Архив УНС — Забава

Књиге

М. Иљин: Природне силе и моћ л.уди Суше, поплаве, пустињски песак да ли су те страшне немани заиста неукротиве, или је човек у сташу да им се успешно супротстави, да их победи? Јесте, одговара Иљин, човек је у стању да их победи, само треба знати како. Треба знати, треба знања! узвикује често Иљин, али додаје да сама наука, премда успешно одговара на горша и друга питаша, иије довољна. Огромна количина зиања са којим располаже савремена наука може да пружи целокупном човечанству све своје блауодети само оида, ако се налази у рукама организоване заједнице, која ће велике проблеме, као: суша, пустишски песак, мочваре и слично, решавати на најширем плану у интересу целине, а при том још водећи рачуна и о будућим генерацијама. Невероватно лаким стилом и на врло забаван начин прича нам Иљин како се овц проблеми решавају. Ову занимљиву кшигу издала је Хрватска наклада у Загребу.

Срећни дани на београдској позорници

Стављање овог комада на београдску позорницу не претставља кикакав уметнички догађај, него једино попуњавање и онако слабог репертоара још једким сасвим слабим комадом, који је, по свему судећи, намењен младим глумцима и младој публици. На сцени се појављују младићи и девојке (у узрасту између шеснаесте и деветнаесте године) из једне солидне грађанске средине, у свиленим пиџамама, пењоарима, дотерани, углађени, обесни, сити и насмејани. Реч јео њиховим срећним данима, а ти дани су дани првог буђења љубави, када су једине и највеће патње љубавне. Истина, свако од њих има свој мали проблем, али то су такви проблемчићи који се јављају у от-

суству других, озбиљних проблема, који би се могли назвати животним. Лаки и површни сукоби изазвани љубомором, сујетом, чежњом и радозналошћу, имају својих чари за публику која није расположена да мисли, или да дубоко преживљује човечанску трагедију. Али ако се боље загледамо у живот, па макар и саме глумице Милбахер, ако покушамо да се „пренесемо“ у стварност, тешко ћемо се моћи уживети у ове срећне дане са позорнице. Јер, када би се на позорницу изнео комад који би говорио о стварном животу данашње омладине, он би могао имати разне наслове; и несретни дани, и горки дани, и борбени дани... само не срећни дани. Н. Ј.

Тако се мења концепција једног романа у току година, и постаје књига испуњена витешким духом народа. Баш зато што је Лав Толстој енергично обрачунавао са једним лажним патриотизмом, баш зато што реалистички приказује историјске догађаје са великом уметношћу, његово је дело прожето дубоким, истинским патриотизмом који је испуњен љубавњу за народ, за напредак, за хуманизам.

На кинеском Северном фронту излази нови часопис за литературу „Чуанче“ у коме сарађују познати кинески писци. Редакција листа „Сћтеве 81;ш1еп18“ (Кинески студенти) који излази у Америци расписала је награду за најбол.е приче са темом: „Наше учешће у стварању новога живота у Кини“. У овоме натицању могли су узети учешћа сви кинески студенти који студирају у Америци. Прва награда је износила 1.200 долара. Преко 500 студената одазвало се позиву редакције.

Шаљите дописе, чланке, реиортаже и слике!

Како је Лав Толстој писао „Рат и Мир“

На своме роману ~Рат и мир“ радио је Лав Толстој преко 60 година. Сачуван манускрипт овога дела даје јасан појам о невероватном раду, који је писац утрошио на ово дело. Остало је око 5000 листова манускрипта и коректура вршених у току рада. Из тога материјала види се да је Лав Толстој целокупно своје дело писао у два облика. Нама познате варијанте ~Рата и Мира“ обухватају око 1440 штампаних страна. Целокупни рукопис обухватио би преко 3200 штампаних страна. У том раду скратио је Толстој првобитни манускрипт за штампу на преко половину. Свака сцена је стално и поново преписивана, прерађивана, мењана. Из бележака и заосталих листова манускрипта види се да је Толстој манускрипт свога романа много пута од прве до задње стране до ситница прерађивао. При том прерађивању често није остало ни једне странице првобитнога текста и поједине епизоде прерађиване су преко десет пута. ~Не разумем“ рекао је једном Лав Толстој, ~како се може писати а да се све, више пута не преради". Од појаве ~Рата и Мира“ прошле су многе године. ~Ја готово никад не читам своја веђ отштампана дела још једанпут, али ако ми случајно која страна дође у руке, чини ми се, као да би је требало још једном прерадити.“

Прва редакција романа била је сасвим готова године 1867. У том облику изнесен је на првом месту живот племства. „Живот трговаца, чиновника, семинариста и сељака не интересује ме, и у пола ми је неразумљив“, писао је Толстој у предговору, који је предвидео за овај облик. У таквом облику није дело давало тако исцрпан приказ народнога рата, фалио је опис битке код Бородина, личност Платона Каратајева, Наполеон и Кутузов су овде били епизодне фигуре. Суд о Наполеону мењао се у току рада по темељитом проучавању историјских чињеница. Поглед по манускриптима, белешкама, писмима и страницама дневника показују, како је Толстој у раду, наделу постајао зрелији, како је идеолошки и уметнички за време стварања растао. Тако, поред приказа племства, свет народа, свет сељака. Две идеологије, идеологија напредне племске интелигенције и идеологија патријархалног сељаштва, две културне сфере, Запада и Истока, стоје једна према другој. Личност Платона Каратајева уводи се у роман. Идеолошка и историјска концепција шири се и продубљује. Сада види Толстој у Наполеону слепо оруђе историје. А Кутузова је Толстој оценио као носиоца идеје народнога рата, претставника народне воље, приказао га је као борца за народне интересе.