Архив УНС — Забава

ЗначаЈни датуми из борбе за женска права Међународни дан жена

Када је 1910 године, на конференцији Међународног бироа жена социјалисткиња у Копенхагену, установљен 8 март као међународни дан жена, значило је то потврду једног нокрета који се већ био догодио у борби за права жена. Та, наизглед безначајна ствар, ударила је темеље Једном друкчије постављеном покрету за права жена. Отада, још оштрије су се одвојила два покрета за права жена, један феминистички, који Је борбу жена сдвајао у суштини од опште борбе за права и слободе у нади да ће жене саме извоЈевати победу, п' други, коЈи се спа Јао са општом борбом не изолујући питање жена од осталих друштвених, социЈалних и политичких проблема. То ново у борби за права жена имало се 8 марта изразити тиме, што су тога дана, у исти дан, жене читавог света постављале, односно оштро наглашавале своје захтеве за равноправност и ослобођење.

То ново имало се изразити 8 марта тиме што су се, чврсто повезане међу собом, жене читавог света повезивале и са међународним покретом за права и ослобођење! То ново изражавало се и тиме, што се тај дан није сводио на петиције и излете, већ је сваке године, истичући опште најактуелније питање тога периода, значио појачану борбу за правилно решење тог, одређеног и актуелног, општег проблема. Хиљаду деветсто четрнаеста и године рата биле су године које су дале 8 марту печат антиратне борбе, а борби жена нови смисао и значај. Годину дана пре свршетка светског рата 8 март је добио и нови карактер и нову садржину, обележаваЈући нови пут за жене. Сваке године 8 март претставља дан окупљања жена око оних захтева коЈи се те године и у свакој земљи нешто друкчије постављају, али јединствено, на заЈедничкоЈ линији борбе за стварно ослобођење жене.

СВЕ МАЊЕ СЕ РАЂА ДЕЦЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ

Ранијих година „бела куга“ била је позната у неким крајевима Словеније. У понеким селима па и читавим срезовима број рођених је нагло и стално падао, док није дошло време да је број умрлих премашио број рођених. Тужна су такова села. По улицама се једва виде деца, а весели дечији смех се не чује. С једне стране тешке материјалне прилике, а са друге жеља да се сачувају и не распарчавају имања на више деце, а уз најактивнију припомоћ баба, бабица па и лекара, довели су до овог стања. Међутим ако погледамо статистичке податке „Годишњака о народном здрављу“ Централног Хигијенског Завода од 1937 —38 године, као и „Статистички годиШњак“ од 1938 —39 године добијамо управо страховите податке о. катастрофалном паду порођаја.

Као што видимо у неким бановинама је дошло до заиста катастрофалног опадаша рађања, а на првом месту се налази Моравска бановина. Једино Врбаска бановина, која се може сматрати као најзаосталија, у погледу здравствене службе са најмањим бројем лекара и осталог медецинског особља, показује најмањи пад. Доносимо ове податке са жељом да се кроз читаву земљу поведе анкета која ће утврдити, који су разлози за овакво стање и што је управо разлог, поред економског, да жене не рађају.

Протест амернчш писацо

У часопису „Њу Масис“ изашао је један апел кога је потписало 300 познахих америчких писаца, и из кога доносимо неколико одел.ака: „У овим критичним часовима, када америчком народу прети опасност, да буде увучен у други Светски рат, позива Лига америчких писаца све писце да узМ У учешћа у борби за очување мира и демократије. Ми знамо да су појмови Мир и Демократија дубоко укорешени у свести америчког народа, ми знамо да су губитком мира и увлачењем у рат, и наше грађанске слободе изгубљене. Ми смо мишљења да је у интересу америчког народа, као и народа Европе, да ми не узмемо учешћа у овоме рату; ми смо уверени, да напротив наше учешће у овоме рату води ка његовом проширешу и уништењу наших слобода, да ће глад и немаштина и нашу земљу прегазити. Ми позивамо све америчке организације у борбу против ратне хистерије, против свих мера, које нас могу увући у рат. Наше је место у првој линији фронта за одбрану мира и за одбрану наших грађанских слобода; ми захтевамо да се програм за наоружање не искористи као параван против социјалног законодавства, као параван за удар на народне слободе. Ми позивамо све писце у борбу против све веће опасности да се Америка увуче у ратну авантуру. Од 7.042.411 жена у Југославији, привредно учествују 3.456.000 жена у селу, од којих су 1.864.000 регистроване као пољопривредне и сточарске раднице. У 400 вароши и 72 града има 372.018 активно привређујућих жена. Попис каших градова показује да је мајка-радница најмногобројнији житељ нашег града.

Око 9,000.000 жена запослено у немачкој производњи. Немачко министарство рада објавило је цифру жена запослених у немачкој производњи; 8,720.000 жена узима активног учешћа у свим гранама производње. Енглеске жене траже пензију за пострадале у рату. У име 2,000.000 енглеских жена посетила је енглеску владу једна делегација жена која је тражила пензију за жене пострадалих у рату. Министар за пензије обећао је да ће проучити захтев.

Живорођено на 1000 становника Дравска бановина 31.264 27,26 26.522 22,34' 4,92 Свега на , 1000 Свега на 1000 становника становника мање Дринска бановина 61.584 39,92 57.853 32,85 7,07 Дунавска бановиНа 61.172 28,08 50.902 20,34 7,74 Моравска бановина 50.598 35,10 39.694 24,96 10.14 Приморска бановина 32.940 36,36 32.873 34,24 2,12 Савска бановина 84.572 31,18 71.958 25,08 6,10 Вардарска бановина 61.494 38,92 60.620 34,88 4,04 Врбаска бановина 42.315 40,58 46.552 40,03 0,55 Зетска бановина 32.386 34,84 31.847 31,31 . 3,53 Београд 5.551 19,18 4.961 12,89 6.29