Време, 23. 05. 1929., стр. 4

Страпа

^етвртак. гз. мзј

Младалачка авантура

Учешће наше државе на међународној изложби у Барделони Наш се павиљон отвара почетком јуна

. Прош.те годдае, гостозао саз» на јвЈноЈ лозорници — нећу реби ГЈе. Са мном заједао <5 ијп је и једкз вр.то от>»ена дама, с.тзв«а \-метидо. Ол-т.1чио смо се стага .т1. Знао сам ја много не по.таже на љуае; то сам знао од лесептну ,г.уз( који с>* ми о њој говорилн у поверењу. У то."мко смо јаснлје и објективније разговара.ти. Дакле оријате.Ђство је мог\"ће између човека и жене, би.то под тим и.ти сличн;»м окоиоспгма. Јелно вече нисмо нма.х< гтредста в> . То вече смо прове.ти за сто.том кол једног .Ђ\тбите.Ђа >\метности. Богат сто — првлун нај<ј»тијих ђа конија — осим тога, ша.мпањера, лихера. Пили смо много. При трећој ф.-иши шампан>а, испрнчала ми је један свој лож*ивл>ај тако невероватан ла га у ја као књижевник никал не бих сЧео изммстити. — дожив.т>ај о кскме никад кзжо.м није причала а који је иттак мора-Ћ неком испричати јер би »^аче пресвиси. Још јој је најлакше било да се повери мени јер са.м за њу био стран човек. • «Пошто сам дзе голине прозела на позорници, гоаорила мм је, оста ла са_м једног лета без ангажмана. Треба пл саа ла вам потанко испричам како сам дош.ћ у Гмунлен? — и то у најскупљи хотел? Лело, рећи'ћу и то: дошла сам са неким који ме је тамо ' позвао... Тај Неко, — реиимо са просто «госполин» ифао је покера; играо је страсно по иел>' ноћ. Губио је. Ишчезао је. Заиста је ишчезао без икаквог трага. Једног јутра сиш.ла са_м да доручкујем, — <сгосполин-,> није био ту. Зак>иала са.м на његоаа врата: затворено. Питала сам портира: отпутовао. — А.ли свакако ће се вратити? — О! наравно, рекао је поргир, «свакако». Свакако није хтео да изгуби у мени и др>гог госта. Није знао, несрећиик, да сам била готово без паре у џепу. Идућег јутра »кам доручковала јер ме нико није позвао. Огишла сам да се купам. Излржа.ла сам до вечере. Онда сам помислила: «госполин» ће се сигурно вратити јер је портир тако тврдио. У осгалом, «господин» би ме известио ако не би хтео да се врати. Зато са:м наредила да чи се вечера донесе у собу. Била сам реши.ла просто на просто да кажем келнеру, као на бини: «ставите то све на мој рачун!» А.ли до тога није дошло. Келнер није ни сачекао да му нешто кажрм. Ишчезао је. Мени је би.ло много лакше. Нећу да одугоалачим ствар: три дана су тако протекла, са све већим, страшнијим бригама, — уз то три ис&м без сна. Нисам зна.ла где ћу од стида. Онда је дошао и постел4>и улар, — писмо из Беча: тогалан губитак на картама, повратак немог>-ћан. Господине, тада ми је бкло деветнаест годииа и тгри свем том што сам тгроввла две годиие иа позорниии осећала сам да сам у животу иеискусиа. као какво дете. Моја мати је кратко време пре тога била умрла као удовица ратиика. Нисвм визпе имала никог иа свету. А да оам неког имала, никад не бих имала ту смелост Да зовем у помоћ, да зајаучем. Вара.тице одлазе у затвор, у новине, — то сам врло чесго читала, у новинама, —

Ја сам имала једну позлаћену браслету и један сребрн сат. Како би било да то ове продам? Коме? Погледала сам десет пута око себе нећу ли наћи неког ко би купио и најзад сам отишла једном телалниу. Он је приметио моју узб>-ђеност, одмерно ме неповерљиво и почео да ме испитује. На малом часовннку био је мо.ј монограм а показала са.м му и своје легитимапије- То га је умирнло и дао >ш је четири пшлинга. Четири шилинга! У хотелу сам за ова четири дана сигурно атговала двадесет пута више! Узалудно са>м размишља.та дању и ноћу шта да р »дпм, увек ми је долазила једна иста идеја: варалипе иду у затвор. Уображавала сам да хотелски персонал строго на мене мотри. Стварно још није било никаквог разлдга за то, — осим ако није примећено моје забринуто понашање, или би онда та^ персонал морао бити необично јако извежбан у повнавању л>уди. Јер, све дотле, никакав рачун ми није био поднет. То је требало да буде тек у суОоту. Мени је ста,тно одјекивало у ушима: «Варљтице иду у затвор. Субота! Субота!»

Једно вече, када сам ишла уз степенице, приметила сам светлост у такозваној малој сали. Ту је било, >ош читаво друштво: коцкари. Међу њима се налазио и један кога сам побнавала, који је становао на мок бпрату, али чије име... нећу да кажем. Видало се па први поглед да је из Беча, лело образован младић. Кад сам пошла у своју собу, нико ме није видео, — морала сам проћи поред његових врата. Он је доле и коцка се- Оутра... не. већ данас је с.убота, субота... И ја сам се нашла у његовој соби... Вара.тице иду у затвор... Субота... Упалила сам е ч тектрику и... на столу се налазио његов портфељ. Нешто ме је одвукло ка том столу. Претурала сам посетнице, хартије и... банкноте. Хтеаа сам да се приберем, али: субота-.. колико ћеш угеш... субота... Од једном су се врата отворила и ва прагу је стајао онај младић. У први мах био је исто толико уплашен као и ја која сам била готово пала у несвестОн ми је режао: «Ја вас повнајем, изволите сести.» Ннје било потребно да ми то каже, }а сам пала на столипу. — Шта јд дадим С& ша ( ла-

ставио Је. Не могу вас предати патицији. Ви сте дама... Да нисте чешће?.., Али извините, не желим да се мешам у валпе професионалне тајне... Ја сам и дал>е седела непомичеа, полЈтмртва, са згужваним банкнотама у руци. Очевидно је држао оа сам нека професионална хотелска крадвивица. — Олушајте. госпођице, рекгз је од једном, много вам не могу понудити. Верујте да сам ооет пзгубио. Сутра морам да плаћам. Али, — осмехнуо се при томе срдачно. — ако вам са две стотине шилинга могу помоћи... Зашто нв одговарате?.. Ја оам бацила новац који сам држала у руци и хтела сам да побетнем. Он ме је задржао рекавпш: — Не, не... Узмите овај новац. Будите спокојни... Немојте плакати- Нећу вас ја потказати, на то вам се заклињем... Била сам изненађена да један човек може бити тако нежан, тако културан, макар колико био васпитан. Он !ми је стиснуо новац у руку, извео ме из собе и рекао: -— Лаку ноћ, колегинице!... • Можете замислдти да ми је тај догађај остао у памети, да сам сањала тсг младића. Добила сам ангажман у Бечу, била сам ван себе од радости, али сам >"век помишљала: <гОн ће ме познати на позорницн, и.ти, — а то је још горе, — у живот.у. Познато вам је како сам брзо уопела. добила прве улоге. Тај младић ме је једно вече видео, оамохнуо се, — вероватно причао, упозорио своје пријател>е. Шга ми је друго остало него да га обавестим, — не да га молим да ћу-

Беаградск« пајаде, и ако шло доцкан, понова су о*нвеле. Пн.гарске тезге опет су гтрепЈтне намтфш!ца, се."вак јв почео да аолази. Из зембнла и корпи воје се враћа^ју са пијаце вире и салате и млаа лук и пат.ткџан. Опанаћа, ротквица, крастажша, зелене пацрике н м.тадог грапгеа зма на претек. Само, све је још скупо и, пп-о је још антересантннје, велнке разлике у цени на пнјацадса нема, ма да зелен полако појевтањава. Јуче су се пене овако вретале: спа наћ 2—3 динара кнлограм; кромпир млал 5—б; грашак у љускама 6— 12; салата глазица 0.25—0.50; паприке комад 0.25—0.50; карфиол главнца 5—15; крастаади комзд 5—-10; лук м.леди бели и црнн пишла 0.15—0.20; ротквице питла 1—2; патлиџан 30 до 60 дннара килограм; јаја комад 150. Цвне осталој јесењој затенз нису се промениле. Цене мес>' счлчу, варочето гозеђнни која је још у марту била 12 и 14 динара кнлограм, док се саа продаје по 18 и 20. Свињско месо скочнло је на 28 динара; телвће »а 24 док се јагњеће прооаје, прва врста по 24 дннара, а може се добитн и по 18 наротнго коа продавала клон кол>у нзван Београда. Маст је данас 28 динара, алн ће вероватно <жсг«ггн на 30, ма да је у Јануару прсоазана по 24 данара. Узрока нма доота. Београдоки месарн то објашњава .ју прво - дј-гом зимом. Сел»ах је због зиме био прнморан да прода>е сггоку у децембру и Јанув.ру готово у бесцење јер није нмао хреде. Међутнм, там (је пукло пролећв он је истерао на палпу, а што гтрода глеаа да добије већу цену. Ранијах година је такође у пролеће акалала цена месу али много мдње јер су месари за време зкме, с-тужећн се великлм крессггзма код Народне Банке купова.лн стску и чували је док лве године оли тога кредзгга неовају. Цена од 20 динара за говеђиргу је макснмална па је вероватно да ће дошш>е пасти. Свињхжо меоо се мало кол»е вбог јагњећине која се у пролеће највншо

ти него да ме разуме. И са ведиком муком пронашла сам га једно вече у ресторану. Позвала сам га у страну и почела: — Ви сте били у Гмундену? А.ти тај образовашг младић прекинуо ме је и рекао: — Милостива, ја вас врло добро познајем. Ви сте наша славна примадона. Ви се варате односно мене. Ја сам био у Гмуидену, при томе се поклоиио, — али тамо нисам имао част да се упознам са вама. Ннкад вас нисам видео на другом месту него на позорници. дајем вам часну реч. Ја сам му само пружнла руку и захвалила се. РОДА РОДА

Јеае те му отуоа сасаче цена. То важн и за маст кооа се у пролеће док овет не одв у ба&е све внше тражи, а на пијацу се ма«>е оонос-и (ј€Јр ннко не кол>е попгго нема коме да црода месо), теаи) да ће маст околнти на 30 дннара. Што се млека и млетних проиавода тнче, ту још увек владају пил>арско.трговачке цене јер сељак, док не сврпга радове у пол»у, не проазвоаи ншпта. Пада у очи још једна лепа ствар. Из године у гоаину на беаградскзм пнјапама има све внше пвећа које је много јевтнннје него у пвећарокам рах4>ама, твко аа га свет радо купује. Расадд нема много, вероватно због тога што Београд г>"бн све внше свогје баппе. '

НОВА КАТАСТРОФА ПЕЋИ Страховита провала облака над Метохијом Пећ, 22. маја. — Оиноћ у 5 часова Пећ је преживела још једну катастрофу. Незапамћена провала облака са грмл»авином н муњама сручила се нал варош. Толика колнчина се воде взлила да се у Пећи не памтиУ .тице су се прегвориле у речна корита тако да се никуда нико није могао мицати. Бистрица је нал\то надошла и поплавила варош, однела 4 куће и јвдан мост, а мало затиЈ1 код парка река је однела јадну целу улицу. Река Чоканица такође је набујала и однота два моста која су спајала два дела вароши. Пу блика која се налазила по кафанаЈма из страха се попела на сгголове јор је вода поплазила целу варошУ 6 часова облак се пренео на срез источки где је рвка Оупгица причипшла огромне пггете. Људскнх жртава није било. Огоке је утинуо велики број. (Време)

На Међ>-народној Из тожби у Бар целони, на>већој поратноЈ интернациона-^ноЈ изложби, узеће учешћа и наши уметници. Министарство Тргов.те и Индустрије, пол чијим се калзором врше припреме и аранжира наш павиљон нз излоокби, обаввштено је јуче телегра мом из Барцелоне, да је >права изложбе одрелила нашој дрокави је дан простор у ее.т.жом Уметничком Павн.Ђон*)'. Тако ћемо на овој великој међ>наролној излзжби изложјгги не са.мо наше првредне гфоизводе, првенствено оне који интерес> - )у иностранство, многобројне статистичке полатке н ст^ке о к>'.тгурни1М, привреднил!, злрав ственим, саобраћајним прилика^ма — већ и уметкичке ралове нашкх смкара и вајара. Према овом кражом телеграму, нашој лржави лолељено је у У-метничком Павил>ону месго, одмах ло италијанског оле.гења. Про сторије нису велике. Да се изложе сви >*метнички ралови, који би лостојно репрезентоза ти наше сх1карство и схулгпуру, овај простор је ли.*м. Али, благодарећи гредчсретљивости управе изложбе, која нам је ово место у Уметничкам Павил>ону лоае.х<.-в изузетно бесп-итно и ставнла нам га на распо.тожен* за све време трајаља из.тожбе, моћи ће се изложити сви радови које жири буде олобрио. Како ће изложба б.гти отворена д>то времена, то се у Уметничкосм Пави.ЂОн>' може излагати и у гру•пама. Пошто је лефинитивно решено питање места, то ће сала почети жив.ђи рад на прикуп.г>ан»у материјала за изложб>-. Нарочити жири, у коме су г. г. Бранко По.товић професор Универзитета, Тама Росандић и Вељко Петровић шеф Уметничког Оде .Ђења олабраће слике ску.тпуре нашик уметнЈжа, које ће се из.тожити у Барце.хжи. Др>ти жири у Загребу, на чијем је чел>' г. Иван Мештротгћ, олабраће ралоее загребачких \*метн:гка. Међународна изложба у Барцелони отворена је свечано про-

Суботица, 21. маЈа. — Пре трн неле.ге нзвршвно Је грозно убнство у јеаном првлграђу Будимпеште. Непознати разбоЈниин убнлн су мађарсвог жанлармериЈСКог иасловног потпоручника Рети његовом пушком за време док је вршно сзоју лужвост. Разбојднци су шплн друмом и када нх је потпоручннк Рети опааио, позвао их је да стану пгго су онн и утинилн н предали му легнтнмацнје. Када је полнцајац узео њнховв легн тнмацнје да их прегледа онп су нскорнстнли ту прнлнку н отевшн му карабин опалнли су на њега трн пу та па пошто га нису убнлн него само теже раннли, удавнли га. Онн су за тим нстргли нз његове руке једну ле гнтимапнЈу док ону другу ннсу мо* глн. Тако је полшгаја по тој легнтимацијн која је нађена кол убнјвног полицајца сазнала да се један од убица зове Анте Нађпал родом нз наше државе нз Сенте. Према свнма знапнма убнпе су пребегле у нашу државу. 0 томе су одмах нзвештене на ше властн у Суботнцн, Сентн н дру гнм местима да припазе в ако случајно наиђу на каква сумњнва лниа да вх ухапсе. И поред свег енергнчвог трагања нашој полицијн је бнло тешко да уђе у траг убнпама, ма да јој је Нађпал добро познат, јер је он н у нашој државн нзвршно безбрзј крађа, а једном прнлнком бно је осу ђен од субогичког суда на робвју. Пошто је он родом нз Сенте, а од вашег уједињења живн увек на отра нн мнслило се да ће он свратнтн у Сенту да обнђе своје рођаке н бнвШб другове. И занста, пре неколвко дана полнцнја је добнла доставу некпх лица нз Сенте да је у једној рад њи Један човек питао за стан некнх његових рођака рекавшн да се зове Анте Нађпал. Док је достава стигла до полнпије, Нађпал јв већ био ншчезао у правцу Мола, према Петровом Селу. Пре два дана једав.жандарм ншао јб нз Петровог Села лрумом својој вућн и кад је приметво сумњввог чо века чија се физноиомија потпуно слагала са опнсом који су дале мађарске власти, он му је прпшао и за тражно да се легитимнше. Како овај неполнатн нвје имао никаква документа, стражар га је одмах спровео у Петрово Село где је установљено д& св «овв Адте Нађаал хога тражв

шле недеље; отвор»ена је >тграво само шпанска државна палата и Шпанско Село. У току ов ,г месеца отвориће се још само Белгијски Павиљон, а у јулу н јулу ће се према утврђеном прг>. граму отворити остали нацио. налнн пави.Ђони, који нису )ош довршени; тако ће целокупна изложба бити отворена тек почетком августа. Наш павиљон ће се отворити међу првим, у првој половини јуна. На његовој монтажи веН увелико се ради, а кров кратко време почеће и уређење унутрашњости павнљоиа, као и лаши1 просторнја у Палати Пољопривреде н у Палатн Алфонса Тринаестог. Сав изложбени материјал, близу 40 вагона, већ се налази у Барцелоаи. Аранжерн на ше изтожбе г.г. Гргашевић, Бра. шован, |Кризман. Калчић и Чулић путују кроз иеколико дана за Барцелону ради уређења павил»она и осталих просторија по већ нзрађеним нацргима. Као што је Време нелавно пзсало, у нашем павил>ону н аа нас нарочито резервисаким пјо сторијама у двема палатама изложиће се производи, предмети, слике и дијаграми, које су по. слала Министарства: Трговпне н Индустрије, Пат>опривредс, Оаобраћаја н Шума и Руда. затим етнографски музеји, Централнж Хпгијенски Завод, Генерална Дпрекција Државних Железница. Генерална Дирекција Поморског Саобраћаја, велика др* варска предузећа, обртне школе. фабрике цеме.нта, рударска предЈ-зећа, паробродска' др >тпштва «Оцеанија», «Јадранска Пловидба» и «Југословенс?н Лојд», Централни Уред за Пропаганду Јадрана, друштва за промет странада и још 175 рвзних излагача из свих привредних грана. Поред помоћи државе, и некл. лика приватна предузећа дала су веће суме, те је тако иа овој изложби омогућвно наше пуао учешће.

целокупна мађарска полнцнја н ж&н дармериЈа већ трн недеље, а протав кога су издате потврнице в од в&< шнх власти. Он је одмах прнзнао и деталво о« писао свој злочин. Казао је да је то* га дана са још једннм другом нзвршио опасну крађу у једном предграђу у Будимпешти и у времеву када су њих двоЈица носнли украденв ствари зауставио нх је полицаЈал ко га су доцннје убили. У бојазнн да ћа бити ухапшенн иснорнстили су моменат н, док је полицајац прегледао њихове легитимације они су успела да му истргну пушку из руку. *3атим су га убили нспалнвшн трн ме* ка на њега, а после тога га удавили. Приликом тога гушања Нађпал је до био тешке озледе јер је нападнутв полипајац у одбрани нзвукао са6л»у и њоме му одсекао трн прста. Лошто су убилн полицајца обојиаа су се изгубнлн и пребегли на нашу териториЈу. Нађпал се првих дана прикрнвао док му ниЈв рана зарасла. Граннцу је прешао код Хоргоша, бно јв у Сентн и другим местнма боЈвћн се увек да ће бити ухваћен што му се наЈзад в догодило. Он ће бнтн допраћен у суботвчхв затвор. Вероватно је да ће мађарскв властн тражнти његову екстраднцвју, мвђутим прво има да св установв чвјв јв ов поданнк и у случају ахо будв бно ваш поданнк онда ће му судити нашн судовв за взвршенв злочнн, а ако ннје наш поданик овда ће битн предат мађарскнм властвма. (Време)

• - - САПУН ЗА псте ГЛАВЕ . • Ј- * ,• отклл^Јрерут . .. ' ' п 0"ЛААп>с>5бсг ЛАМИКО 6ЕПГРААПРЕЛ0. а -РУСК0ГЦА0Д-

се0..и I 1Г. и,М сапум има по 1вдн 1 маркицу з а награду у вредности од 200 аинара.

ДОБИЛИ СМ0 СПЕЦИЈАЛНИ број »/Цн5(гаНоп«ч 1 посвећен изложбн слика у Паризу. Иста садржи много уметничких слпка у више боја згодних за ур&м■гивање. Цена дпнара 50 — доплатом динара 60. Има књижара 8РЕМЕ.

Зашша лротив клизања Контннентал гуме постнже се њеним веобично погол,ним профилом, којч >-једно лаје мог>ћност потпуног преноса моторне сваге.Снгурну вожњу н на клнзавнм путевнма и завијутинма обезбеђује Вам

Бсоград, Мдсаршсом 4. Твд.

Београдске пијаце у пролеће

Убица мађарског жандармеријског потпоручника Ретиа ухваћен је у Бачком Петровом Селу