Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

718 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

још други новаца имам и 18 руски рубаља. Више ништа ђецо. На то ће један рећи, а ди су вам ти новци, ето ђецо у орману“. „Чујем отварање ормана, те ће један рећи: ди су банке, мора бити да су зашивене у јастуку; ето ђецо па тражите. Попараше јастуке, модрац, те ништа не нађоше осим поменутих 100 дуката

18 рубаља, златан и сребрн сат“.

„Е, кад господине немате ништа више, лаку ноћ — рекоше му — нашто им он одговори: лаку ноћ ђецо“. „Чујем ја тапат њихов и премишљајући шта да радим — ја

сам сам био са игуманом у конаку, а остали су били у другом —, не смедох устати бојећи се да нема кога на вратима, а на прозору је било гвожђе, поче ме сан хватати и већ да заспим, у једанпут чујем лупу по соби, и одмах сам помислио да неће добро бити, ал не смедох из собе изићи“.

„Кад је свануло, устанем и пођем соби игумановој, видим да су врата већма отворена него обично, и ушавши у собу, видим игумана Гедеона мртва на сред собе. Око врата му је био обмотан велики пешкир којим је задављен био.“

Затим је Коста навео како су и он и још други из манастира били због сумње затворени, како је дознао за праве убице, а они други пуштени на слободу.

По његовим су речима удавили Гедеона: Грба — био је грбав — воденичар, Риста бошњак, неки тргорац дуванџија Сава и Митар надничар. Овај је Митар утекао, а ону су тројицу стрељали.

Ето, како је мученички завршио свој живот честити Гедеон у Србији од српских изрода! -

ж = ж

У опису „Манастира Савине у Боци Которској“ од Младена Црногорчевића, Београд 1901., на стр. 76., не знаде ништа друго рећи Црногорчевић за Гедеона Јуришића до ли ово: Рио јегстарешина неког ман. у Србији и војевао под кнезом Милошем(!). Позније пређе у Аустрију и дође у ман. Савину, гдје постане манастирским настојатељем, али наскоро опет дође у Србију, гдје, кажу, да је удављен, скончао свој живот. За њега је подигнут нов зид на манастирском дворишту, како је стари зид падом грозио 1869., а зидане су и двије велике ман. куће у Херцегновога, од оставине великог добротвора ман. Савине Николе Мусића. јуришић је био вјешт проповједник, јако изображен и у опће вриједан човјек. Описао је Атонску гору (!) и одштампао негдје тај саставак. “

У „Летопису“ књ. 197. стр. 112—143. штампана је песма „Отац Гедеон“ Драгутина ]. Илића, у којој је Драгутин, сећајући се, како га је мати као дете боно, ком лекари не могоше наћи лека, довела

у манастир — Раковицу — на молитву, те кад „— — — царске двери Благе очи пуне мира Расклопише своја недра, И одежде оне свете, А на њима монах стари (Гедеон) _Трептале су пред олтаром, Ко светиња ступи седа. Тајанственим, чудним чаром,

Мишљах то се из оквира, _ + | = | - | 0 <= 0 Светитељски образ крете, |