Златиборски правнички дани, 01. 01. 2011., стр. 153

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције р

На тај начин се активира правило које елиминише дејство правила јаче правне норме. Оно је исказано у предности повољније правне норме у односу на запосленог. То су оне норме којима су општим актом и уговором о раду утврђена већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом. На тај начин је слово закона у редоследу уређивања права, обавеза и одговорности из радног односа проширило овлашћење норми аутономног права. То је учинило тако што је овластило норму колективног уговора, правилника о раду и уговора о раду да пређу дефинисани минимум словом закона загарантованог права, или да искористе нормативно непопуњен простор да својим нормама то питање уреде. У овом другом случају појам већа права и повољнији услови рада значи признавање права које словом закона није именовало или је утврдило у мањем обиму.

Исто тако када закон одређено понашање по диспозицији не уређује тада општи акт има капацитет да то понашање и претпоставке за његово остваривање пропише. О томе је реч на пример када одредба Закона о трајку лишава запосленог у штрајку права на зараду - аргуменат из одредбе чл. 14. став 2. Закона о штрајку“. Међутим, Закон о штрајку нити други закон у својим нормама не даје одговор на питање да ли запослени у тој ситуацији има праву на накнаду под условом да о томе садрже говор општи акт у значењу из одредбе чл. 8. ЗОР или уговор о раду. У тој ситуацији створен је празан простор за аутономну норму општег акта која у овој ситуацији може запосленом признати право на накнаду. На то питање позитиван одговор даје ова одлука Уставног суда: "Полазећи од изложених одредаба закона Уставни суд је утврдио да запослени за време штрајка не остварују право на зараду и да Законом о штрајку није предвиђена могућност да се колективним уговором, као општим актом ово питање уреди на други начин. Међутим, како оспореном одредбом Појединачног колективног уговора није утврђено право на зараду, већ право запослених учесника у штрајку на накнаду на накнаду зараде, Суд је оценио да оспорена одредба није несагласна закону. јер Закон о раду у одредби чл. 117 став 2. изричито прописује могућност да се општим актом и уговором о раду, дакле појединачним колективним уговором, односно колективним уговором код послодавца утврђују и други случајеви(осим оних већ прописаних Законом) у којима запослени има право на накнаду зараде, а Закон о штрајку ту могућност не искључује. Поред тога у складу је са чланом 8. Закона о раду појединачним колективним уговором односно колективним уговором код послодавца је могуће

18 Према одредби чл. 14. став 2. Закона о штрајку ("Службени лист СРЈ", бр. 29/96, "Службени гласник РС", бр. 101/2005): Запослени који учествује у штрајку остварује основна права из радног односа, осим права на зараду, а права из социјалног осигурања - у складу са прописима о социјалном осигурању.

151