Време, 23. 05. 1929., стр. 5

Четврллк, М И»Ј 1И».

•с

Љубавни роман славног научннка Алберта А)ншта]на и Српкиње, Милеве Марић

СреНни супружници у Берну

Всст ноју је Време јуче доиело о томе, да је супруга знаменвтог фнзцчара, највећег научЕика даншпљнце, Српкиња вз Новог Сада, некадашња студеит кнн>а математпке, Мплева Марнћ, нзазвала је велпку сензацнју у Београду. У толпко пре, што је она свога мужа, у главном, н пнсппрнсала за открнћа која су његову научну славу пренела пшром света. Г-ЂА АЈНШТАЈН ПРОВЕЛА ЈЕ, ДО ЈУЧЕ, НРАЈ СВОЈЕ БОЛЕСНЕ МАЈКЕ ВИШЕ ОД МЕСЕЦ ДАНА Како се сад сазнаје, отац г-ђе Мнлеие Ајнштајн ннје бно земљодвлац, већ врло богат н угле дан учнтељ у Новом Саду.' Он је умро одавно. За собом је оставно жену и, поред г-ђе Ајнштајн, још једну кћер н сина, који је умро за време рата у

сетнла прву л.ЈТ5ав, тало се, најзад, п удала. Г-ђа Огефавовил каже: ЉУБАВ И БРАК МИЛЕ. ВЕ МАРИЋ И АЛБЕР ТА АЈНШТАЈНА — Стан»ала сам на трећем 1 спрату једлог врло богатог пансиона. Ту сГ1 бнле заступљене све нацнје: и Немци и Тзлијани и Енглези и Американци, па и >»и, Ср-1 би. Ја, Мица (тако су другарице звале г-ђу Ајнштајн) и Хелена брзо смо се упознало и спријате-; љиле. Мица је становала више

Г-ђа Ајнштајн као студенткиља У Цириху Русији. Г-ђа Марић, која је ста ра 80 година, живн стално са верком у Новом Саду. Ваљда услед старачке изнемоглости, она је више у кревету него на ногама. Некако ове знме, када је владала највећа хладноћа, пала је поново у постељу и више се иије днзала. Г-ђа Ајнштајн, како је била обавештена о томе, одмах је дојурнла у Нови Сад. Иначе, она обнлазп мај ку н сестру сваке друге годпне н то увек у августу месецу. Крај болесне мајке, скрушела, г-ђа Ајнштајн провела је више од месец дана. Јуче је отпутова ла за Цирих, где стално живл. Пре одласка г-ђа Ајнштајн била је у Београду- Том прнлнк,зм посетила је најбоље и најнскре није своје прнјатељице још из студентског доба у Цирпху и то г -ђе: Милану, супругу г. др. Све тислава' Огефановића, познатог београдског лекара н књижевника, Хелену г. Миливоја Савпћа, начелника Мшшстарства Трговине и Индустрије н Адолфину супругу г. др. Недељка Кошанииа, профеоора Универзитета, сестру г-ђе Хелеие. За усномену, г-ђа Ајнштајн дала је г-ђи Стефановић неколико својих фотографпја. ШТА 0 Г-ЂИ АЈНШТАЈН ПРИЧА Г-ЂА МИЛАНА СТЕФАНОВИЂА Због опершлје једне жлеззе, г -ђа Стефановић већ неко.чжо лана не нашушта сакаторијум Врачар. Па ипак, и пореа тренутних бо.това ош се ра» сеКа старчх, срећиих времена ђакоеања. Отац г -ђе Стефаноаић био је покојни д-р Бота, повната крушевачки лекар. М ћ/^1 лепа, ттелигентна и, уз то, богата, она је одчах после завршене оредње школе отиц /та на студетје у Цијтчх. Стулирала је нсихатогију. Тамо је о-

Анштајн сваке годкне обиђе своју прву жену и децу, коју издржава и веоб1!чно воли. С њпма вечера, руча, шета, као да ншнта између њега 2 ње гове прве љубави нпје ни било. Проведе по неколико дана, па се орати у Берлин, где стално жпвн, као врло имућан човок. У знак признања, приликом про славе његове педесетогодншњице грађанп Берлнна Воклоннли су му и дивпу вилу. Оа другом "женом живи саоа у овој впли, једпој од најлепшнх у околшш Берлина. — То, што је оставио Мици да она децу школује — наже г-ђа Стевановић — доказ је копико је високо цени. Деца су врпо тапентована. Едуард има песничког дара. Професори га много цене и проричу му велику будућност. Прм попаску, Мица ме јв звала да будем њен гост, бар за некопико дана. Не знам, можда, отићи ћу. Треба прво да оздравим. Пре две године, кад је Мица допазила у Београд, Хелена и ја говорипе смо с њом дуге и дуге сате. Певапе смо и свв оне песме из студентског доба. Толико нам је то било оживепо давне успомене, да смо, најзад, плакале. Причу о тим далеким успоменама и својој драгој пријатељпци пз доба ђаковање г-ђа Огезавршава са уздахом. МИША СРЕТЕНОВИЂ

Постављења у Председништву Владе Указом Њ. В, Краља од 22. о. м постављен је за врховиог ипспектора у Прадседништву Мпнистарског Оавета, у другу групу прве категорије, 1>адослае Дунић, адвокат. У Централном Пресбироу постављени су Краљевим указом: за шефа одсека, у прву групу прве категорнје, др. Фран Смодеј новинар из Љубл>ане; за вршноца дужностн шефа одсека, у пету групу прве категорпЈе, Радоје Маркови новинар пз Београда; и за референта, у пету групу прве категорије, др. Милорад Радовановић иовинар нз Боограда. Освећење споменика палим борцима Тимочке Крајиие Зајечар, 22. маја. — Ј>трос су креиули за Београд делегати центрадаое одбора за осоеће«ће и откривање сгк>че«жа палим борцима Тимочке Крајине гт. генерал Владамир Милојкозић командает Тимочке Дивизије. Ннкоп Николић (федседник Општнен и Милан Стефаноеић адвокат. Делега-Л! ће у Београлу позвати Њ. В. Крал>а, Председкика' Владе, Удружење Тнмочана и Крајинаца и друге високе госте у Београду на велику свечаност која ће се одржати 2. и 3. јуна спхривањем отоменнка. За-ти ће бита соколскн слет Моравске Жутее, трке и изI ложба коња тимочког кола јахача.

Једов важан заков (ј Регулисање односа између Државе и Цркве Идеја јаие и духовно једин- 1 Не морати своје годишше буџете ствене држзае дошла је Ао пу- 1 своји расхода подкосити на одобре ног сВог израза и у пројенту Зз. ј и ,е Министру Правде и Мишктру кона о Српској Праоославној Цр ј Финана|ја, а као извори прихода иви, иоји је израдио Мииистар 1 гпедвиђају се: приходи од ч»кто Правде г. Др, Милан Сршнић и I црквених добара, црквене таксе, упутио на оцену Врховном За- { СП ецијални разрези на манастарионодавном Савету нао једаи оД с ка и чисто црквеиа имања и сталпрвих пројекгта занона, нојима ! на државн а помоћ, која ће се сваке се регулисати односи поједи- 1 ке голине уцоатти у буџет државних признатих религија према| Н1 , прихож и расхода. Уредбом о држави и њихови унутрашњи овој тол10 к И1 к оју ће одредити Министар Правде и Министар Финансија, сви издаш, којнм је држава до сад аподмиривала потребехцркве, пренеће се на цркву у <&*жу паушаЈИе државне помоћи. Коначно, ако 6и се све ово показало као недовољно, црква би могла разрезати прирез на оравославне. _ - , Једна од основких одаика провероисповести, версна организа- м.ш-.ктарсЉ Правде Је у цијз нао организациЈа спична - _ е ^ школске на државно,, подређује се овој по-' ' Јфаничам «следњо), нарочито у погледу ње

Пресуда ће пасти у суботу

нас, на четвртом сп Ра ту. у њеној Дфера са аЋалннм пис.чили Енглеске соби, у потпуној тишини затмцалв смо увек Мицу са Албертом Ајн- ГрГОВИНС Кв јБоН КС ДОНОВО ПЈУСД СУДО^/.' штајном, аа кога нисмо ни слутипе, да ће једног дана постати тако вепини човен. Надгод смо дошли на чај, њих двојз радили су заДатке. У шетњу, на концерте, забаве, ишли смо сви заједко. Алберт није полагао много на тоалету. Кадгод га сретнете, на њему нећете видети ни крагну, ни испеглане панталоне, ни закопчан прслук. Био је врло ал>каа, али је носио велику, песничку косу. При доласку у Лансион, Алберт је, не знам због чега, ишао увек на три корака испред Мице и звиждао. Као да јури неког, он је пресканао по дзе-три степенице. Имао је црте лица ироничне, волео је да се смејв на туђ рачун. Кадгод није био запослен, свирао је на виолини. Ја сам га пратила на клавиру, док је Мица сеирапа на тамбури. Алберт је врло радо слушао пречанскв песме за ноје је Мица имала пуно смисла. Био је прави виртуоз на виолини. Највише је волео Баха, Шуберта, Шумана и Бетозена. — Врло је жив, говорл>ив, допуњује своју госпођу г. др. Стефановић. Ја сам му много причао о Болуману, великом немачком физичару и он се необично интересовао за све његове радове.

Г-ђа Ајнштајн са млађим својим сином, Едуардом

Настављајући своју реч, бранплац оптужених Утјепшновића и 0роастана г. Вујанац, задржао се јучв нарочито на вансудоком призиању Орвнстиновом написаном у нностранству и датом г. Алкалају, признању »ојв приватна тужба нарочито истиче као важно. Али то признање о нвнсправности са авалнпм писмима, Оронстин јв порекао још одмах на првом претресу и порнче га непрестано. — То признаље, каже г. Вујанац ннкако не може ослободити банку обавезе, из врло много ?азл.>га. Пре свега, оно је поптисано и од стране Утјешиновића који је у то доба био у Београду и ннје дао сличну изјаву о невредности сзога потписа; затим, оно је дато, како сам Орвнстз-н каже, у једном тешком душеваом стању, кад је он био гоњен од своје банке због рубаља Романов н афере са Коцијасовим рачуном и кад му је обећано да ће остати на слободи вко да ово призиање. Уз то, зна се да је Оренстин преко коазулата добио због нечег од Е. Т. Банке 10.000 драхми. Све то данас >*ништава сваку доказну вредност тој исправи гтриватне тужбе, јер је узета под пресијом. Бранилац г. Лукић рекао јв у својој рвчи на првом месту то, да се јавне исправе не могу . побнјати

свадоцима; навео Јв о томе Јвдну иачелну одзгуку Касације. Тако исто рекао је да се основима подозрења ее може доказнвата фалси' фикат. Сва доказна средства су сумњива по свом постанку, н треба статн на гледиште <у сумњн блаже по оптуженог*. Бранилац г. Сава Павловић укратко излаже своја гледишта, нарочнто у поглеоу трговачких књета Пролуктне Банке и Угљенакопа Марнје, за које каже да су се вепггаци доста јасно изразнли и да оцена једног чиновника Ј1и1шстарства не може битн пресуднија. Тако сто, доказује шшгама вредност једног доказиог средстаа, ако су помогнуте заклетвом. Затнм говори да је Касацнони Суд у сзојим напоменама нрешао потпуно преко свнх доказа који иду у пршлог оптужених, па чак н преко одлука Опште Седнице Касационог' Оуда да се осноаима подозрења ив може утврђивати фалсификат и да се исправност јазких исправа ие може побијати сведоцима. Остали браниоцн, г. г. Маринковић, Степановић и Миликић придружили су се само датам одбранама својих колега. Суд ће своју одлуку о овој ствари донети у суботу пре одне.

ЈЕДАН ЧУДНОВАТИ ФАЛСИФИКАТ Хоргошкој паприци прети опасност

Ноаи Сад, 22. маја. —.На основу једне тужбе Новосадока Трговачка Камора упутта је пријаву новосадокој полицији да се извесна ли-ца баве фалоификоваљем црвене млевене пашжке. ИзмеНу Мице и Алберта развил а се ускоро дубока лубаз. на- 1 Као што је лозкато у интересу ставла г-ђа Зтефановик. НајзаД, заштите проиавођача лалрике и Алберт се, противно вољи својнх ј ц;-оан>а утледа наше млеамене па-

родитеља, њоме и оженио. Прво су живепи у Берну, Прагу и Берлину. Како изгпеда, брак је наЈсрећнији био У Бсрну. Ту се родио млађ« син Едуард, кога је срећан отац за време шетње возио у колицима. Али рат... ТЕОРИЈУ РЕЛАТИВИТЕТА НАЈБОЉЕ ТУМАЧИ Г-ЂА АЈНШТАЈН — Мица се јако чуди: кано се нетачне информације доносе о њеном мужу. Затим, ни фотографије нису верне. Оне су из младићског доба. Алберт је стар, потпуно сед. Мица би била најмеродазнија да да информације о генези његове теорије, јер је и сама учествоеала у њеном стварању. Пре пет, до шест година, Мица ми је говорила о томе, али са болом. Можда се тешМ сећа најпријатнијих часова, можда не жели да убија велики глас свог бившег мужа. Г-ђа Ајнштајн је прешла у швај цароко лодалстзо. У Ц»фиху има врло лелу кућу. Живи скро.мно и понучено. Са њом су деца: Едуард и- Алберт. Први учи ооки разред гимназије. други је већ инжењер.

прике Новосадска Тргованка Комора постави-та је у Хоргошу, у једном од најјалшх центара производ?4>е црвене палрике дрокав.чу хвмијску станицу за анализу и кон тролу црвене млевене лаприке. Палрика која се у тамошњим млинони.ма меље лодвргава се хемијској ана.тизи а затим се затвара у опецијалне вреће које ое лломбирају. На тај начин квалитет наше млевене палрике успео је да постигне извесан реноме и да конкурише мађарокој паприци која се лродаје у Чехословачкој и Румуни-ји. Међутим у лостедње време извесна лица покушала су да се баве фалсификовањем млевене црвене паприке. ^ На основу ове тужзбе ^новосадска полиција заллешла * је 100 килограма палрике која је из Секмћа била упућена на трговачку радњу г-ђе Катице Ковач у Новом Саду. Приликам прегледа констатр«ано је да је код две вреће доњи део шава распаран и на место праве палрике став.ч>ена је у вре-

ћу фалшфикована гаттрика, а затим је врећа понооо зашивена тако да изгледа као да је врећа ллам бирана. Код др>тих врећа пак констатовано је да су виљете правих врећа припапЈђене на о©е вреће у којима је такође бипо фалсификоване палрике. Исто тако констатовано је да су већ ЈеДДом употреб Љаване шомбе поноео употребљаване. Полшија је ову заллењену палрику лоииштила, а лрсггив фалоификатора поднесене су кривимне тужбе и они ће одговарати због фалсификовања државног жига. (Време)

ЛИЧНИ МАГНЕТИЗАМ (хако ћете стећш, развита и лскорлстнти магиетичну моћ) од Аби Б. Напус. Разашиље Д. Петррвић, Браикова 20-а, Београд. Цена 10 дниара, ирепорулено 14, доплатом и. Плоспект бесплатно.

ОДнОСи, у КОЛИКо НИСу чисто верског карактера Истина, њиме се поставља начело верске аутономије, али се оно истовремено и ограничаза у онолико у колико је не трпи за нас неопходно потребна примена основ. ног начела «Држава изнад свега». Уз пуну гаранцију слободе

не законодавне функције. Дажбине, које једна верска организација мора Да прибира ради свога опстанка, саоде се на најпотребнију меру и то олет под контролом државе. ка Н о грађа. ни не би били истовремено подложени дзсструком опорезивању: државе и цркве. ПостаВд,а се начело потпуно аутономног решавања унутрашњих верских питања, и то без учешћа световног елемента, за којим је после Уједињења престала потреба,

скључиво на верску обуку, при чему се води рач>на о томе да ли се она креће у гранниа.ма начела срлско-православне вере. Међутим и персонаша питања у вези са прелавањем веронауке већ спадају у ндлежност просветних власти, како се то предеиђа лројектом закона о основним и средњЈЕ« школама. У своме пројекту Архијерејски Сабор је унео- једну тако шираку одредбу о обештећењу правоставне цркве од стране државе за ггрисво-

али се из наДлежности цркве ега ц-м одузета имања, да би она потпуно изузима проскетна функ ' мог.та обухватига и повраћај има-

ција путем школе и ограничава само на Вдрску наставу, што у пуној мери одгоВара увођењу јединствене и једнообразне школске наставе предвиђене у про-

ња одузетих и раздел>ених на осио ву Закона о Аграрној Реформи. Међутим, пројектом закона се предвиђа обештећење цркве само за она имања у Србији и Црној

јектима закона о основној и сред I Гори, која су лритиком њиховог њој настави. Све тенденције, ко разграничења са икањима државе је су се поткрепљивале само не- безосновано остала у рв*кшмччччч

ким систориским постоЈањима одбачене су и искључене као непотребче и несавремене. На први поглед се вндн да пројект ие иредставља ии оно што хоће саж> црквена јерархија нн оно нгго хоће једннм делом само њен световни елеменат, него у лрвом раду оно игго ?атегорипки захтена држава, као нај виша и најшира оргатпгзацнја према свима осталим органпзацн јама. Тако се Архијерејски Сабор као орган православне цркве у овоме нацрту пројекта нзјаснно за потнуну аутономију праооставне цркве, у ир<квено-вереким иословима и располагању И310ВИН0М, но којој би епархије имале право да разревују и при рез на првЈБославне граЈ>ане у корист нодмирења ошптих потреба цркве до 10 оа сто, у корист иотребв енархвја 10 од сто а у корист лоједнаих пра®ослав них општина до 50 од ого на непосредне државне порезе. Друго гЛ^дшпте, које је до ме родавних фактора дошло у форми резшуција поднетих дреко нарочитих делегација, огледало се у захтеву садашњнх српсконравославлих црквено - школских општина из Војводине и Босне да се у пројеклу новог закона о орпско-православној црквн загарантује н даље утнцај самнх чланова садаљих црквено-шклоксих оппгпша на црквенв послове и управу црквеном имовином. Тај би св утицај имао огледати у првом реду код избора председагка црквеннх општина а затим и у бирању самих свештеника за поједине парохије. Када се ушреди пројекат Архијерејског Сабора, кад се узму у обзир сви добољно познати захтеви једког до-Ђ световњака и лро јекат закона, који је Министар Прааде >тгутио на усвајање Закодавном Савету, јасно лроизилази да је гшшЈЛ »ење Министр аПравде ушло у пројекат закона независно од лрвих двају лддш]л>ења. Јер тим пројектом та се аутономија ограничава, а ограшгчиће се ул извесној мери још и Законом о Органи заци)и Српоке Правоставне Цркве (Уставом). Улрава црквенам имовином подводи се оод одредбе Закона о Државном Рачуноводству и под надзор. Државне Контроле. Сем у овим ограничењвсма, пројекат закона Министра Празде разликује се битно од лројекта Архијерејског Сабора и у томе што се цркви, и ако се она предвиђа као аутономна органкзација, одузима право да разрезује прирез за овоје потребе сама по овоме нахођењу. На име, црквене власти

државе. То ће се накнада регу.тисати нарочитом уредбам и аморти зовати у сганим годишњим ратама. ПројекггОм ]е другачије него што је предтагао Архијерејски Са <5ор решено и питање надлежности у погледу регулисања >нутраш ње организације. . Архијере}ски Сабор^је наил1е у овој пројекат био унео и такее одредбе према којима би се црква оатаспсла да сама себи пролише Устав о >ку трашњој организааији, с тим да се он Краљевим >тказом учиш нелро.менљивим. Међутим подаетим про јектом је иекључива законодавна ф>-нклија држаее очувана непозређеном, те ће тај устав срлске лравославне цркве бити донет уз прет ходну сагласносг Архијерејског Сабора, на начин на који се доноое и оста.и закони. Данећ^ се у року од две тодине по стушњу на снагу Закона о СрпскојПравославној Цркви. Исто тако одбијена је же .Ђа да се овоме закона да слешјадаи и »оузетни карактер у логледу укшања и лромене према осталим законлма, јер би то знаЧИ.ТО сужаваље и ограничазање законодавних лрерогатива. Из пројекта овог закона јасно произилЗзи: да у земљи нема аутономије, а у колико би је било, да је не може бити без довољног надзора Државе; да не може бити говора о томе да ма ко и ма која организација, па м а т 0 била и верска, има прав а да ограничава држав у у њеној законоДавној функцији; д а се држављани као грађа Н и и као припадници појеДиних вероисловести не могу предати безфаничном опорезивању него само у крајњем случају и у минималним размерима (према пројекту Архијерејског Сабора, требали су бити опорезовани са још 70 од сто прирез а н а непосредни по. рез); црква, не ослањајући се на световни елеменат, заДржава себи право да самостално реша. в а о чисто црквеним стварима, и наставз цркве ограничзв а со само н а продав а ње науке о вери. Из свега се види да су пројек том Закона о Орпској Правосчтав ној Црквп постављана и утврђена таква начела, да ће нх црква, која је умела >*век са крајљом пожртвовшостн да своје интересе потчини интерес-има др жаве и да им деценијама н ввковима искрено и предано служп не занемарујућп, често н у тешким приликама, нн своју ду ховну мисију, без преЛн' прихватнти и са своје сг 'радити да се пгго усЈ' брже спроведу. БОГДАН