-
2497 - 1939 — Карло, Перишић А. Василије, Јамшек Ф. Зденко, Каудер А. Вилхелм, Лхотка Ф. ИванЈосип, Крал Ф. Фрањо, Папазоглу К. Димитрије, Попевић И. Божидар, Недељковић В. Градимир, ГрошИ.Иван, Драмићанин Р. Ратомир, Пашкван Ј. Мирослав, Патаки С. Ђорђе, Вујичић А. Иван, Витез И. Карл, Грганић И. Карло, Јовановић Ж. Драгољуб, Хајдушка Б. Стеван, Бано Ј. Иван, Пековић Д. Милован, Мајер А. Антун, Радмановић Д. Мирко, Костић Ј. Страшимир, Марић М. Јосип, Кос И. Иван, Ленхарт Ф. Карл, Савић С. Бранислав, Бах Ј
-
заправо реч2 Пре десет година радник Секције за путеве Драгиша Драмићанин, сада већ пензионер, направио … Драмићанин сам спровео нисконапонску мрежу и све платио личним средствима. Тако је било и с водом. ћ И кад … . Драгиша Драмићанин са малом пензијом нема могућ ности да води маратонске судске спорове, а надлежни на све … спор што пре реши. Д. ЦВИЈЕТИЋ Палић Уз 555 3 55 5: ОГОРЧЕН НА „ЕЛЕКТРОИСТОК“: Драмићанин
-
/. „СлавиЈаши' су овај леет успсх за Судија г. М. Драмићанин бележили одличном игром, пуном елана и пожртвовад … оправдано припала амбкциознијој „Славији". Судио је г. Миодраг Драмићанин (Београд) кзврсно. • У СПЛИТУ
-
г. г. Мирослав Лазаревић и Љубомир Тајсић, за секретаре г. г. П. Драмићанин н В. Радаковић и за благајнике г. др. Б. Тодоровић, и гца Милена Драмићанин. Чланови управног одбора су г. г. : Александар Ћурчнћ
-
Dramićanin. “Vukomanović nije više na aparatu za disanje i sada je na spontanom disanju” , rekla je dr Dramićanin i navela da je i dalje u komi, mada jc nešto bolje nego ranije, jer pomalo otvara oči na poziv i
-
Visokom nivou uređen periodični strip-magazin, „Tron“, koji izdaje i distribuira Aleksandar Dramićanin
-
М. Јовановић. Код ВБ. 6. К.-а добар Драмићанин који је наступио после дуже паузе, такође и голман
-
У тиму. У навали врло добри су били Којић и Живковић П, Драмићанин се латано враћа у стару форму, а
-
, filozofiJom... Izlaziće tromesečno. Njen idejni tvorac je Aleksandar Dramićanin, glavni i odgovorni urednik
-
- сандар Драмичанин, стварност, суштинску за сав постојећи свет; психологија која у души налази нешто