Борба, 07. 11. 1988., стр. 4

РМ

ДНЕВНИК _

НОВИ БАНКАРСКИ СКАНДАЛИ УЗНЕМИРАВАЈУ ЈАВНОСТ У БиХ

Кредити и за дугове_

Новац се брзо узимао, а споро (читај — никако) враћао Ф Кредити и морална

чистота Ф Гдје је нестао записник партијске организације2

(Сарајево, 6. новембра) — Послије привредно-политичке мјеничне афере и скандала са функционерским вилама у Неуму, треће — али ништа мање нечасно — бреме оптеретило је ових дана руководство Босне и Херцеговине. Неки овдашњи челници су заложили ауторитет „својих“ друштвених функција у дизање мега-кредита, градњу вила и кућа, чак и за враћање раније добијених кредита — новим кредитима. Све то разумије се уз драстично кршење банкарских и иних прописа.

Овдје причи није крај. О својеврсној „зарази“ овај пут девизним кредитима, свједочи у петак објављена вијест да је у Љубљанској банци Сарајево мимо прописа од почетка 1981. до 15. фебруара 1982. године одобрено 26 кредита. Међу њима има људи који се у друштвеној хијерархији високо котирају.

Абдулах Мутапчић, предсједник Предсједништва ЦК СК БиХ, за градњу куће у Зеници подигао је (кредит) 240.000 динара на 10 година уз 6 одсто кама-

„Позајмица“ са туђег рачуна

По Сарајеву се може чути и да су утицајнији појединци девизне кредите дизали по шеми која је недоступна за обичне грађане, Из банкарских кругова процурио је и један илустративан примјер. Са рачуна било ког гастарбајтера се рецимо, 20.000 марака пребаци на рачун каквог функционера, коме се експресно одобри кредит у размјери „један према четири“. Онда се са функционеровог рачуна позајмљене девизе хитно враћају на рачун гастарбајтера који никад ни не сазна да су са његовог рачуна „скидане“ паре. Цијела операција траје максимално пола сата, а за њен успјех потребно је имати једино „свог“ човјека на правом

те (досије број 700/41). Борислав Крајина, делегат у Скупштини СФРЈ и бивши савезни министар правосуђа, за куповину стана у Игалу добио је 750.000 динара уз исте рокове и камату као Мутапчић. Рафаел Приморац, директор „Униса“, 1.160.000 динара, на 20 година, уз 7 одсто камате. Марко Јурић, бивши потпредсједник Љубанке (која је кредите давала) стекао је два вриједности 750.000 динара, 20 година отплате, 6 одсто камате...

Разумљиво је што је, ипак, у жижи Абдулах Мутапчић. Прије свега због јасног политичког става — заузетог у Републици послије афере „Агрокомерц“ да се на функције могу бирати једино они који су поред радних и стручних способности и морално чисти. У том контексту можда није неумјесно питање како је у последњим изборима овај став поштован. А понешто се, очито, и раније знало. Једна партијска организација у Сарајеву (ООСК новинари-дописници) у вријеме расправе о избору новог предсједника Предсједништва ЦК СК БиХ (Мутапчић) за-,

ЛИН

ФО

БОРБА ИСТРАЖУЈЕ

ДИ (10)

тражила је да се, између осталог, испита да ли је и под којим условима он добијао кредите у Љубљанској банци Сарајево. Записник је прослеђен надлежном Општинском комитету СК, али одговор никада није стигао. Незванично се чује да се о томе знало иуЦК СК БиХ, а и да је Мутапчић почетком године за девизе продао кућу у Зеници.

Јавност је једнако изненађена тиме што је Борислав Крајина на списку „привилегованих“. Он је на још једном списку — евидентирани кандидати за члана Предсједништва СР БиХ.

У недостатку информација од

улога

РМИРАНА КОМИСИЈ БИ НОВЕ ИДЕЈЕ И РЕШЕЊА Б

званичних органа покушали смо преко викенда да са неким од власника поменутих кредита разговарамо, али смо нашли једино Рафаела Приморца, УНИС-овог директора. Он каже да је подигао кредит у нормалној процедури и напомиње да је за уложене девизе добио кредит у односу један напрема три, а не — како је објављено — један

према четири. М. ЛУЧИЋ Д. ПУШОЊИЋ

— Од Лењина комунистичке партије су увјек слављене као авангарда у изградњи социјализма, рекао нем је др Фуад Мухић, професор сарајевског Правног "факултета, у одговору на питање: какву реформу Савеза комуниста треба известитиг Овај наслов захтјевао је да оне, прије свега, предвиђају ситуације које ће надоћи да би, онда, могле изграђивати одређену политику. Искуство, међутим, показује да је криза свих комунистичких партија почињала онда када су оне заостајале иза реалних тен-

мјесту.

За случај „функционерске кредитне епидемије“ сазнало се прошле недјеље, кад су у штампи објављени дијелови досијеа др Тоде Куртовића (бившег савезног и републичког високог функционера, сада члана Савјета федерације) и др Ивана Ловрића (некад директора „Ослобођења“, „Борбе“, данас замјеника предсједника Савезног комитета за рад, здравство и социјалну политику). Обојица — клијенти (и) сарајевске „Југобанке“, успјели су да за само петнаест минута подигну по три кредита, дугогодишњих — и са минорном каматом. Тим новцем су, како је објављено, градили и виле у Неуму. Куртовић је, како штампа незванично наводи, подигао 26 кредита.

СИНДИКАТ КОСОВА О РАСПРАВИ О УСТАВ-

НИМ ПРОМЕНАМА

Хоџа и рамазан

Учестале написе у штампи о незаконитим кредитима др Ивана Ловрића он је лично демантовао уз' образложење „да га нико није упозорио да ту има нешто незаконито“.

Ово Ловрићево објашњење наишло је на различите коментаре у јавности, Нека од њих подсјећају на хоџу из приче; кад су открили да нешто није у реду са његовим послом хоџа се вајкао да он није знао да је почео Рамазан. Нико га није упозорио...

Масовна радничка

подршка

Расправа о променама Устава СР Србије и Устава САП Косова вођена је у сложеним условима погоршане политичке ситуације и економске кризе. — Неприхватљиве су тврдње да раднич-

ка класа Косова није за

(Приштина, 6, новембра) Председништво Већа Савеза синдиката Косова разматрало је јуче информацију о току јавне дебате о Нацрту амандмана на Устав СР Србије и Нацрт амандмана на Устав САП Косова.

По речима члана Председништва Већа Абдуљазиза Садикуа, јавна расправа је вођена у више од 250 основних организација синдиката, у којој је учествовало преко 200 хиљада радника. Расправа је вођена у врло сложеним условима погоршане политичке ситуације и економске кризе, рекао је Садику, додајући да се она одвијала у демократској и толерантној атмосфери у којој су радни људи снагом

промене

Стога су – неприхватљиве тврдње које се чују како радничка класа Косова није за промене, односно, како је она за решења из Устава из 1974. године.

Закључујући седницу председник Већа Сава Комадинић је рекао да су циљеви због којих смо пришли промени Устава јасни, тиме је требало да се обезбеди функционисање СР Србије као државе на целој њеној територији, али уда се при том не окрњи аутономија Косова. Због тога, рекао је он, што пре треба начинити коначну анализу о току јавне расправе и диференцирати се од свих оних који су својим непринципијелним наступима у име Устава из 1974. године, настојали да блокирају промене.

денција друштвеног кретања и када су, уместо да антиципирају догађаје, само накнадно рационизирале смисао тих догађаја. Ако се ограничимо на оквире нашег искуства, видјећемо да су, посебно посљедњих неколико година, догађаји увејек ишли испред нас и да смо те догађаје осмишљавали у правцу неке накнадне самосвјести, али да никада нисмо постизали оне ефекте који су могли бити остварени да су ти догађаји предвиђани.

О чему је ријеч Савремени социјализам је сав у грчу да се реформира. Али, ми добро знамо да ниједна реформа до сада није успјела: ни економска, ни политичка, ни партијска. Социјализам се увјек враћао новом облику старих садржаја па се појавила темељна сумња да ли се социјализам може даље изграђивати путем реформи. Обично је било тако да нова гарнитура управљача негира достигнуће оне претходне гарнитуре, као што је претходна негирала резултате оне пре ње, Са дугорочнијег становишта гледано, јавља се сумња да ли ће и ова гарнитура успјети да спроведе реформе на начин који ће задовољити реалне историјске потребе.

Ружна успомена

Наш Савез комуниста је, уз то, тако парцијализиран да више не може да одговори својој историјској улози. У тој парцијализацији појавиле су се општинске, покрајинске, републичке елите, на крају и једна свезна елита. Те елите су у својим рукама сконцентрирале огромну моћ па се поставило и реално питање; да ли смо ми, рашчишћавајући са стаљинизмом 1948. године, раскристили са праксом која у себи садржи много тога из хисторије комунистичког покрета, што је увјек наносило сумњу — да ли комунистичке партије могу да буду другачије од својих праузора2 Рекао бих да смо се лишили дубљих облика стаљинистичке праксе, да је стаљинизам остао иза нас као једна ружна успомена, али да многи модалитети по којима су првобитна искуства социјализма остала негативна код нас још нису ишчезли7 Ф На шта конкретно мисли-

Правобранилац „није чуо“

На вијест да је републички друштвени правобранилац самоуправљања Љубомир Зорић почетком ове године добио списак 26 лица, међу којима су и неки републички функционери, која су незаконито добила кредит у сарајевској Љубљанској банци, а да је досад о томе ћутао, Зорић категорично тврди да он такву информацију „никад није добио“.

На питање хоће ли се он ангажовати на обештећењу друштва због ових кредита, али и због багателизације вриједности земљишта на ком су саграђене виле у Неуму, и за виле и подигнуте кредите, Зорић вели да ће: поступати по закону.

По закону о облигационим односима у поменутим случајевима само банке могу да траже судско обештећење, уколико су за то заинтересоване. Питамо Зорића шта ће се десити уколико банке не затраже поништавање уговора који су омогућили приватно богаћење појединаца мимо закона, и он каже да би се тада он, као републички правобранилац, могао на суду појавити: „Као заинтересована страна за поништење тих уговора“.

На овдје постављен захтјев да се виле у Неуму национализују, Зорић вели да он није овлаштен „да јавно каже има ли за то основа у позитивној законској регулативи“. С друге стране, теоретски виле се могу конфисковати, додаје он, али једино као споредна санкција у кривичном поступку.

трагом вести ин

ПОВОДОМ ИЗЈАВЕ ЉУБОДРАГА ГРБИЋА, ПРЕДСЕДНИКА МОК ССО КРАЉЕВА НА САСТАНКУ У ВАРВАРИНУ ДА ЈЕ ПОРОДИЦА АЗИ-

ЗА КЕЉМЕНДИЈА ДОБИЈАЛА ЗЛАТО УМЕСТО САУЧЕШЋА

Прича с вишком трача2

Љубодраг Грбић изненађен објављивањем његове изјаве не пориче да је ове приче као непроверене чуо у Душанову крај Призрена

(Краљево, 4. новембра) — Јуче држи објављени текст и тврди су у штампи објављени извешта- како то није рекао за новине, и ји са прекјучерашње конферен- да о даривању златом ништа не ције ССО општине Варварин, на зна. . којој су омладинци овог краја Истина је, каже он, да је такве разговарали о политичком ста- приче начуо у Душанову крај њу у земљи и предложеним ус- Призрена, где живе Кељмендијетавним променама. И овај поли- ви, али напомиње и то да се ратички скуп протекао је у једно- ди о кулоарским и непровередушној оцени да треба подржати ним причама. Грбић је, како сам напоре републичког руковод- тврди, све то рекао онако уз пут, ства и свих прогресивних кому- не слутећи да ће његова изјава ниста да истрају у напорима да бити пренета у новине. Чак је засе што пре превазиђу сукоби и молио присутног новинара да то међунационална трвења на Ко- не објављује. сову. Ова изјава је и на Косову

Но, посебну пажњу у извеш- изазвала запрепашћење и наше тају једног београдског листа са питање дали у томе има истине овога скупа привукло је излага- — изазвало је збуњеност. У Приње Љубодрага Грбића, председ- зрену кажу да је то немогуће, јер ника МОК ССО Краљева. Овај је породица Азиза Кељмендија дугогодишњи омладински фун- бојкотована. И отац и мајка мон-

струозног убице су издржали

аргумената изразили жељу да се промени све оно што кочи даљи развој социјалистичког самоуправљања, братства и јединства и националне равноправности. Расправу су покушали, како је рекао Садику, да искористе и албански националисти и сепаратисти и остали националисти и друге деструктивне снаге, али је радничка класа све то разоткрила и дистанцирала се од таквих

покушаја.

Од изузетног је значаја што југословенски оријентисани Албанци нису подржали захтеве националиста. И на овој седници се чуло да у неким срединама расправа није била добро организована. Добро је, међутим, то што није било много средина где је дошло до поларизације на националној основи.

С. Хадерђонај

кционер, иначе 27-годишњи техничар из Чачка је на седници, према овом извештају рекао да „колико су сепаратисти организовани и утицајни говори и најновија прича која кружи Косовом и која је јавна тајна — да је породица монструозног убице у параћинској · касарни, Азиза Кељмендија на име „саучешћа“ добила пет килограма злата“. Кренули смо трагом ове изјаве, Љубодраг Грбић запањен

ИВО ЛАТИН, ПРЕДСЈЕДНИК ПРЕДСЈЕДНИШТВА СР ХРВАТСКЕ

Наметање политичких проблема

Више говоримо о политичким проблемима него о економским, који живот значе, ваљда и зато што се неки амбициозни људи нису нашли на

мјестима која су хтјели

Наметање политичких проблема Ми смо данас, на жалост, у ситуацији да више говоримо о политичким проблемима које су нам наметнули, ваљда због тога што се неки амбициозни људи нису нашли на мјестима која су хтјели, него о економским који живот значе. Стално држање на ватри питања која раздвајају људе је недопустиво, морамо вратити онакве односе међу народе и народности какве смо имали. Хрватска је богата по саставу на-

рода што у њој живе. Овдје братски живе Хрвати, Срби и други и никада после рата нисмо имали проблема на подручјима у Републици гдје живи вишенационално становништво, него баш обратно, а проблеме из 1971. године смо рјешили снагом Партије и Савеза комуниста. Хрватска се залаже за крајње демократски пут у расправама на југословенској синтези, те да се демократски донесена одлука онда поштује у свим срединама. Ниједан народ не може рефлек-

тирати на веће право него што га има било ко у нашој заједници. Сви емисари, све поруке митинговања, сва окупљања на једнонационалној основи морају бити осуђени. ;

На овом подручју, регији, Републици и Југославији морамо заједнички стварати југословенску синтезу. Немојмо дијелити одговорност на ми и ви, а не видјети своју (у разговору са Политичким активом опћине Бенковац). тег

— од 1952. године, када је речено да држава треба да се одвоји од Партије, имали смо двојство, дуализам стварности, у коме је Партија дјеловала иза кулса, монополизирајући економију, политику, идејну и диховну културу — а да то никада није било званично признато. Имали смо званични поредак — окренут према јавности и историји, и, други, незванични поредак —

казне затвора зато што су прикривали оружје и пропагандни материјал. Сестра и браћа Азиза Кељмендија су такође бојкотовани. У Покрајинском секретаријату унутрашње послове Косова кратко кажу: „Ми о томе нисмо ништа регистровали, па ни коментаре у вези са тим“.

М. МИЛИШИЋ Р. БАРЈАКТАРЕВИЋ

њихови кадрови, поготово њихова руководства, играли одлучујућу улогу. То је, наравно, иритирало јавност, јер смо хтели да се раздвојимо од искуства источноевропских земаља, а, заправо, уводили смо га на мала врата нелегално и нелегитимно.

Источно-европска друштва и Совјетски савез, на пример, и данас истичу да је комунистичка партија одлучујући чинилац у свим сферама. Ми смо то покушали да демантирамо тврдњом да је Партија одустала од власти. Али, имали смо обратан поредак у коме је Партија одлучивала у сјенци. Ту је сада оно централно питање реформе Савеза комуниста: хоће ли Партија изаћи из сјенке, у којој је до сада била одлучујући чинилац, хоћемо ли је успјети истиснути из те нелегитимне улоге да ли ћемо створити битно другачије претпоставке њеног јавног дјеловања2

Кад кажем да је Савез комуниста дјеловао у сјенци, мислим да су партијски кадрови одлучивали о свему па смо били у дуплој хипокризијској позицији: одлучивали су људи који су имали огромну власт, а, истовремено, на јавном идеолошком плану су тврдили обратно — да се СК повукао, да дјелује искључиво са позиција идеологије и да имамо битно другачије друштво од осталих социјалистичких земаља. ја тврдим обратно; наше искуство са Партијом у много чему није различито од искуства која друга социјалистичка друштва имају са својим партијама. Само, тамо је позиција Партије јасна и каже се да су све друге друштвенополитичке организације и држава трансмисија комунистичке партије. Ми смо, како сам већ рекао, тврдили обратно. Дакле, наш је задатак да превазиђемо ту хипкризијску позицију и да кажемо досадашњим руководствима: одлучивали сте о свему, али сада је време да те ствари јавно рашчисте!

Притисак на систем

Ф Ко ће и како извести тај судбоносни подухват2

— Те реформе су у социјализму до сада падале зато што су их изводиле комисије, одбори и разноразни тимови стручњака. Они, при том, нису имали у виду основну чињеницу: притисак на систем извана је у много чему далеко ефикаснији и конструктивнији од компромиса које свака реформа увјек са собом доноси. Тај притисак на систем извана користиће и превладавању чињенице да смо ми, углавном, још задржали модел апсолутне организације. То значи да је Партија у сваком тренутку водила рачуна да јој не измакне изван контроле ни један моменат економског, политичког, идеолошког, културног или другог живљења.

Мислим да, због тога, мора бити много слуха за притиске који долазе ван система. У последње вријеме могли смо их идентифицирати на два нивоа; на класном и националном. Кад говоримо о класном нивоу, мислим да у Југославији нема никога ко није са емотивном релаксацијом прихватио многобројне

БОРБА, 7. новембар 1988.

страна

А ЗА РЕФОРМУ СКЈ — КОЈЕ ИЛО ДОБРО ДА пону.

ДР ФУАД МУХИЋ, ПРОФЕСОР ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У САРАЈЕВУ

Нелегитит

Ф Од 1952. године, када је речено да држава треба да се одвоји од Партије, имали смо дуализам стварности у коме је Партија дјеловала из кулиса. Наш задатак је да превазиђемо ту хипокризијску позицију и да кежемо досадашњиим руководствима: Одлучивали сте о свему, али сада је време да се те ствари јавно рашчисте Ф Ни један мислећи човјек неће хтјети да буде савјетник у некаквој подгрупи

да пође од основне чињенице да вансистемски притисак често много више говори од оних спорих спознаја које се у систему јављају о потреби његовог реформисања и које временом подљежу различитим компромисима. Ни једна реформа у социјализму није успјела управо зато што је о њој одлучивао омјер снага унутар самог система. Почињале су са релативно позитивним омјером, међутим, кас-

није су се претварале у многоб-

ројне компромисе, да на крају од свега тога не би било ништа.

Упозоравам на претпоставке

Ф Шта сте, осим овог начелног, хтели да кажете кад сте тврдили да наша реформа не може да буде изведена у разним комисијама2

— Седамнаеста сјединца ЦК

Др Фуад Мухић СКЈ је показала да Предсједниш-

Зашто сам критичнији

— У Југославији сви смо осјетили шта је значила хипокризијска позиција партије. Рецимо, скоро да нема аутентичног интелектуалца који није осјетио шта значи када против њега ступе у дејство центри које дјелују иза кулиса. Можда сам мало пристрасан, али морам рећи да се управо у сфери културе, теорије, дијалога,информисања јавности... најбоље осјећа колико су партијски дирижизам и репресија постали сувишни и неплодотворни, колико је све то заједно велико оптерећење. Због тога, у последње вријеме сам се прикључио оној струју која је против таквих оријенстација изузетно критички усмјерена. Ако СК у овој сфери не ослободи стваралачку мисао, мислим да ћемо извршити узмак као првим облицима социјализма у двадесетом вијеку.

Умјесто да предвиђа, највећи дио партијских акција сводио се на накнадну репресију. Она је на различите начине кажњавала оне који су разне токове предвиђали. једно вријеме борбу против опозиције схватали смо као наш основни идејни и политички проблем. Ја сам био међу првима који је био укључен у те токоне. Али, временом се показало да основни проблем социјализма није борба против опозиције, него борба за измјену и реформисање саме Партије. Јер, опозиција је временом сама себе ставила на маргине. Мада, као човек који је о томе некад пуно писао — а не бјежим ни од чега што сам написао — данас кажем да је прави проблем како изградити СК као Партију у „великом историјском смислу“, а не тежња да се за све неуспјехе окриви опозиција. У претпослљедњој деценији двадесетог стољећа, ево, показује се да је за све неуспјехе које смо до сада доживљели крива само Партија. Доживљавамо једно сазнање унутар кога морамо сами себе коригирати. Досадашње окривљавање опозиције било је накнадна рационализација наших неуспеха. Иако, опозиције ће и даље бити и против ње се треба и даље борити.

гословенских радника, сељака и интелектуалаца против властите бирократије на различитим нивоима. Овдје не бих улазио у питање колико су сви ти облици класног незадовољства економски ефикасни јер врше притисак на расподјелу онога чега нема. Ипак они се на крају своде на једну моралну и политичку побуну коју треба подржати. у Друга врста притиска на систем јесте оно што бисмо могли назвати притиском националних групација. Као што знате, на

тво ЦК СКЈ може да има активнију улогу и да би путем тог искуства требало ићи даље. Али, остаје питање: није ли направљено примирје након кога ће за који мјесец поново да букне по оним токовима којим се било кренуло. Кад је реч о Комисији за преображај СК, морам да кажем да у њој баш не видим најистакнутије мислеће умове Југославије. А, како знамо, има бриљантних људи који би о овим стварима имали шта да кажу. Бојим се да је сам састав Ко-

у коме су партијски органи и изразе класног незадовољства ју-

Где су правила игре7

— Ево, видите,молим вас, како се демократски централизам ; |тумачи: онако како коме одговара! Ако нам омјер снага иде у ; |корист, ми ћемо рећи: строго проводимо демократски централизам. Ако нам не иде у прилог, рећи ћемо: наспрам нас је непринципијелна коалиција. Ако добивамо, рећи ћемо: то је у складу са титовским традицијама. Ако губимо, казаћемо: имамо једну републику која губи и једну непринципијелну коалицију која добива. Да је изгубио Словенац, Словенци би рекли: наспрам нас је недемократска коалиција која се ослања на демократски централизам. У Србији се, кад им не одговара демократски централизам, каже: одлучујућа је ријеч базе. Ако је одлучујућа ријеч базе, зашто онда правимо комедију у партијском органу. Чему онда Статутг Гдје су ту, онда, правила игрег Гдје је партијска уставност и законитост. Такве ствари, уз све остало, имају катастрофалне последице на инострано јавно мнење о нама. Колико сам ја обавјештен, пред 17. сједницу смо изгубили око милијарду долара потенцијалних страних улагања само зато што су страни улагачи дошли до закључака да је и та сједница и све послије ње тоталио немзвијесно. Окренули су капитал на другу страну. Мислим да је Будимир Лончар био изузетно у праву кад нас је упозорио како катастрофално и биједно изгледамо у очима савременог свијета. ја му на томе честитам. Напољу се стекао утисак да | код нас од једне сједнице и омјера снага све овиси. А, од тога како нас свијет види, у много чему зависи наша судбина. Реформа СК о томе треба много више да поведе рачуна.

том питању постоје крупна размимоилажења на нивоу Југославије, Сматрам да наше национално питање ни послије 8. конгреса СКЈ није рјешено онако како смо очекивали. Имали смо доста идиличну представу о тим нашим националним односима у Југославији. Догађаји на Косову показали су колико је било заблуде у увјерењу да социјализам сам по себи ријешава национално питање. Проблем тог националног притиска. на систем треба посматрати у контексту историјских околности. Тамо гдје су сви ови масовни скупови били доиста анимирани спонтаним народним револтом против тога што се национално питање код нас не ријешава како је требало, притисак те врсте се може сматрати конструктивним. Међутим, тамо гдје су маргиналне групе, које увјек прате овакве манифестације — вансистемског притиска, пријетиле да преузму главну улогу, појавило се и питање крајњег смисла самог тог притиска на систем.

Једна ствар стоји: Савез комуниста не може имати ништа против вансистемског притиска. Јер тај притисак указује на то да сам систем не функционише. Умне спознаје оних који руководе системом треба да у вансистемском притиску разлуче оно што доприноси развитку социјалистичког самоуправљања од оног што би тај систем жељело да врату у неке ретроградне националистичке токове. Зато и реформа Савеза комуниста мора

мисије рађен према очекивању одређених кругова да преко њеног састава битно утичу на њен рад.

Ф Значи ли то да сте песимиста и према овом покушају реформе СК2

— Нисам песимиста већ упозоравам на неке основне претпоставке, Ако оне не буду испуњене од те реформе неће бити ништа. Сам чин састављања те комисије у јавности је прошао углавном незапажено.

9 Објашњење је да ће ти мислећи људи бити ангажовани у радним групама и подгрупама7

— Молим вас, отворено треба казати да ниједан мислећи човек неће хтети да буде савјетник У некаквој подгрупи. У овако крупном питању каква је реформа СК требало би, у правом смислу, окупити најистакнутије критичке умове у друштву. Ја изражавам бојазан да се неко тих критичких умова бојао јер би они вероватно довели у питање неке парцијалне позиције у Југославији,

Требало је формирати један југословенски одбор, не комисију, који би, у вишемесечној расправи, анимирао читаву југословенску јавност и гарантовао да се ником ништа лоше неће десити зато што је изнио своје мишљење. Славко Ћурувија