Борба, 09. 12. 1962., стр. 9
___1д неколико примера: Филмска производња је још · више или мање брита са
| фим
9, децембар 1962.
недеља,
ИНТЕГРАЦИЈА У КУЛТУРИ
Кад већ говоримо о међународним везама наших кулурних институција и делат-
о сарадњи у оквирима Јутославије и слично. не уожемо мимоићи питање које о назвали: унутрашња интеграција културних делат ности.
(0) чему се ради:
Једноставно речено, о сле-
дећем: наше културне делатности и институције су међу
сдбно премало радно повеза-
не, премало усклађују своје
аме. планове премало се међусобно помажу. премадо одређују и спооводе зајед пичке ставове и премало се залажу за свестрани заједнич ки напредак. Та појава је посдедица дугогодишњег административног решавања њихо вих проблема, објективног за остајања, понекад и запостав љања, а све више иако се материјалне могућности шире _ субјективних _ препрека, Често можемо видети да општа свест заостаје за објективним могућностима. кад су објективне могућности (пре света материјалне) већ веће од способности наших култур нИХ институција да их иско ристе, Такође треба узимати у обзир да структура материјалних средстава, датих или добијених за културне делат ности, није и не може бити научно изграђена. да је прошлост створила мноте разлике између могућности поједи вих делатности, да су многе, пре света модерне делатности тек у развоју (радио, филм, те левизија итд.. Због тога је и ехватљиво зашто се ставља тако снажан акценат на унутрашње интеграције, међусоб ну повезаност и компактност. Због помањкања овакве повезаности сусрећемо се са многим проблемима. са мно тим тешкоћама и застрањивањима у време кад бисмо морали постићи усклађено и јединствено наступање одређеног подручја пред интересентима. усклађену бригу за мла де стручњаке итд.
Као што сусрећемо у томе посебне специфичне одлике у комуни тако их сусрећемо и у републици.
Илустрације ради да наведе
и филмских предузећа и Филиских радника. Друштве "ке организације, стручна дру У истраживачки заводи ходе, комуне, привредне ор танизције још увек не узима Ју у обзир филмску производ Њу као своју могућност. За Њих је то туђа брига. Филм "још није постао оно штоу ствари и јесте, Он се још није усидрио у нашој свести Као школство, научно докуМентарно, уметничко средство,
као снажан фактор без којег модерна култура скоро не мо же ла буде.
Телевизија још није постала наше опште власништво, равноправан партнер у културној средини, мада су за њене материјалне тешкоће по казале много разумевања по ред опепублика и комуне и сре зови.
Градови. комуне, привредне и друге организације сувише често виде у филму а понегдену телевизији нешто зашто је одговорна не само пре свега него искључиво — репу блика Укратко: нешто што је горе. Нешто што није сасвим наше, нешто што нам још не треба.
И обрнуто: што се штампе тиче још увек се чују мишљења да је има сувише (ко све ово да прочита! мада је штампа најбоље „усидрена“ делатност — без које и поред које не може да живи ни јед на делатност или институција ако хоће да напредује или ако хоће да се приближи људима, Упркос томе издавачке куће или издавачи се тешко одлучују за неку издава чку кооперацију.
Васпитне институције још увек носе обележје „државно
Риста Стијовић; Каријатида ГЛЕДАЛИ СМО НАЈ ВЕКРАНУ
сти“, у њима још увек видимо делатност за коју је задужена само државна управа док ми сви који смо ван ње имамо право само да критикујемо. Најзад: истраживачке _делатности, као што сам већ спо менуо, још нису постале јед на од сталних брига свих наших органа, надлежних за културу. мада неке већ постају брига привредних орга низација или делатности.
Многи културни радници због свих наведених разлога сувише су се уско специја лизовали, тако ца више само свој „сектор“. само своје уже културне интересе.
И тако даље. и тако даље.
Ови примери, који су наведени 29 бос, који су приближ но формулисани показују што имам у мислима кад говорим о урастању културних делатности у цео друштвени живот, а истовремено и о унутрашњој повезаности која је један од услова да све културне делатности добију У
"друштвеном животу онај жи-
вотни простор који им стоји на располагању и који им пре ма њиховом значају и припада. Убеђен сам да ће нам но-
ви Устав. употпуњен после јавне дискусије, на основу већ постигнутог — дати широке могућности, веће него што су биле дате до сада. Уп раво због тих могућности, ме ђутим. заоштрава се, уз поједине проблеме. питање у ко јој смо мери способни да иско ристимо ове могућности, у ко јој мери можемо прихваћена начела да остваримо, у којој смо мери, на крају крајева, способни да схватимо соуштину онога о чему се ради и какве су наше реалне перспективе. Мада Устав неће бити програм. већ пре свега озакоњење датот и већ реализованог, отвара хиљаду значајних пи-
тања наше праксе и теорије. пружа могућности за конфронтацију датог са његовим начелима, односно за проверу постављених начела уз дато. На крају крајева Устав ће ипак бити програм за сва она подручја или делатности, где заостајемо за општим развојем. Устав нам дајеу руке средства за достизање и за унапређење, за интензивније коришћење већ датих могућности, а најзад и за превазилажење идејног заостајања, које је често веће од материјалног — мада га никако не треба потцењивати.
Бено Зупанчич
Празнични програм
Празнички програм Југословенске телевизије поводом ана Републике био је на Боу данашњег квалитета ших студија: ни бољи ни Тори него свакодневни протрам, С једне стране очиглеДна је професионализација е телевизије, а са друге недостатак свежине првог, Полетног периода.
а. елевизијски програм у цеом свету предмет је свакоду аних разговора свих друтвених кругова у најразучитијим ситуацијама било ки пима када се програм 5 но увече заврши и откује У гледалаца било на уторитативним трибинама аруштвених радника који гои 0 једном фактору интектуалног живота нације. Нато је да је нека врста обизма раширеног по свету ти телевизијски програм, ои када се дуги сати пое малом екрану.
пас ТИМ, поред све опрез3 и наш телевизијски проРам, чини ми се, може биХ предмет веома озбиљних
а емисије. дешава се и девало се током празничних
Дневника сто да из
|
сторије У . рију гледамо конференциИ састанке, као да се наш та. одвија само на састанрије рада би бар ове стоса иле снимљене звучно, деловима дискусије (као а то каткада ради) већ те 5 био напредак у односу рано инертност филмских | Рртера којима је најлако оду на неки свечани вупуи и сниме људе у треа некарактеристичним
За њихову делатност.
една веома ефект и п на ре рта о Велењу изгубила зак 80јој потпуности баш Мутка „о Писмо ниједног треда пр чули ниједног рудара У отовори са екрана о сво
За роблемима,
У престу емисија кама теристичан је Јон тичаг сен, именталан,
н тон Који ништ емисиј
пи иких примедби од ко+ је најозбиљнија да очи-
5 дни напори да телевизија уде актуелна. везана за наш.
пе не добијају своју а-
• пау форму. Рецимо. У
Њ иру ТВ дневника. несум-
иво најгледаније и најжив-
емфапропратног "екста а не значи, уместо е пропраћа низ кон-
“тих чиформација о некој
појави у нашем животу. Ова врста наздравичарског тона уопште није на нивоу нашег друштвеног живота и одговара једној бирократизованој свести.
Међу “забавним емисијама издваја се ревија редитеља Саве Мрмка „Под сјајем звезда“, која нас је упознала са дубровачким трубадурима, симпатичним и спонтаним, али који су у поређењу са квартетом М из исте емисије прави аматери, У успелој сценографији М. Лазаревића, на врху једног градског крова, гледали смо емисију која је предвиђена за такмичење у Монтреу. која ће приказати наш ниво у овом жанру. али која у избору тачака премало носи наше национално обележје. “
„Охридска легенда такође снимљена и кад, извозна емисија, и поред добре игре, није емисија која одушевљава неким изузетним телевизијским квалитетима: сценографија је прилично празна, кадрови незанимљиви. а скраћивањем су отпали, неки најефектнији делови Христићевог балета.
Међу културним емисијама издваја се презентација Лоркине поезије под насловом „Моћ гитаре“ у режији Мирјане · Самарџић, која је оку“ пила низ истакнутих београдских уметника, и који нису имали због краткоће емисије ни времена да прикажу своје способности, појављујући ће на екрану каткада само неколико тренутака.
»Грађанин
Далке«
(тТВ-Студио Загреб)
На нашој телевизији већ
се усталио жанр акционих драма на озбиљне теме. 110 узору на телевизијске кри миналне драме гледали смо борбу илегалаца 3а вране другог светског рата, живо наших емиграната на Зараљу диверзантске акције партиза на У позадини, муке по кон центрационим логорима . · · Готово без изузетка ИМЗ ве“ чег увредљивог што се У 9 вим акционим драма оци револуционарне и, тије _ формално, а
.
штапићем драматургије, поистовећују рецимо са добрим полицајцима из трилера који вршљају међу гангстерима. Није реч да наша телевизијска драматургија треба да се одрекне закона драматургије, већ је реч о дубљим садржајима који ни случајно нису продирали у ову врсту наше телевизијске драматургије. Мако је драма Миодрага Гргића „Грађанин Далке“ писана истим рукописом као, и досадашње акционе драме на озбиљне теме нашег времена, неком врстом празног, папирнатог дијалога од 0општих места, аутор ове драме једном сценом __ искупио је своје слабости. Када грађанин Далке у истражном затвору мора да се брани да је бивши шеф концентрационог логора, а не обичан злочинац из градског предграђа. У тој апсурдној одбрани има нечега од велике литерарне теме са озбиљним етичким импликацијама. Поред ове завршне сцене као добар елемент акционе драме својом оригиналношћу издваја се сцена скидања завоја са грађанина Далкеа после пла стичне операције лица, у којој се бивши логораш, хирург. свети на тај начин што направи ратном злочинцу ли це монструма из предграђа за којим се трага. ,
У већем ансамблу Јован Личина издваја се неконвенционално конципираним ли“ ком _ грађанина Далкеа и Драго Митровић као хирург.
Редитељ Иван Хетрих водио је емисију веома течно и професионално, добро сарађивао са сценографом и сниматељима, док је једном делу ансамбла дозволио да на најконзенционалнији начин конципира неке и иначе веома овештале ликове песеудосоцијалне литературе.
Јован Ћирилов
——
Сваке недеље „Борба“ ће на овом месту објављивати приказ најзначајнијих емисија Југословенске телевизије и сумарни преглед ТВ програма У протеклој недељи,
| временим“ облицима
ВАГРАДНО ТАКМИЧЕЊЕ БЕОГРАДСКИХ АМАТЕРСКИХ. ХОРОВА
У организацији Савеза кул
турно-уметничких друштава Београда, одржано је 5. децем бра у дворани Коларчевог на родног универзитета наградно такмичење београдских аматерских хорова.
Речи најлепше похвале заслужује ова акција чији је циљ очигледно био да се кроз једно овакво такмичење, везано и с новчаним наградама
' хоровима и диригентима, са-
гледа данашње стање хорског музичког аматеризма у Београду а тиме у знатној мери сагледају и перспективе његовог будућег развоја. Био је крајњи час да се приђе једној оваквој акцији јер је то један од најбољих и најефикаснијих путева да се у коре ну сузбију прилично распрострањена мишљења о прежи велости класичних облика му зичког аматеризма, изражених у неговању његових активних видова — певања У хору или свирања у оркестру, које треба заменити „са бављења музиком стварањем „клубова пријатеља“ музике“ (сериозне — класичне или савре мене као и џез-музике разних видова).
Требало је присуствовати овом такмичењу па да сеи они највећи поборници такозваних савремених облика не говања музике увере да се ти по њима застарели _ видови активног музичког аматеризма не могу надоместити никаквим клубовима пријатеља музике где долази до изража ја само пасивна форма примања музичких вредности. У тој суштинској разлици изме ђу активног учешћа у извође њу и, самим тим, доживљава њу музике и његовог пасивног облика испољеног у лерцептивној активности њеног доживљавања лежи сва једностраност и ограниченост, а у крајњој линији, и штетност схватања искључивих поборника споменутих разноликих „савремених“ облика пасивног аматеризма који — по њима — треба да замене активио аматерско: музицирање, Не оспоравајући корисност и ових пасивних видова прима ња музике не треба, ипак, за боравити да наше друштво које гради социјализам _изграђује и друштвепо активног човека који ће и на плану музичке уметности желети да музику активно доживи. И још више да ту своју активност доживљује масовно. А постоји ли бољи и васпитно мозитивнији облик за ово од певања у хору: Прексиноћно такмичење дало је на ово питање јасан одговор: будућност не само музичког аматеризма него и свих видова професионалне музичке делатности најтешње је пове зана са степеном масовности активног музичког аматеризма, првенствено омладинског, јер ће само он бити у могућности да да нове и здраве жи вотне сокове анемији наше музичке данашњице оличеној у празним концертним дворанами и полупразним оперским позориштима да би сутра или прекосутра ово нашло
| 1903 | РА НИ
57
свој природан одраз у још тежим појавама за саму егзистенцију озбиљне музике. Пропозиције _ организатора биле су усмерене на то да се хоровима остави слободан из-
бор композиција за такмиче- |;
ње, што је имало за последи
цу да није било одређене ком | позиције обавезне за све так
мичаре. Желело се да хорови изиђу пред публику и жи ри са оним што су сматрали да ће их најбоље репрезентовати. Наступило је седам хорова: Београдски мадригалисти (ди ритент "Димитрије Стефановић — 'Тадин), Хор Јеврејске општине (диригент Боривоје Пашћан), КУД „Ђока Павловић“ _ (диригент Александар Залијев), Академско певачко друштво Земун (диригент Ђор ђе Максимовић), КУД „Абрашевић“ (диригент Милан Бај шански), КУД „Бранко Цветковић“ (диригент Радомир Пе тровић) и КУД „Бранко Крсмановић“ (диригент Богдан Бабић). О
Посматран целовито и с 06 зиром на споменуту слободу у избору програма, занимљив је био његов садржајни и стилски карактер. Неки хоро ви певали су искључиво духовну музику старих мајстора (Београдски мадригалисти и „Бранко Цветковић“), други су комбиновали стару духовну са савременом световном музиком („Бранко Крсмановић“ и Хор Јеврејске општине) а хорови „Ђоке Павловића“, „Абрашевића“ и Академског хора из Земуна имали су на програму световну музику, нашу и страну. При томе је занимљиво истаћи да је класичар југословенске хорске музике Стеван Мокрањац, без чијих се Руковети раније није могао замислити програм наших хорова, био
заступљен само са турском песмом „Мекам“ и „Мађарском“ руксвети и са „Њест
свјат“ из Опела фис-мол.
У смислу пропозиција Савеза културно-уметничких друштава Београда, жири је при оцењивању применио систем бодовања за следеће ди
· сциплине из којих је резулти
рао крајњи квалитет: чистоћа интонације, прецизност ритма, динамичко нијансирање, звучна хомогеност и кул тура певања и интерпретација. Од највише могућних – 300 бодова КУД „Бранко Крсмановић“ добио је 276 бодова и тиме освојио прву награду, са 266 бодова другу награду добио је КУД „Бранко Цветковић“ г трећу „Београдски мадригалисти“ са 225 бодова.
Није потребно нарочито истицати да је жири, у уверењу да смисао нашег музичког аматеризма и једина гаранти ја његовог просперитета лежи у уметничком квалитету његових с"резултата на концертном подијуму, настојао да се са максималном објективношћу при оцењивању ру ководи овим основним мотивом квалитета.
Са изванредном пажњом до последњег места испуњена дворана слушала је програм и са радошћу и спонтаношћу истинских љубитеља музике награђивала аплаузима певаче да би на крају, чувши одлугу жирија о наградама, при мила ову са одушевљеним аплаузима.
Михаило Вукдразовић
вић у Паризу
гових романа на
давачи заинтересовани за ·" Радичевићеве
и још неке.
између два рата Загребачки
време између два
миле досад њихових песама.
Последња књига Вучове трилогије
послератне године.
Бранко В. Радиче-
Београдски песник и романсијер Бранко В. Радичевић борави ових дана У Паризу ради закључивања уговора 0 превођењу њефранду- ски језик, Француски изсу романе | „Бела жена“, „Бели човек“
Крклец о сусретима
књижевник, песник и фељтониста Густав Крклец припрема занимљиву књигу сећања на рата. Књига ће, између осталог, садржавати сусрете и разговоре са неким нашим по знатим писцима и факсинеобјављених Ђеоградски _ књижевник Александар Вучо предао је „Просвети“ рукописе своје нове књиге, Роман „Заслуге“ представља, уствари. завршни део трилогије у ко10] су већ објављени „Распуст“ и „Мртве јавке“. За тему новог романа Александар Вучо је узео наше
»
ЕЕ „
| Страна %
МОЖДА ЈОШ НИСУ сви УВЕРЕНИ, АЛИ...
Развојна лабораторија фармацеутске индустрије Беотрада добија за научно“ истраживачки рад 4 одсто од бруто производње предузећа
|
Из једног
Нема ни месец дана како је донесена та одлука: раднички савет решио је да се за научно-истраживачки рад Развојне лабораторије фармацеутске индустрије Београд (ФИБ) издва јају годишње средства од четири одсто бруто продукта. Важна одлука и висока сума.
Зашто је око две хиљаде људи пристало да се одрек не једног дела дохотка, 1.2 тако малог у цифрама око 600 милиона динара7 Пре неколико година толико су износила укупна давања свих индустрија у Ср бији за научна испитивања. Заиста, зашто онда
ЈЕДАН ОТВОРЕНИ РАЗГОВОР...
Наш саговорник инж. Лазар Конфино, директор лабораторије, мирно и убедљиво одговара на то питање, вероватно исто онако као што је то чинио пред људима из фабрике:
— Треба се ослободити ску пог увоза лекова и лиценци. На то нагони и смањење девизних квота и доприноси. Несигурна је свака индустрија која се засни ва на увозу, а фармацеутска је још увек већим де-
лом таква,
Сваки дан доноси. нове, боље лекове. Не могу се сви они увести. Стране фабрике не желе увек да про дају лиценце за најтраженије лекове, И још један разлог: домаћа конкуренци ја која се све више ослобађа финалне производње од увезеног материјала. |
— Ето то су чињенице каже инж. Конфино, — које су довеле до одлуке да "е овако крупна средства доделе развојној лабораторији, која ће ускоро прерасти у институт. Јер, више нема индустрије без науке. Мада, отворено да кажем, нисмо баш све људе у предузећу убедили у то. Али време ће показати...
И ЈЕДНА РАЧУНИЦА
А као могућност да се наслути шта ће време показати нека послужи једна ма ла рачуница коју су нам из чели сарадници лабораторије. — Производњом три нова домаћа антибиотика, која почиње средином следеће године, уштедеће се годиш-
...
„Заслуге“ ће, како је предвиђено, изићи у првојполовини следеће године.
Нушић стоти пут
Нушићева „Аутобиографи ја“ у режији Александра Тловацког приказује се ве черас стоти пут на сцени Савременог позоришта на Црвеном крсту. Премијера ове популарне представе, у којој главну улогу тумачи Љуба Дидић, приказана је пре нешто више од годину дана — 8. октобра 1961, године,
Дебењак у Скопју
Изложбом у Работничком дому у Скопју Љубљански графичар Рико Дебењак обележиће 25-годишњицу Уметничког стварања. На овој изложби која има ретроспективни карактер Дебењак ће изложити 85 нај бољих радова.
Иво Војводић излаже у Монте Карлу
„Огњиште“ и „Црни гребен“ називи су слика које је Иво Војводић излогио на изложби у Монте Карлу. На изложби која се одржава под покровитељством УНЕСКО-а учествује преко 500 сликара и вајара из целог света,
Њ
ње око две милијарде девизних динара, тврди инж. Александар Секулић, Њихова производна цена биће нешто виша, стога ће зарада на њима бити мања него на увозним лековима на којима се, узгред речено, доста зарађује.
Његов колега инж. Виктор Подгорни додаје да ће из укупног прихода од производа нове фабрике, крај Ђатајничког друма, која ће ујесен следеће године бити довршена, предузеће сваке године повећати своје фондове за око 360 милиона динара. —- Око милијарду и по сопствених средстава улаже ФИБ до августа 1963. го дине у нову зграду — каже инж, Ђуро Косановић. Набавка опреме делимично је финансирана средствима Савезног савета за научни рад. У новим погонима азнтибиотици ће се производити на најмодернији начин. Поред три нова антибиотика ради се на припреми производње још неколико синтетских лекова. У фарМацеутској индустрији промене су врло честе. Проналазе се лекови са бољим дејством, са мање узгредних штетних последица, На ши прописи о стандарду за лекове прате/инострану про изводњу. Зажо — увек се мо ра трагати за новим, усавршавати, стари лек.
ЏЕНТЛМЕНСКИ СПОРАЗУМ
Раазвојна _ лабораторија ФРИБ тек почиње да остваруђе задатах који јој је постављен; ослобађање од уво за, претварање из прерађи ћвачке у произвођачку фар мацеутску индустрију.
Досад је пређен доста дуг пут; обучени су стручњаци, припремљена производ ња. Од једног стручњака, непосредно после рата, данас се дошло до 240 лисококвалификованих. Лабора торија има тренутно око пе десет „факултетлија“ а ускоро ће их бити и више.
Није незанимљиво чути Како су они плаћени,
— У овој фази развоја на ше лабораторије склопљен ја „џентлменски уговор“ по коме висина примања код нас треба да буде на нивоу оних које има стручно особ ље ФИБ-а, кажу сарадни-
и КЊИМЕВНОСТ = ПОЗОРИШТЕ = СЛИНАРСТВО ~ ФИЛМ ~ МУЗИКА ВАЈАРСТВО АРХИТЕНТУРА
Нова скулптура Франа Кршинића
Ферано Кршинић завршвва ових дана своје ново дело: скулптуру _ сликара Емануела Видовића. Скулп тура ће бити пренета У Сплит и постављена у парку који носи његово име.
Нове збирке Весне Парун, Јована Христића и Божидара Тимотијевића
Првих месеци _ следеће године из штампе ће изићи нове збирке песама Весне Парун, Јована Христића и Божидара Тимотијевића. Све три књиге издаће београдска „Просвета“ у библиотеци „Албатрос“ коју уређује песник Стеван Раичковић, Бајке Ивањија и Черкеза
Београдско издавачко пре дузеће „Младо поколење“ објавиће у својој популар ној библиотеци „Змај“ неколико нових књига домаћих писаца. Између – осталих, У овој едицији. која је намењена најмлађим читаоцима, изићи ће и књиге бајки Ивана Ивањија и Владимира Черкеза,
погона ФИБ: завршна фаза производње
ци лабораторије. То је 27 до 60 хиљада динара месеч= но. Следеће године биће повећања најнижих ставова. Они би се попели на 35 хиљада. Многи занимљиви разго= вори започињу се у друш= тву стручњака из Лаборато рије; Свакако је најинтересантнији онај о међусобним односима наших "фабрика лекова. О томе да ли посто ји подела посла, сарадња, координација. Али, то је свакако тема за посебан ра ЗзговОр. „
А, уосталом, надамо се да ће и о Фармацеутској индусгрији Београд и њеном 6бу дућем институту имати шта да се и убудуће каже.
М.
Вучковић
ЗАБАВНА МУЗИКА
_ Душан ЗЈактић, пева „Кочија са осам Оелих коња“ и још три позната шлагера. (Произ-
водња РТВ. Цена. 600, динара. |
„Кад дође ноћ“ још _једна плоча Душана Јакшића који пева уз пратњу Гудачког забавног оркестра РТВ Београд. (Производња РТВ). Цена 600 ди нара.
Љиљана Петровић у твистУ — „Брижит Бардо“ и још три мелодије у ритму твиста изво ди Љиљана Петровић уз прат њу кнвинтета Саше _ Суботе. (Производња „Југотон“),
„Марко Нопосел на Дивљем западу“ четири песме међу којима „Уз ријеку“ и др. изводи Марко Новосел уз прат њу „Каубојског“ састава Ники це Калођере, (Производња „ју готон“).
Песме из Србије изводи Душан Николић уз ансамбл Урошевић — „Јесен дође“ и друга (Производња „Југотон“).
„Еј, чула јесам“ и друге песме из Србије пева дует Раду“ ловић — Јовановић уз ансамбл Урошевић. (Производња „Југо тон“).
Босанске народне песме („те ти мајко, мисли лете“ и др) пева Недељко Вилкић уз прат њу секстета д. Радетића. (Про изводња РТВ). Цена 600 дин.
Јелка Дејанопић пева песме из Војводине уз пратњу тамбурашког оркестра Максе По пова. (Производња РТВ). Цена 600 динара.
Старе гралске песме — „ти-
хо ноћи“, „Кад се сетим мила душо" „Што се боре мисли моје“ и „Крај Дунава кућа ма ла“ изводи Вокални секстет
уз пратњу Јована Јовичића на гитари, (Производња РТВ). Це на 600 динара.
+.