Борба, 28. 11. 1970., стр. 11

· "време, цена рада машине и чов

· на истицање потре

МЕТАЛУРШКИ _ГИГАНТ „ЛЕЊИН“ У НО ВОЈ ХУТИ: Све мање ће се користити убуду“ ће домаћа гвоздена руда због ниског тпроцента гвожђа, а за увоз висококвалитетне руде из Шведске ц других земаља потребно је макж симално активирати из воз у те земље

Да ли се пољска приђреда налази на прекрешници. – Какђе ће се: нође мере уђесши од 1. јануара у сисшему приђређибања Пољске

Када се Пољаку прмене реформа он најчешће само резигнирано одмахне руком. Вама остаје да нагађате да ли је тиме хтео да изрази своје · неповерење, равнодушност или пак бојазан од ове и других „речи са сличним значењем које над њим лебде још од пољскрг окто-

· бра. 5 Његова резигнираност ипак семо-

же свести на “једно сасвим упрошћено објашњење: реформа као термин била је годинама присутна у теорији, али пракса се бојала реформисања. Отуда су дубоко замрзнути

_ односи временрм код грађана ство-

рили уверење да све мора бити како јесте, а онако како јесте — лоше је.

Уверење да је лоше онако како јесте заокупило је у последње време у пуној мери и пажњу најодговорнијих фактора земље. Затр су три протекла пленума ЦК ПУРП била искључиво посвећена анали-

_ зи стања пољске привреде. На прва

два највише партијско руководство настојало је да утврди „дијагнозу“, а на последњем мајском, одреди „те_рапију“ за опорављање привреде. „Дијагноза“ је била прецизна и јасна. Привређивање у Пољској је неефикасно, нерентабилно и скупо; привреда стагнира јер послује на старомодан и превазиђен начин, досадашњи привредни систем претворио се у кочницу даљег развоја друштва; привреда је производила за план а не за тржиште; основни показатељи су били количина, а не

• вредност робе; нико није знао цену

својих производа јер у њено формирање нису улазили ни тако битни економски елементи као што су

ека, инвестициона улагања, амортизација, залихе итд.; центар је одређивас не само план нето и плате; фабрика је морала да прими сваког радника и сваку машину коју пошаље Министарство; екстензивно привређивање донрсило је прекомерну запосленост и прекомерне инвестиције. Први пут на мајском пленуму при вреда није добила уобичајене комплименте. Решеност да пред јавност изиђе са оваквим оценама обавезивала је ЦК ЏУРЏП и на предузимање! неких одлучнијих кора"ка. Коначно је утврђено да је опасније од сваког другог ризика не предузимати ништа. Од тезе да је

Пољска већ платила данак својој ·

претераној затворености, прешло се ; бе за смелим од-

лукама, рационалнијим анализама, енергичнијим ломљењем старих шаблона и одбацивањем анахроничних баријера да би се дошло до сасвим конкретних акција у интензивирању привредног живрта.

' трри циља реформе

стоји одлучност да Истовремено постоа ко-

Несумњиво по се нешто мења, ји и бојазан да се много тог ренитије мења.

Засад су и званично формулисана три циља реформе, мада се рвај термин условно употре ипак не ради о привре ми већ о реформи сист ђивања, али са много ши секвенцама.

Пре свега жели се измена при“ вредне структуре земље, а посебно индустрије. То практично значи тру“ писање напора и средстава производње на одабране гране и групе про“ извода који представљају носиоце

дној рефорема награрим кон-

бљава јер се“

техничког и економског напретка. Друго — повећање ранга факторима интензивног развитка као што су производност рада, боље коришћење распрложивих средстава, снижење трошкова итд. И треће — довођење начела награђивања према индивидуалним, резултатима у зависности од економских резултата целог, предузећа... :: :

Три нова инструмента

Тренутно су у јавном оптицају углавном принципи на којима треба да се модифицира привредни систем земље. Све остало је у фази детаљних разрада. Џа ипак, у привредним круговима познати су и неки конкретни подухвати. Наиме, твр ди се да ће у постојећи систем бити ускоро унета и три нова инструмента. Прво, камате на основна и обртна средства подиће ће се на ниво индустријски , развијених земаља; друго, смањиће се инвестициона улагања на бази средстава из централних фондова, а повећати давање кредита уз ригорозне мере враћања, нарочито ако се ради о девизним средствима; и треће, цене сировина и репродукционог материјала у индустрији биће одређене на бази светских цена да би се на тај начин тачно знала цена производње и постигла већа конкурентност на светском тржишту, _-

Три неповредива начела

Тренутно се траже решења како да се ова три инструмента усатласе са три неповредива начела на којима почива пољски привредни систем. То су — задржавање принципа централног планирања, дириговане унутрашње цене неким основ ним производима и пуна запосленост. |

Пољска не жели да се одрекне централног планирања, али је спрем на да га У могућим условима прилагоди савременим потребама привреде и делимично децентрализује. И убудуће би централна планска комисија одређивала производне пла нове појединим ресорима, удружењима и предузећима, али би увођењем неких нових елемената радне организације добиле ипак известан маневарски простор за сопствене, калкулације, утврђивање до хотка и извођење чистијих рачуна. Решења се заправо траже У ком-биновању планских и тржишних

; фактора.

Друго неповредиво начело — дириговане унутрашње цене оснрвних артикала — проистиче из бојазни да се не погорша тренутни стандард

становништва. А треће начело је и.

најпроблематичније: како интензификовати производњу УЗ пуну запосленост. Под паролом да је пуна запосленост значајна текрвина социјализма тражи се компромис између друштвеног и привредног ин-

"тереса. Р Три курса долара

Реформа ће у ствари најдубље а задре и промени односе У спољ-

А Широко је већ при-

ној трговини.

хваћено начело да произврдња мо-

ко повезана са спољном Из овог ресора изузеће .се сви оперативни послови и пренети на одговарајућа министарства, ења па чаки предузећа. Произвођач досад није знар гото-

ра бити ус трговином.

7 ' у

во ништа о судбини своје робе. Сада треба да се уведе једна врста „текуће траке“ од произвођача до страног купца. У том ланцу главне карике треба да буду предузеће, удружење, одговарајући ресор и страно тржиште.

У спољној трговини укинуће се досадашњи централни егализациони фонд и, како сесазнаје из поузданих извора, прећи ће се на обрачун по следећим курсевима: за конвертибилно подручје за 1 долар — 60 злоти, за земље СЕВ — 44 злоте, а за остале клириншке земље — 54 злоте.

Свако предузеће мораће да се уклопи у ове курсеве. Тиме се стимулише извоз на конвертибилнр подручје с тим да се нипошто не поремете склопљени уговори са земљама СЕВ. А ови курсеви уједно треба да омогуће и потпуни увид у рентабилност спољне трго-

вине. Три табу артикла

Постоје у Пољској три артикла у које не сме нико да дира. Они ће сигурно још дуго времена остати искључиви домен државе јер су исувише важни за њен платни биланс. То су угаљ и све што је с њим у вези, затим месо и месне прерађевине и дрво. ! Ј

Познато је да је Пољска један од највећих извозника ових артикала у Западну Европу и да они чине преко 80 одсто укупног извоза на конвертибилна подручја. Зато ова три артикла и даље остају у надлежности Министарства спољне тргтовине. За све остале робе удружење и произвођачи треба да добију први пут право да се могу бавити и сами спољном трговином. Обзиром да ће готово целокупни производни капацитети бити уско повезани са спољном трговином ту ћеи најефикасније деловати нови систем материјалних стимуланса. Према критеријумима који ће ући у живот од 1. јануара свака радна организација или удружење рд средстава од пребаченог планског извоза 50 одсто одвајаће у централни девизни фонд, а 50 одсто јој остаје на самостално располагање.

Три мишљења

До спровођења у живот ових мера осталр је практично још месец дана. Зато је и температура У привредним круговима све виша, Постоје и три мишљења о свему томе.

Једни сматрају да ове мере долазе исувише нагло и да ће изазвати велике тешкоће и друштвене, поли“ тичке и економске потресе. По њима то је велики ризик чије се последице тренутно не могу сагледати. Има међу њима и мнрго оних који се боје да не изгубе позиције које су стекли у старом систему.

Други пак траже још дубље реформе сматрајући ове парцијалним решењима. За њих је готово неспојива било каква модификација система са "постојањем централног планирања и пуне запослености. Тр су углавном мишљења која долазе из најразвијенијих рејона. у

"Треће мишљење подупире тренутне покушаје да се нешто ипак мења упозоравајући да је коренитија реформа дуг процес у коме је ово само први корак.

· Лаза. Мартиновић

мере само

(ТРАЗБУ

(Страсбур, крајем новембра) Страсбур је главни град француског Алзаса који је сав — између нечег. :

Између прошлости, стално веома присутне, и још разливеног и прелазног, некакр, садашњег часа, и између. таквог данас и једног сутра које је већ ставило ногу преко прата. · Између свега и свачег што може да се испружи у распону од једне, на пример, велелепне катедрале из прве половине 15. века па до елек-

тронски опремљених научних центара и пословних уреда.

Звона и паштета с вином и електроником

Тачно у десет увече загрмиће звона са катедрале и звониће пуних петнаест минута.

Уз њих — као додатак изврсном силванцу — може се тада мезетити чувена паштета од џигерице алзашких гусака, кљуканих направом с левком, точкићем и ручицом, а зачињена „малим црним дијамантима“: гљивицом званом триф или, код нас познатије, тартуфи.

То што нас је навело да се сетимо Либера Маркрнија алијас Слободана Марковића — хиљаду и нешто километара далеко од његових финих истраживања кривудања љу ских судбина, тако необично лепо повезаних с песнички сочним проучавањем кулинарских вештина може овде, У овим хладним страсбуршким ноћима, да се одиграва у амбијенту старијем и рд саме катедрале. И — тек који корак од њених древ них порозних зидина, стално обнављаних, камен по камен, све док не буде изнова и неприметно поново саграђена.

Може се то, рецимо, збивати меЂу ламперијама и свећњацима и око масивних столрва ресторана. „Камерцел“ који ту постоји од 1427. године — како кажу посивеле повеље на зиду — а увече је пун пословних људи, функционера из овдашњег западноевррпског парламента и Немаца навикнутих да прелазе Рај ну откако су унутрашња кретања у Заједничком тржишту смањила Савезној Републици положај елдорада јефтиноће за Французе.

Или се, евентуално, то дивно јело неколицине Лујева проба у пећинским подрумима печењарнице „Дофен“, преко пута — млађе али још древне, где ће угледни научник, у здравици једном друштву, говорити о компјутерској револуцији у средствима јавног информисања. Та паштета прастарог рецепта, која се продаје и као извозни сувенир у малим посудама од керамике, и ти компјутери чија је употреба у ФФРранцуској толико одмакла да су и излози књижара пуни приручника о њима и њиховом практичном дејству, и та катедрала с крје се види град сликовитих, средњевековно увис издужених, кровова и, ту и тамо у центру, а много више на периферији, огромних челично-бетонско-стаклених здања, све су то неке тачке контрастне стварности једног од најлепших градова у Европи, испресецаног каналима и с меЂусобно измешаним језицима двеју држава с Рајном између њих.

Тајна грожђа и тајна поверења

„„Иш ком!“ — „долазим“ у алзашкој верзији — говори лепа Ивона, власница мале „Грађанске клети“, по свом увек крцатом локалу који је установа своје врсте у дневном,и вечерњем Страсбуру.

Млада елегантна жена, фине фигуре и врло мрдерне, несташне фризуре, готово с тачношћу електронског мозга размешта госте по реномираном месту врло умерених цена, где се точе пино бели и пино црни (који је заправо ружица), као и силванац и траминац прве класе, и где су на јеловнику самр јела која иду, секундарно, уз вино: шунка у печеном тесту, коленица, пужеви, сиреВИ ки У |

Код Ивоне, а и у било којој клети, где се по правилу служе вина властите производње, из властитог

винограда, бућкуриш је незамисли-

„ва ствар. Мр м

Не само гурманско-енолошки већ и привредно-рацирнално, Алзас негује култ вина. па

Од вина у великој мери и живи: продаје га код куће и продаје свету. .

И, алзашком виноградару напамет неће пасти да бере одређено грожђе ни дан пре оног датума за који су стручњаци израчунали да је те и те године битан за добар квалитет, а власти га потврђују као

ИЗМЕЂУ НЕЧЕГ

· Заштпо се ипак траже-– фабрике7 и

"Постоје и,поверење према стручњацима и свест да се не ваља играти својом робом и тржиштем,

У томе је тајна алзашког вина, његовог угледа, прође и прилива „пара, у домаћој валути и девизама. Коегзистенција језика и Алзашани

„Иш шриб“ — „пишем већ (рачун)“ — говори Ивона у свом непрестаном полувилински ефикасном крстарењу собицама „Биргерише штиберл“. Иначе, после „иш ком“ и „иш шриб“ разговор може тећи и на најлешшем француском и за сваког госта Ивона ће имати неку лепу реч.

Клет, наравно, никад није празна. У Страсбуру — ако допуштате сло бодну процену — ваљда осамдесет одсто домородаца говори и немачки. Доста их га сматра матерњим језиком у овом граду који има прекрасну четврт симболично названу „Мала Француска“, где су најстарије куће континенталне Европе, домови и радионице некадашњих мајстора штављења и свакаквих заната, смештени на раскрсницама не колико канала.

Једна се клет зове »Ге сјои« „Клинац“ на француском — а друга једна двојезичном »2шт ћашесћеп Стааб« или »Аџм затЕ зершећге« („Код светог гроба“ на алзашком немачком и на француском), где су зидови пуни јеленских и муфлонских рогова м прописа р поступку с пијанцима, а вишка је карта 68лом бојом исписана на великом огледалу:' ризлинг, силванац, траминац, пино овакав или онакав — за малу, пару.

Р, ГРАД САВ __

РА

Клети су, ресторани, улице и рад- и: ње двојезични, с пуном коегзистенцијом те врсте, б ђ

Званични језик је само францу- ' ски и у опхођењу с властима правило, али се — наравно — позива тумач ако га баш неко не зна.

Теразије преко Рајне с два таса

„Знате“, причао нам је човек из па Страсбура,. „када "товоримо немач- џ ки ипак нас понекад неко може попреко погледати, неко ко мисли да треба да говоримо званичним језикром, а ако говоримо француски, понеко може да каже — ето, заборављате свој матерњи језик. То вам је то: ми смо Алзашани,..“

Још један, дакле, пункт мешања елемената изукрштане прошлости и садашњице у граду који негује лепе традиције француских хуманистичких наука на свом чувеном универзитету, који је центар виноградарског краја с једним снажним нуклеарним објектом, куда дрлазе чиновници с разних страна Француске и где по неки председник мале какве општине од стотину-две житеља пише, кажу, своје акте на немачком јер не зна други језик, и где се чека регионална реформа да се јаче закорачи у индустријализацију, јер — од Рајне дува ветар жестоке конкуренције, преко Швар цвалда, из веома индустријализоване Западне Немачке.

Ни вино, изванредно каквр је, ни западноевропски парламент у Стра сбуру, с много свакаквих необавезних расправа, очито нису довољни.

Траже се фабрике — много више него што их има — да алзашки тас уводоравни крак теразија пре-

ко Рајне. Благоје Лазић

обавезу, нити ће ико бити ТОЛИКО | НА ФРАНЦУСКОМ ТАСУ ТЕРАЗИЈА ПРЕКО РАЈНЕ: једна северозападна Венеција с квартом „Мала Француска“ где су најдревније куће о континенталне Европа ~ ==

неразуман да с готовим вином прави неке хемијске експерименте,