Борба, 07. 11. 1988., стр. 5
JUGOSLAVIJA
BORBA, 7. novembar 1988.
strana
BORISAV SREBRIĆ O VLADI MILKE PLANINC
ZAMRZAVANNJU CENA
nje
6 Na 17. plenumu CK SKJ govorili ste o nedoslednosti tekuće ekonomske poltike i njene mogućnosti ocenili veoma pesimistično. Posebno ste naglasili da je sadašnja politika kamatnih stopa ravna ekonomskom samoubistvu...
Proklamovali smo tri liberalizacije (cene, uvoz i devizno tržište). Međutim, u ambijentu inflatornog načina privređivanja i inflatorne kamatne politike liberalizacija cena ima kobne ekonomske i socijalne posledice. Pogotovo što su tzv. realne ekonomske kategorije vezane za stopu inflacije, a ne za delovanje tržišta. Stiče se utisak da liberalizacija cena treba da služi ekonomski nerazumnoj kamatnoj politici.
Nedavne promene kamatne politike predstavljaju teško zavaravanje. U oktobru je stopa inflacije iznosila 19,1 odsto. Pri ovoj stopi inflacije kamatna stopa iznosi preko 700 odsto, bez obzira što je tzv. revalorzacioni obračunski skriven. To što je ukinuta obaveza banaka da revalorizuju depozite na kraće vreme od tri meseca, da bi mogle da smanje tzv. realnu kamatu ne znači gotovo ništa. Za korisnika kredita uopšte nije važno da li će kamatu platiti po kamatnoj stopi 705 ili 715 odsto, jer je ne može zaraditi. Pri oktobarskoj inflaciji kamatna politika nameće privredi obavezu za revalorizacioni deo kamata u iznosu preko 35.000 milijardi dinara godišnje. Od ove cifre i inflacije koju će proizvesti, normalnog čoveka mora da uhvati vrtoglavica. Pri stravičnom rastu revalorizacionog dela kamate za privredu gotovo ni malo nije važno što će joj se realna kamata smanjiti recimo hiljadu milijardi. Obešenom uže nije potrebno.
Opterećenja dogovorne ekonomije
0 Nalazimo se pred vratima privredne reforme, a njena celina se još ne vidi. Kakve su šanse da Jugoslavija, mereći to zakonskim promenama i svim drugim najavljenim promenama u ekonomskom i političkom sistemu, izađe iz ekonomske i političke krize.
— Tri reforme koje je afirmisala 17. sednica CK SKJ na jasan način predstavljaju jedini put izlaska iz ekonomske i političke krize. Lakšeg i bržeg puta nema. Time je saznanje o nužnosti reforme postalo vladajuća politička, a vremenom će postati vladajuća društvena svest. Međutim, savlađivanje celog puta nam tek predstoji. Operacionalizacija reforme, pogotovo privredne, nije ni malo jednostavna. U tom smislu može se reći da se celina još ne vidi. Još smo pod velikim opterećenjem dogovorne ekonomije i vlasti društveno—političkih zajednica nad ekonomijom. Još smo skloni birokratskom regulisanju ekonomskog života. Reforma privrednog sistema iziskuje kompetentno vođenje i vrlo aktivnu političku podršku, jer se ne završava pukom promenom zakonske regulative. Korenite promene zakonske regulative su samo prvi korak. Način uvođenja re-
dobila prevagu, ali nije dovela do zaokruženog modela.
Međutim još nije uklonjena protivrečnost između jedinstvenog jugoslovenskog tržišta i decentralizovanog centralizma. Jedinstveno jugoslovensko tržište zahteva jedinstvenu regulativnu i kontrolnu funkciju države u neophodnoj meri. Savremeno konkurentno tržište ne trpi nikakve teritorijalne barijere. Reč je o polaznom teorijskom, idejnom, političkom i institucionalnom pitanju koje je elegantno preskočeno. Pošlo se od netačne pretpostavke da jedinstveno tržište već imamo. Samim tim ne možemo da izgradimo tržišni mehanizam koji bi sadržavao efikasne tržišne sankcije za netržišna ponašanja i za pogrešne ekonomske odluke, bez obzira ko ih donosi. Problem društvene svojine je samo načet. Društvena svojina je ostala nešto neodređeno između državne i grupne svojine. Svoje delovanje zakon vrednosti ne određuje oblicima svojine. Naročito su ostali nerazvijeni odnosi raspodele koji treba da proizilaze iz društvene svojine.
Dobit kao veoma važna kategorija robne proizvodnje uvedena je na stidljiv i protivrečan način. Pominje se dobit ali je ostao i dohodak, iako se dobro zna da je dohodak makro ekonomske kategorije. Dohodak kao mikro-kategorija bio je u funkciji dogovorene ekonomije. Sve se završilo u raspodeli planiranog dohotka, koji nas je u sadejstvu sa drugim ekonomski
PREDSEDNIŠTVA SU SE „MEŠALA“ IDEJNO:
Takozvana programirana inflacija se neopravdano pripisuje Milkinom SIV—u. Bavili smo se antiinflacionim merama, uključiv i zamrzavanje cena jer smo bili svesni da će se inflacija razbuktati. Pre bi se moglo tvrditi da je sadašnja ciljna stopa inflacije oblik programirane inflacije koja se pokazala krajnje
neuspešnom
pogrešnim rešenjima uvela u inflatorni način privređivanja.
Ulaganje stranog i GOaČeı rivrednog kapitala jeste vrlo obEo rešenje, ali uz ekonomski efikasno, slobodno samoupravno preduzeće. Hoću da kažem da zajednička ulaganja sa inostranim partnerima moraju imati oslonac u efikasnim zajedničkim ulaganjima domaćih organizacija udruženog rada. Ne verujem da možemo imati dva paralelna mehanizma zajedničkih ulaganja, kao što bi iz utvrđenih ustavnih promena moglo da proizađe. 0 Vi ste kao ekonomski stručnjak na određen način bili učesnik triju privrednih reformi. Kakve bi se paralele mogle povući između tri pokušaja reformi u našem ekonomskom sistemu?
— Nisam baš učesnik u svim privrednim reformama. Međutim, pravi odgovor na Vaše pitanje ne može se dati bez komparativne
analize. Dugo smo bili u zabludi
smo izvršili pre tri godine ne može se tvrditi da je bilo ko, pa i vlada Milke Planinc, bio sposoban da to učini. Može se sposobnost vlade Milke Planinc ocenjivati na različite načine, ali se mora znati da u vreme njenog mandata nisu bili sazreli politički uslovi za privrednu reformu na osnovama dugoročnog programa ekonomske stabilizacije. Pored političkih neslaganja, ni ustavna rešenja nisu omogućavala reformu.
Pre četiri godine predložili smo sitnu promenu Zakona o udruženom radu tehničke prirode. Promena je trebalo da omogući jedan žiro-račun u radnoj organizaciji. Kada se predlog pojavio u Skupštini SFRJ okvalifikovan je kao atak na samoupravljanje. Sada napuštamo ceo Zakon o udruženom radu da bismo izveli konzistentnu privrednu reformu. Takođe, pred-
stav kočio vladu ilke Planinc
Za korisnika kredita nije važno da li je kamata 705 ili 715 odsto jer je ne može zaraditi 0 Reforma privrednog sistema iziskuje kompetentno vođenje i vrlo aktivnu političku podršku & Jedinstveno tržište zahteva jedinstvenu regulativu i kontrolu države u neophodnoj meri 6 Postoje izvesne sličnosti između reforme iz 1966. i današ-
7 __Borisav Srebrić često se mešalo državno i partijsko predsedništvo u poslove Saveznog izvršnog veća i Skupštine Jugoslavije?
— Prelomnih trenutaka faktič-. ki nije bilo. Da ih je bilo ne bismo zapali u tešku ekonomsku krizu. „Mešanje“ predsedništava, naročito Predsedništva CK SKJ bilo je idejno-političke prirode. Svojom podrškom konceptu Saveznog iz-
vršnog veća, na primer, veoma su'
pomogli da se promeni Zakon o deviznom sistemu. Ovu promenu smatram vrlo važnom i stvarnim početkom reforme privrednog sistema u skladu sa zahtevima dugoročnog programa ekonomske stabilizacije. Pre toga, uspehom se može smatrati savladavanje akutnih problema eksterne likvidnosti ZeWilje, energično presecanje daljeg zaduživanja u inostranstvu, uklanjanje teških nestašica na tržištu i oživljavanje privrednog rasta 1984. godine, ali sve to nije moglo da postane prelomno.
Trenutak za mudrost u hrabrosti
e Pred kraj 1985. godine, vlada čiji ste vi bili potpredsednik, čini se, izgubila je kontrolu nad ekonomskom politikom i ekonomskim kretanjima. U tom kontekstu najčešće se pominje danas fenomen tzv. programirane inflacije
Više se ne vodi bitka za stabilizaciju, već za preživljavanje, uz potpuno potiskivanje razvoja. Samo jednim potezom pera zakonodavca dešava se da radne organizacije koje očekuju desetine milijardi gubitaka preko noći postanu „pozitivne“. I obrnuto. Ove reči predsednika poslovodnog odbora IPK „Servo Mihalj“, Milenka Odavića, sa kojim je razgovarao naš novinar Slobodan Pašić, ma kako dramatično zvučale i možda ne idu na ruku optimističkim prognozama zvaničnika, valja shvatiti krajnje ozbiljno, kao upozorenje privrede da se dalje na ovaj način ne može. Ukazuju ove reči na još nešto — da gladan sitom ne veruje, ili da preopterećena privreda ne veruje politici ni političarima da će je zaista značajnije rasteretiti. flacionim merama, uključiv i zamrzavanje cena, jer smo bili svesni da će se inflacija razbuktati. Treba imati u vidu da je u 1983. godini dinar znatno brže devalvirao od rasta domaćih cena da bi se podstakao rast izvoza. Zbog toga smo početkom 1984. godine pribegli zamrzavanju cena. Cilj je bio da u predlogu pripremimo mere za bitno ublažavanje inflatornog pritiska. Moram podsetiti da je jedino ovo zamrzavanje cena bilo relativno uspešno. U januaru su cene porasle 0,7, februaru 0,5 martu 0,3 odsto. Nažalost, period zamrzavanja cena je nap:BEao skraćen gotovo bez ikakvih priprema. Ponovo smo ušli u lavirint četiri režima cena, koji rađaju distorziju relativnih cena. Ni posle četiri godine nismo izašli iz ovog lavirinta.
Rasterećenje privrede
Rasterećenje privrede godinama je dežurna tačka dnevnog reda bezmalo svakog visokog skupa, od republike do federacije, od Centralnog komiteta do predsedništava, skupština i izvršnih veća društveno-političkih organizacija. I, što žešće funkcioneri kukaju nad sudbinom privrede kojoj se uzima polovina dohotka i upiru prstom u administraciju, to se uzimanja povećavaju. Ni 17 sednica CK SKJ nije ostala ravnodušna: zahvatanja
Ni govora, dakle o nekakvoj programskoj inflaciji kao programu SIV-a. Ja sam tada upotrebljavao termin „kontrolisana inflacija“ da bih naglasio antiinflacioni karakter politike koja se mora voditi. Pre bi se moglo tvrditi da | sadašnja ciljna stopa inflacije oblik programirane inflacije, koja se pokazala krajnje neuspešnom.
\
Milkina ostavka
Predsedništva CK SKJ i SFRJ se nisu suviše mešala u tekuću aktivnost, ali se može reći da su se pri kraju Milkinog mandata odnosila prema Saveznom izvršnom veću sa rastućom rezervom. Malo je poznato da je iz toga usledila Milk na energična ponuda ostavke. Savezno izvršno veće nije moglo da snosi odgovornost zato što nije postojala politička spremnost za celovito i efikasno ostvarivanje Dugoročnog programa ekonomske stabilizacije. Politička pažnja se okrenula izborima u proleće 1986. godine koji su se približavali.
e Koji su, po Vašem mišljenju, |. . ključni uslovi da bi uspela privredna reforma, čiji je početak BajaViČn za 1. januar 1989. godine iz privrede moraju se smanjiti za 20 odsto. Čini se da su porezi i doprinosi napokon „doterali cara do duvara“, odnosno privredu do bankrotstva, tako da su kreatori ekonomske politike od opštine do federacije napokon progovorili jezikom brojki. Počelo je smanjiva· nje.
Novinari „Borbe“ obišli su radne organizacije raznih delatnosti, od železara do poljoprivrednih kombinata i trgovine u svih šest republika i dve pokrajine, pitajući njihove čelne ljude šta za njih konkretno znači obećano smanjenje i,
— Zaista vrlo teško i kompleksno pitanje. Gotovo se ne bih usudio da dam odgovor, jer se ne
smatram oficijelno pozvanim. Međutim, lično smatram da se ne smemo ograničiti samo na promene zakona, koje reformu privrednog sistema treba da učine konzistentnom u institucionalnom smislu. U uslovima galopirajuće inflacije i finansijske iscrpljenosti vrlo velikog broja privrednih subjekata rizik neuspeha je realan i veliki. Time ne izražavam nikakav pesimizam, jer privredna reforma ne-
ma valjane alternative i nije odlo-
tamo gde su već učinjeni početni
„trče“ od rasta dohotka. Posebno opterećenje, veli, predstavljaju kamate na kredite koje je „Tehnoservis” prinuđen da uzima jer se bavi i unutrašnjim prometom pa su im potrebne rezerve, ali i za pokrivanje obaveza za dva fonda — za Fond za nedovoljno razvijene republike i SAP Kosovo i za Fond za podsticaj i razvoj nedovoljno raz-
, DUGOROČNOM PROGRAMU, KAMATAMA, INFLACIJI, ŠTA O NAJAVLJENOM RASTEREĆENJjU PRIVREDE MISLI — PRIVREDA
Prve laste nesigurno proleće
DRAGIŠA PETROVIĆ: Šta to znači dići poreze i doprinose nebu pod oblake pa ih onda, uz zvuke fanfara, smanjiti za koji procenat 6 STEVAN BORČIĆ: Smanjenje poreza i doprinosa — početni korak u svesnoj i trajnoj društvenoj akciji e SAVO KNEŽEVIĆ: bez radikalnog smanjenja troškova države u svim oblicima, ne može biti izlaska iz krize
poslove Fabrike vagona, Draganom Kneževićem, koji kaže da je „jugoslovenska privreda toliko za· glibila da ni najavljeno smanjenje uzimanja za opštedruštvenu po: trošnju ne može biti spas za veći: nu kolektiva. Za ovu RO, recimo, to bi olakšanje iznosilo svega jednu milijardu i 600 miliona dinara.
Sličnog mišljenja je i finansijski
Da se SIZ ne doseti
„Problem viška radne snage delimično ćemo ublažiti izgradnjom nove robne kuće na Novom Beogradu. Time ćemo rešiti dva značajna pitanja — ravnomerniju zaposlenost ljudi i bolju snabdevenost naših
sugrađana s one strane Save. Samo da oni u SIZ-u za; traže u novom objektu šansu da obrađuju svoje „a
šljavanja ne ponente“. (Stevan
Borčić, pomoćnik generalnog direktora za ekonomske odnose i raspo-
delu Robnih kuća „Beograd“)
vijenih područja SR Srbije. U 1987. na ime obaveznih zajmova ovaj kolektiv dao je 565 miliona dinara, dok je istovremeno akumulacija uneta u poslovni fond iznosila svega 150 miliona. Slična (ne)srazmera zabeležena je i u prvih devet meseci ove godine samo sa daleko većim brojkama — 1,2 milijarde prema 490 miliona. Za nerazvijene treba davati, mišljenja je Petrović, ali ne više nego što OUR stvori akumulacije. Pored poreza i kamata „Tehnoservis“ „dave“ i dava-
nja za građevinsko zemljište koje im odnese godišnje više od 12 odsto dohotka.
Da smanjenje doprinosa u SR Srbiji predstavlja tek kap u moru, potvrđuje i pomoćnik generalnog direktora Robnih kuća „Beograd“, Stevan Borčić, koji kaže da ukupno smanjenje iznosi 23 odsto prosečne mesečne zarade u njihovom kolektivu i da je dohodak u prvih devet meseci ove godine bio 3,2 puta veći u odnosu na isti period ane, a zahvatanja četiri puta. Nešto se, ipak, pokreće, mišljenja je Borčić, naglašavajući da je optimista tek ukoliko se uveri da su
formisanog privrednog sistema u ekonomski život jeste vrlo važno pitanje. Samostalni privredni subjekti ne mogu biti ekonomski uspešniji ako se, na primer, toleriše finansijska nedisciplina. Galopirajuća inflacija ne vodi u privrednu reformu uprkos reforme privrednog sistema. Navodim ove momente da bih skrenuo pažnju na složenost privredne reforme.
6 U ovom našem vremenu uzavrelih političkih strasti, čini se, da smo veoma malo vremena i energije utrošili na promene Ustava SFRJ, posebno na onaj deo koji se odnosi na društveno — ekonomske odnose.
— Ne bi se moglo tvrditi da ustavnim promenama nije poklonjena dovoljna pažnja. MIO misle da su ustavne promene dublje u ekonomskom uređenju, a sasvim nedovoljne u poltičkom sistemu. Ovakva je ocene u osnovi tačna, ali može da zavara.
da se može ovladati zakonom vrednosti i da je taktiranje pravi instrument i mehanizam. MOLIO bi se reći da postoje određene sličnosti između privredne reforme iz 1966. godine i sadašnje, Privredna reforma iz 1966. je na izvestan način bila vesnik privredne reforme koju sada pripremamo. Nije uspela zato što nismo raskinuli sa administrativnim upravljanjem privredom i razvojem. Ne treba da ponovimo grešku. Upravo u tome mora biti suštinska razlika između sadašnje i svih ranijih privrednih reformi. Moramo da budemo konsekventni u tržišnoj orijentaciji.
Žiro račun pretio
samoupravljanja
e Među poznavaocima ekonomije kod nas vlada uverenje da je ekonomski koncept vlade Milke Planinc, u kojoj ste vi bili potpred-
Ustavna ograničenja Dugoročnog programa
Vladu Milke Planinc treba ocenjivati prema onome što je uradi-.
la. Zdušno smo nastojali da operacionalizujemo dugoročni program ekonomske stabilizacije, ali smo naišli na političke razlike i ustavna ograničenja. Ponudili smo program mera za funkcionisanje deviznog tržišta, koji je ostao nezapažen. SIV nije imao šansu ni da ga doradi. Elementi ovog programa i sada su aktuelni. Međutim, od onda do sada mnogo štošta se promenilo. Ove promene obeležavaju sazrevanje koncepta privredne reforme, pre svega, reforme privrednog sistema.
ložili smo, i donet je, zakon o obezbeđenju novčanih sredstava za obrtne namene. Cilj je bio da se u relativno kraćem periodu stvore uslovi za finansijsku disciplinu
Vaš je utisak svakako osnovan. Krajem 1985. godine ekonomska situacija je počela da izmiče kontroli. Razlozi se svakako nalaze u političkim kolebanjima u ostvari-
· efikasnim kratkoročnim antiinfla-
živa. Trenutak iziskuje mudrost u hrabrosti, Svakako nam nije cilj da više od polovine privrede dovedemo u bezizlaznu situaciju. Pod dejstvom sadašnje kamatne politike i to se može dogoditi.
Menjaj me nežno
Komentarišući česte promene propisa, direktor zrenjaninske fabrike lekova „Jugoremedija“ Vojislav Ribar kaže: „Neodrživo je da se u godinu uđe sa jednim uslovima, potom posluje po drugim, a završni računi prave po trećim. Država te obećanjima dovodi u jednu situaciju, potom slede zaokreti od 90 do 180 stepeni... i tako biva iz obračuna u obračun.
Lane su se propisi o ličnim dohocima menjali čak pet puta, pri
eee se nijednom nije imalo u vidu da su zarade pokretač proizvode.“ /
Nužno se nameće potreba za
cionim programom, kao načinom uvođenja reformisanog privrednog sistema u ekonomski život, koji bi omogućio privredi efikasno prilagođavanje. Previdimo li ovu potrebu izložićemo se ekonom· skim teškoćama u kojima nastaju politička kolebanja.
koraci na tom planu, kao u SR Srbiji, kolike olakšice su im doneli i je li to dovoljno da se lakšg diše.
sadašnja smanjenja potezi i doprinosa početni korak u svesnoj i trajnoj društvenoj akciji. Mada olakšanje od jedne milijarde za njegov kolektiv i nije toliko značajno, Borčić ističe da veruje da će radikalniji zahvati tek uslediti i to prvenstveno u pogledu smanjenja
U okviru efikasnog antiinflacio· nog rasterećenja privrede napušta· nje inflatorno-recesione kamatne politike ima vrlo istaknuto mesto. Pored mnogih drugih, velika je zabluda da pad cena treba da prethodi smanjivanju kamatnih sto-
Pitanjem na pitanje
Na postavljeno pitanje, finansijski direktor „Tehnoservisa“ iz Be-
sednik, bio tako koncipiran da je u mnogo čemu nudio realan izlazak iz krize, da smo privrednu reformu mogli da izvedemo tri godine ranije — što bi nas poštedelo još dubljeg ekonomskog i političkog raskolii u kojem se sada nalazimo. Zbog čega Milka Planinc ni-
je uspela? . — Pošto privrednu reformu ni-
Sudar paralelnih mehanizama
Promene ove vrste se ne mere nekakvim kvantitetom već funkcionalnošću. Upravo sa stanovišta funkcionalnosti promene ekonomskog uređenja nisu dovoljne. Tržišna orijentacija je nes ivo
EEE JE EAKC rZ OVI) GORE JESMO EK ep mar rr ONO rar ui KENT KOI Ta Gale Wini Kredit za kamate
Već je nastao potpuni finansijski haos koji nas ne vodi u privrednu reformu, Sada organizacije udruženog rada, gotovo masovno „uzimaju“ kredite da bi platile kamatu! Toga nigde u svetu nema. Bankama se hitno mora uskratiti ovakva praksa. Nenaplaćeno se ne može „naplatiti“ u formi novih fiktivnih kredita. Zna se kako se mora postupiti, ako dužnik nije sposoban da plaća ni kamatu i to u tekućem kreditiranju. Tim pre što je tzv. revalorizacioni deo kamate skriven u revalorizacionom bilansu. Ne može se računski sakriti jako inflatorno i
recesiono dejstvo kamatne politike.
bez koje nema tržišnog ponašanja. Nažalost, vladala je inercija ranije investicione euforije. Kasnije je zakon čak proglašen administrativnom merom koju treba napustiti. Svrha rešenja uopšte nije bila važna. Sada je problem nelikvidnosti postao teško rešiv. Privredni subjekti uopšte nisu sposobni da se prilagode inflatornoj. kamatnoj
politici odnosno da je obore uz- -
državanjem od kredita. Radije se odlučuju da nastave proizvodnju i poslovanje pod nepodnošljivim finansijskim uslovima.
Jednom rečju, u vreme Milke Planinc nisu postojali ustavni i politički uslovi za privrednu reformu na čvrstoj tržišnoj orijentaciji zato ni nastojanja celog SIV-a ne treba precenjivati. Ne treba se baviti pretpostavkama o sposobnosti sastava SIV-a, koje nisu imale šansu da se potvrde.
0 U nekim ključnim trenucima
koji se mogu ceniti kao prelomni,
vanju Dugoročnog programa ekonomske stabilizacije. Posle značajnog oporavka u 1984. privreda nije dobila nove impulse za dalje prilagođavanje. Potrošnja je iskočila iz normalnog ritma što treba dovesti u vezu sa približavanjem aprilsko-majskih izbora. Utirao se put visokoj inflaciji.
Poslednjih meseci ograničili smo se na tekuće poslove i utvrđivanje finansijskih deficita i dubioza. Želeli smo da narednom sastavu Saveznog izvršnog veća pripremimo i ostavimo račune o finansijskom stanju da ne bi lutao na početku svog mandata. Kada smo došli u SIV dugo smo se bavili utvrđivanjem spoljnog duga, što nije bilo ni lako niti Baljafie,
Takozvana programirana inflacija se neopravdano pripisuje Milkinom SIV-u. Bavili smo se antiin-
pa. To se nigde nije dogodilo u visokoj inflaciji. Pored drugih rasterećenja privrede i efikasnije kontrole nad rastom potrošnje drastično smanjenje kamatnih stopa bi predstavljalo meru koja bi ispraznila inflatorni balon koji je prenaduvan i preti da eksplodira četvorocifrenom inflacijom. Isto tako, način oživljavanja privrede mora se promeniti. Mora se poći 6d tražnje na neposredniji način. Mora se shvatiti da gušenje domaće tražnje ne može automatski da dovede do porasta izvoza i dinamiziranja proizvodnje. Naprotiv, dalje linearno potiskivanje | domaće tražnje vodi dubljoj recesiji i nepodnošijivim ekonomskim teškoama, Ne verujem da se može naći neki drugi konstruktivan prilaz.
Đoko KESIĆ
ograda Dragiša Petrović odgovara kontra-pitanjem: „Šta to znači, dići poreze i doprinose nebu pod oblake, pa ih onda, uz zvuke fanfara, smanjiti. za koji procenat. Makoliko ih smanjivali, dodaje, opet su viši od prošlogodišnjih. Objašnjava Petrović situaciju na primeru spoljnotrgovinskih organizacija u koje je, veli, njegov kolektiv neopravdano gurnut (jer pored ovć bave se i unutrašnjim prometom, servisiranjem, proizvodnim zanatstvom i drugim delatnostima prema kojima su propisi „bolećiviji“, a doprinosi niži). Lane je porez iz dohotka za organizacije koje se bave spoljnotrgovinskim prometom bio 8,5 odsto. Za ovu godinu „razrezano je 15, pa letos smanjeno na 13, a nedavno na 11,1 odsto.
Izdvajanja iz dohotka porasla su za proteklih devet meseci, kaže Petrović, za 315 odsto u odnosu na isti period lane i za 50 odsto brže
režije. Daje, pri tom, primer RK „Beograd“ koji svake godine deo administracije prebace u trgovinu. Predlozi novih zakona, po njegovom mišljenju, idu upravo u tom pravcu na širem društvenom planu. Govori direktor i o jednoj obavezi koja je njegov kolektiv lane
. „obogatila“ za 200 nepotrebnih lju-
di. Reč je o obaveznom primanju pripravnika, koji, veli, ne, samo da im ne trebaju, već bi svake godine mogli toliko otpustiti radnika i ne osetiti, sem kao olakšanje.
Dugovi jedu zaradu
U situaciji kada dugovanja jedu sopstvenu zaradu, rukovodioci u dva najveća kraljevačka radna kolektiva — Fabrici vagona i „Magnohromu“, hvataju se za glavu, piše naš novinar Miloš Milišić, On je razgovarao sa pomoćnikom generalnog direktora za ekonomske
direktor Industrije „Magnohrom“ Milanko Anđelković, koji objaš. njava da je njegov kolektiv prošle godine u fondove opštedruštvene potrošnje izdvojio čak 15 milijardi dinara, što je ravno ostvarenom čistom dohotku. Od ukupno zarađenih 130 milijardi, „Magnohrom“ je u sopstvene fondove uneo samo jednu milijardu, kaže, podsećajući da se uzbrdo mora ići onom brzinom kojom smo se sunovratili u finansijski ponor i da, imajući to u vidu ne može biti zadovoljan obe-
LN, OL _.
• A "A. a
lt >
Le ~ S. ~ {,~ v
Dejan Ćirić
ćanim rasterećenjem privrede.
Preduzete mere za rasterećenje privrede Kosova trebalo bi do kraja podine da donesu pokrajini 13 milijardi dinara, piše naš novinar Sadri Haderđonaj, uz napomenu da ova, na prvi pogled skromna sredstva, ipak, predstavljaju značajnu olakšicu. O opterećenosti kosovske privrede BaČEIHjE govore podaci da je od 523 milijarde dinara ukupnog dohotka privrede, čak 29 milijardi otišlo u radne zajednice OUR i 227 milijardi van privrede. Nastojanja Privredne komore Kosova da se smanji broj SIZ-ova nisu dovedena do kraja zbog otpora upravo iz njihovih redova, uz „argumentaciju“ da bez SIZ-ova neće moći da funkcionišu odgovarajuće grane materijalne proizvodnje.
U pokrajinskom sekretarijatu za finansije su mišljenja da bi višak sredstava koja se akumuliraju iz poreza na promet, odakle se, inače, finansira skoro 92 odsto budžetskih sredstava Kosova, trebalo vratiti privredi.
Na Kosovu je doneta odluka da se opštinski doprinosi i doprinosi za kulturu i fizičku kulturu ne plaćaju više iz ličnih dohodaka, već iz dohotka, čime bi se RO oslobodile mesečnog davanja za ove svrhe. Ne poštuju, međutim, svi u pokrajini ovaj propis, poput opština Titova Mitrovica, Vučitrn, Leposavić, Peć, Đakovica, Gnjilane i Kosovska Kamenica, koje su „prigrnule“ oko 3,2 milijarde dinara više od dozvoljenog.
Bez radikalnog smanjenja troškova države u svim oblicima, bez obzira da li je reč o federaciji, republici, opštini ili SIZ-ovima, ne može biti izlaska iz krize, rekao je našem novinaru Slobodanu Pašiću direktor zrenjaninske Industrije ulja Savo Knežević, Ilustrovao je direktor svoje reči primerom izgradnje nove fabrike za proizvodnju margarina u njegovom gradu, koja je zbog gradskih komunalnih obaveza u startu poskupela za oko dve milijarde, odnosno 10 odsto vrednosti investicije. To je buduću fabriku margarina u startu učinilo neperspektivnom.
(nastavlja se)
PRIPREMA: Bratislava MARJANAC
· x