Архив УНС — Забава

Ана Карењина Лава Толстоја

Историја књижевности тако обилује чињеницама које потврђују да књижевници често нису знали до којих дубина њихова дела засецају у тешке и нерешене друштвене проблеме. Они често нису знали шта ђ.е њихова дела значити за људско друштво. Они често пута нису били свесни да њихово дело значи обарање баш онога што су они сами хтели да одрже. Балзак је, на пример, мислио да својим романима учвршћује племство, цркву и монархију три највеће величине по његовом схватању а сам их је својим романима рушио у прах и пепео. С Лавом Николајевичем Толстојем нешто је друкчији случај. Он је у својим делима критиковао и једно и друго и треће, али... он се наДао да учвршћује „праву“ веру, да остварује јеванђеље „непротивљења злу.“ Далеко од тога! Својим реалистичким сликањем живота, својим делима којима скоро нема равних у историји цивилизације крчио је пут оним друштвеним снагама, које су место његовог „непротивљења злу“ ишле за тим да зло угуше у корену, које су ишле за тим да наместо простог, огрезлог у незнање човека, створе свесног градитеља једног новог живота, о коме су највиши умови човечанства, па и сам Толстој, само сањали. Тако је пишући „Ану Карењину“ Толстој мислио да ће критиком савременог брака, немилосрдним сликањем тог лажног односа између мушкарца и жене постићи, или бар допринети томе да се ти односи удесе тако, како то замишља његова ~права“ вера. Он се надао да ће постићи или бар допринети и томе да се тај проблем решава не путем немилосрдног уништења свега друштвеног зла, онако немилосрдног како га је Толстој умео насликати, већ путем „непротивљења злу“... Ана Карењина Лава Толстоја то је трагедија коју је доживела и-

ли доживл.авала скоро свака савремена жена. Сви њени најтананији дрхтаји срца и душе, сва та болна и племенита животородна тежња за остварењем нечега што се у постојећим друштвеним условима не да остварити све је то данас и јуче, проблем свих жена, Зар није тако често задрхтало срце младе девојке, на клупи у парку, крај тек завољеног човека, човека за кога се љубав у њеном срцу јавила као први пупољак пролећа, младости, девојаштва зар није тако често задрхтало њено срце кад је видела да је он „као и сви други“. Да и он у њој гледа само жену а она је, међутим, нешто сасвим друго, она тражи да буде вољена, да мора да воли и да буде само страшћу вољена. Зар није угушила толико суза, толико чежње, толико сањане среће и рекла себи: тако мора да буде, тако је већ уређено на свету, да си ти нешто друго, да твоја осећања, твоји снови, твоје наде могу бити само твоје, а не и његове. Ана Карењина, зар то није тугованка о неоствареној љубави, о неоствареној љубави данас и јуче? Зар то није болни еп милиона женских срца, зар то није туга због неостварене среће угушене у оловној досади „породичне среће“, у продаји тела, у чаши соде, у спором и дугом отицању крви из пресечених вена? „Ана Карењина“ је дело најдубље женске племенитости. Она је дала онај унутарњи, такозвани интимни проблем жене. Она показује ону другу страну; зашто људи, кадри да буду срећни, кадри да срећу остваре, да из ничега срећу створе срећу немају! Она открива да сметње тој срећи не постоје у жени, не постоје ни у човеку већ у моралу, који од жене чини једну ну!жну ствар више, међу стварима, а не равноправног човека. Хтели су да унаказе Толстоја, Да осрамоте Ану! Говорили су да се њена трагедија оснива на суко-

бу између мајке и љубавнице. Бојали су се страшне осуде коју је велики писац изрицао, бојали су се да Анина мирна, стрпљива, столетна патња не постане протест, не потражи путеве среће и слободе. Не, није то тако! Анино материнство није у сукобу са њеном љубави, већ и њено материнство и њена љубав говоре; да бити мајка значи на том свету бити том свету само мајка, а не и жена, значи рађати, а не моћи се радовати и бити вољена. Сукоб, који у Ани постоји између љубави и материнства јесте сукоб између мајке, која је срећна што је мајка, а којој не дају да буде свестрано срећна мајка, мајка која сме да воли и која је вољена. То је сукоб између онога на што је друштво сили и онога за чим она тежи, о чему читаво њено биће сања, за шта је забрањено њеном срцу да слободно куца, да се безбрижно и радосно разигра... Ана Карењина јесте трагедија савремене жене, жене савременог друштва. Али то није све: Ана Карењина је столетна трагедија жене, столетни удес који је пао на жену ,а који је данас добио свој нарочити облик. Кроз Ану проговорила је дуга и болна историја. Она је преко ње проговорила скоро први пут, тако гласно, тако немилосрдно, тако потресно... Проговорила. је тек тада кад се већ почео отварати видик жениног ослобођења. Само Толстој, само у то време, само у тој земљи могла се дати ова дубина, свестраност трагедије жене. Само се тамо и тада могла открити до краја, без остатка, сва истина, гола, непатворена, без фраза, без лажне племенитости, без маске која тај друштвени проблем хоће да покрије и сузи на тобожњи проблем односа између мушкарца и жене.

Скупљањем предплата омогућићете излажење нашег листа!

4