Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 187

ски свештеник“) професор-катихета и књижевник, знајући и сам речено о митр. Вићентију Поповићу-Хаџилавићу, не убоја се Бога и не стидећи се људи рече да је митр. Вићентије био човек слаба духа!

Грујић за Вићентија 7о рече, а Швикер у својој радњи: „Пле Мегептошпо Фег ђећеп Меороћеп уоп Вејатада ипа Капоми2“ рече само: „У аг ет аПегосћуасћтег Мапп —“

Грехота и срамота!

Ц.

Митрополит Вићентије Јовановић није био егзарх митр. Мојсија Петровића, него митр. Вићентија Поповића-Хаџилавића. У истој књизи рече Грујић на УШ. стр. „Архиепископија та

одржа се чврсто и после смрти Мојсија Петровића, јер народни представници на сабору (1731.) изабраше опет једногласно за београдско-карловачког митрополита Вићентија Јовановића, до тада епископа арадског и некадашњег генералног егзарха Мојсијева“, а на стр. ТХ.: „И митр. Вићентије Јовановић, који је као многогодишњи егзарх Мојсијев — — —“.

Да Вићентије Јовановић није био ни многогодишњи ни у опште егзарх Мојсијев, могао се Грујић уверити из истог Споменика о Мојсију. — -

__У њему би нашао на стр. 94. где смо ми на два места рекли за Вићентија Јовановића да је био егзарх Вићентија Поповића; на стр. 95. потписан је међу осталима као посланик из митрополије карловачке на сабору 1722. „Вићентије Јовановић егзарх“; на стр. 105. у писму од 21. Авг. 1723. рече митр. Мојсија митр. Вићентију „—- — кои св енда били нарећени 1едарх Викенте — — —“; на 168. у писму од 14. Нов. 1719. рече митр. Мојсије митр. Вићентију: „— — да смо и сђ вашимђ честнеишимђ Тедархомђ- курђ Вићентемђ могли поћи“; на 175. у писму од 2!. Марта 1721. митр. Мој-

сија митр. Вићентију рече: „— — пишетђ ми днесђ вашегђ п. честненши Тедархђ изђ беча курђ Вићентје“; на 176. у писму од 3. Дец. 1721. митр. Вићентије митр. Мојсију рече: „нитићемо ми проигзмнз

Софрони:о, ни [едархв Викентпо безђ договора владичанство дати“; на 179. у писму од 4. Јулија 1723. рече митр. Мојсије митр. Вићен-

тију: „— — тачно есмо Ф вета говорили господарв Гоаннв оцв Викента вашего Једарха — —“. |

А да је Вићентије Јовановић био егзарх митр. Вићентија Поповића а не Мојсија Петровића, то се најбоље види из тестамента митр. Вићентија Поповића наведена на стр. 193.—198.

На стр. 195. где се наводи поименце којима је што оставио митр. Вићентије, стоји: „—- — слежителемђ нашим: — — Једархв Викентпо Геанович“ 100 мар(јаша)“ и даље: „— Едарх“в Весдоспо, Једарх“ Викентно Теанновичв — — — — у Дало виноградђ оставлимђ, КЕЋЕ 8 воросове два винограда — — —“; а на 197. где се наводи шта је коме издано из оставине митр. Вићентија, рекло се:

„— — Тећарх“ Вићентпо Геанновичв“ 103 дзката“.

#) Од пре неколико дана и прота,