јући прапоручујем вам, да нажете | ли своме ОГЊИШТУ; а Г \рЦ0 пограничноме »ароду нашему, кој; ^ ^ живи на границама побуњени Ниша- ^ вачки свла, да со нипошто не мјеша I ® И ЈИ, у исту побуну Нишну, и да не пре- ! Тако се стпша,та ова Нишевалази на ону страну границе. Ако ли | чка Буна.

би њени из оне стране амо пребјегли: то иј немојте терати натраг, но примите иј у нашу земљу слободно. У Крагујевцу, 17. Јануарија 1835 г. Бр. 227. Вам благонанлони МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ Књаз Оврбг и, *.» Везир је обвћао Петроннјевићу, да ће поступити по кнежевом захтеву, али после није хтео да испузги то^своје обећање, изговарајући се" да кнежези људи буне Нншевљане. Дочује то Милош и поручи везиру, да његови људи не буне Нишевљане, већ да се ови буне пгго их- Турци муче и глобе. У иото врвме кнез добије извепггај, да Тз т рпи нападају и злостављају нејач побуњених Нишевљана, која бе-жи на границу Орбије, па је у том погледу дао Стевану упутство, које гласи: <Љубезни Стево!

ЈОВ. М. ПОПОВИЂ

Бегство четвориде притвореинка из затвора Крагујевац, 22. маја. — Ноћзсоко 12 часова, из притвора поглаварства среза ж«чког побег.та су четири притвореника и то Ђура Кара.чаш, из Бриља, који је о:говарао за покрађу сата, Петар Мецан, из Дољег Никца, који је о> говарао за престугжу крађу, М4лан ВрашЛ-Милошевић из Машвине и Стеван Јакшић из Гата, ко)и су одговара-.и за покушја )~6аства. Притвореници су лобегли, на тај начин што су лробиг > 1 г о >р до врата, извалили цигле, изви.ти шгаже и направили отвор да се чоеек комотно може гтров\1>и. Б.гство њихово приметио је апсанција и одма известио логлавара, о-

вај жандармериЈСку станицу и опОвај чаз примио сам вашв писмо штину'. Писари г. г. Кошанин и Риод 5. тви. Бр. 96, у иомв ми јављате с н еколицином жандарма о побуни и страданиЈу Нишевљана, б м о чему сам данас ввН с две стране * . подобна известија добио. Ви сте, као ' та РУи ,ке ђање. ђнергично што из вашег писма видим, добре тером Каракаш и Мецан су ува уредбе учинили иасателно тиј стра- Нени више баље, (Време) далиика, па тако и од сад учините. Налазите се ту, да саки оио границе ] Г. ЗаимИС ИЗабран за првДутврдите добро страже и задржавај- седника Г р ЧКО г Сената тв тв страдалцв на границама и не ^ пуштајтв иј у нашу звмљу. Турцима Атина, 22. маја. — Сенат је да пан нажитв и поручите озбилсни, но- нас изабрао за овога Председнина нв дирају у ту сиротињу нипо- кд г ЗајИМИСА са 85, ПрОТНВ 1 што. Ано ли Турци нв би вас послу- рлаоова. (Време) шали, веК би ипак напали на те људе и нејач, а ви страдалце све по-

примајте и придржите иј у нашој земљи. МвНутим ако тај народ великиј глад црпи, а ви подајтв му поњешто раане од десвтна, да не помре од глади ту на границама. То тако поотупајтв, док не извидимо ствар. У Биограду 8. Марта 1835. г. у 1 сат ноКи. Бр. 2582 Вам благонаклони МИЛОШ ОБРЕНОВИЂ Књаз Сербсни.« Видећи ввзир, да број уст&ника непрестано расте и да турска војска не можв умирити побу-

Шпијунска афера у Лоидоиу Лондон, 22. маја. — У Лоноону је изазвала велико интересозање званична вест да су лаа полицијска бр41гад!»ра и два полииијскл агеита из Лондона омен*ни са дужности у вези са једносм исграгом. М исчј се да су ови полицајии умешани у једну аферу која је недавно отхриг вена и која се тиче издавања повер^мих инфорсиаштја.