Борба, 20. 05. 1989., стр. 4

ДРУШТВО

НЕДЕЉНА БОРБА 20-21. мај 1989. страна

4

Реформа2 Не, хвала! _

Хоће ли радници у страху да не постану технолошки вишак и остану без радног места оборити најављену привредну реформу

Просвећена бирократија је, коначно, признала да је за економско оздрављење земље неопходна темељита реформа у којој ће нестати многи безперспективни колективи, али радничка база поручује да није спремна да прихвати радикалне резове у којима она губи. Ако неко то хоће тако да схвати — поручују радници Ваљева — онда се овакав став може назвати и отпором реформи

Бошко Грбић

Страхују ли радни људи од привредне реформе2 Да ли су забринути за сигурност свога радног места2 Верују ли да ће модерно предузеће у условима тржишног привређивања бити и њихово боље сутра

Ова и многа слична питања све чешће се постављају у самим радним колективима, друштвено-политичким организацијама, државним органима, а посебно у Савезу синдиката. Одговора је, међутим, до сада веома мало, и углавном су уопштени, засновани на проценама и претпоставкама.

Сигурно је једно: новим системским законским прописима — од већ донетог Закона о предућеима до оног о основним правима о радним односима, који је у припреми — колективима ће бити дате велике могућности да самостално уреде критеријуме за отпуштање радника услед технолошког или економског вишка, чак и због тзв. економских поремећаја у пословању. Други вид несигурности радног места био би премештање с једног на друго према технолошким потребама и квалификованости радни-

ка. Пред оваквим реформским најавама Синдикат не крије забринутост, јер би по свој прилици њему на терет пао проблем решавања социјалне сигурности прекобројних радника. Тако Душан Коцељевац, члан Председништва Већа ССЈ, — констатујући да се међу радницима запажа страх да се реформа не преломи искључиво преко њих — упозорава: — Укидањем монопола на радно место настају и оформљују се противречни интереси између пословодних структура које желе одмах да искажу своју успешност и повећају продуктивност не рачун смањивања запослености и радника који тешко прихватају да изгубе најсигурнији ослонац сопствене материјалне и социјалне сигурности,

Овде одмах треба поставити питање: колико би запослених у наредним годинама могло стварно остати без садашњег радног места2

То још нико није егзактније показао, и одговор на ово питање ће тражити сама предузећа у будућем устројавању према Закону о предузећима, као и борби на тржишту за егзистенцију — да не потпадну под санацију, па и ликвидацију. У истом граду пронашли смо пример РО „Елинд“, односно њеног ООУР ТЕУР“ (познат по производњи електричних пећи и уређаја), где је од 353 радника чак 181 запослен у режији (значи 172 у непосредној производњи)!

Директор Тома Ђорђевић је нов челник, тек сео у „фотељу“. Говори нам најпре о тешкоћама у које су запали због заостајања у развоју и неприлагођености условима конкуренције („у кругу од сто километара неко је некада одлучио да се подигну још две фабрике са слич-

ном производњом“, Чачак и Краљево). А о вишку запослених каже:

— Није решење у отпуштању радника. Не може се тиме подићи већа продуктивност. Уосталом, у чије име ми неког, без његове кривице, да оставимо без посла. Решење је у новим програмима и ту покушавамо да учинимо колико можемо према материјалним могућностима. Надамо се бољем.

И један изричит одговор:

— Предлагачи закона и прописа којима се регулише технолошки вишак не познају ситуацију у конкретним колективима. За нас могу рећи да нећемо спроводити никакав закон који људима одузима хлеб.

Синдикалци Велибор Стаматовић и Александар Маринковић из овог колектива кажу да међу радницима нема страха од отпуштања. Колектив је чврсто решен да сви радници деле заједничку судбину, да се свима дели оно што се има. Несигурност радног места је утолико што се планира да чак половина радника из режије пређе у производњу. Али, како — кад је сада према месечном плану производње у њој неупосленост (чекање на посао) чак 30 до 40 одсто2

Планови су амбициозни: Нови, ситнији производи који ће имати прођу и уз преквалификације упошљавати све оне сада прекобројне. До тада, како преживети, свакодневно се навикавајући на нерад, из којег настаје и јавашлук. Како, заправо, на то гледају „ТЕУР“-у. Ђорђевић вели:

— Нерада, кад смо запослени и јавашлука нема међу радницима ни мање ни више него у самим врховима земље.

На крају, кажу ови људи, остаје им нада и решеност да док је колектива и сви радници ће бити сигурни. Никаква принуда у вези технолошког вишка не долази у обзир, и ако неко то хоће тако да схвати — онда се ова решеност може назвати и отпором спровођењу реформе. Синдикат у раскораку

Синдикат — разапет између радничког бунта и сиромашења и државне воље и накане да се оштријим резовима економија и привреда реформишу тражи своју „нову улогу“ и на овом изузетно клизавом терену. У ССЈ (Председништву и Већу) технолошки вишак је једна од дежурних тема, о којој се заузимају све конкретнији ставови. Један од њих гласи: „У својој заштитној улози синдикат се мора безрезервно и искључиво ставити на страну продуктивних, радно и технолошки оспособљених, вредних радника, а разрачунавати са нерадницима, захтевајући и престанак рада у случајевима неизвршавања радних обавеза из субјективних разлога. То, уз

нове односе у расподели, кроз вођење објективног дисциплинског поступка, пут је да се прокламовано начело о укидању монопола на радно место у пракси и реализује“.

Закон о предузећима је рекао да о условима под којима раднику престаје радни однос одлучује само предузеће путем свог акта, Синдикат — како каже Анђелко Васић — захтева да се питање технолошког и економског вишка регулише законом о основним правима из радног односа. Управо због осетљивости проблема, радничка организација је и тражила јавну расправу о овом закону. Уколико не буде „чврстих“ законских решења, реално је да ће се у пракси догодити шаренило у којем ће тешко бити препознатљиво ко се понаша у духу прокламованих реформских принципа, ко их заобилази, а ко апсолутно не поштује, Управо због тога Савез синдиката Југославије (а и републички и покрајински) потрудио се да утврди критеријуме

и поступак за решавање технолошког вишка. Полазиште је да се „радницима омогући правовремено упознавање са могућностима и обавезама прераспоређивања, преквалификације, редовног и превременог пензионисања, као и са начином решавања материјалних и социјалних права уколико, као крајња мера, неко од њих привремено мора остати без посла. У вези са тим, зависно од реалних услова, треба омогућити лично изјашњавање сваког појединачног радника приликом опредељивања начина решавања његовог проблема".

Уз сву наду — коју прати веровање у могућности разних решења, од развоја мале привреде, повратка земљи, до откупа стажа — да ће мали број људи остати (и то привремено) без посла. Синдикат ипак инсистира на доношењу што конкретнијих социјалних програма и обезбеђивању средстава све до федералног нивоа, Но, то је друга тема и

проблем о којем тек треба да се кон-

Орагапје |пПасјје

„#27

Ме

кретније огласе државни фактори, са СИВ-ом на челу.

Познате су процене о неискоришћеним капацитетима (од 80 до 50 посто) и радног времена за чију ефикасност неке рачунице говоре да је око 65 одсто.

Што се тиче броја запослених, поједини стручњаци тврде да је од близу седам готово два милиона Југословена с радном књижицом — вишак. Илустративна је процена, коју износи Слободан Дудудковић, председник Синдиката Војводине, да је у овој Покрајини преко 20 одсто запослених технолошки и економски вишак. Ако је тако у развијенијој, како је тек у републикама и на Косову које су на нижем ступњу економске и привредне моћи.

У синдикалној пракси успостављен је нормалан говор о технолошким вишковима као последица начелног става о прихватању тржишне оријентације у привређивању. Међутим, на конкретном терену, када се дође до непобитних

Предраг Кораксић

сазнања о вишку запослених, по праву. лу се ништа не предузима сем ситнијуу премештања с једног на друго радну место. Вентил растерећења су готово ј . дино пензионисања и ретка и компл).

кована отпуштања по основу дисцип. линске одговорности.

Режија већа од погона

Каква је стварна слика преоптереће. ности привреде вишком запослених по. кушавамо дознати на конкретном при. меру, у општини Ваљево. Повод је у јав. ности већ позната вест да у овој општи ни, према обећањима званичних „структура“, неће бити да тако кажемо реформског отпуштања радника. Про. веравамо је у Општинском већу Савеза синдиката. ;

Председник Већа Милета Бошко. вић без околишања каже:

— У раговорима о привредној ре. форми прича се о технолошком вишку радника. Чини ми се да се том причом плашимо раднике, и ако тако наставу. мо питње је шта ће бити од привредне

реформе.

Бошковић налгашава да је технолошки вишак прихватљив само у организацијама које уведу нове технологије и производне програме, а таквих је веома мало.

— Ово што сада имамо вишак 35: послених у свим радним колективима последица је лоше организације, несинхронизације у производњи, али нарочи. то разних законских решења — каже наш саговорник. — Наиме имали смои имамо такве прописе који су просто наметнули колективима велики број запослених у режији и администрацији, а то се сада показује као баласт. Те људе је тешко преместити у производњу, јер је и она „пребукирана“.

Враћамо се поводу, и Милета Бошковић истиче:

— Наш је став да радне организације које не мењају производњу не би сме ле да исказују технолошки вишак, већ да се руководне и стручне службе принуде да те људе упосле на додатним програмима. Немање посла, отежан пласман производа није технолошки вишак него лоше пословање у руково ђење.

· Ипак, може ли и докле колектив из држати терет неупослености радника; — До вишак ће доћи пре свега због измене прописа, и то у радним заједницама и на режијским местима — вели Бошковић. — Поједноставиће се и сма: њити административни послови који су наметани од државе разним законима. Увођењем нових средстава у информгтици биће потребни стручњаци и мањи број људи. Али, за вишак колективи морају да брину тако што ће га упошљавати на новим програмима.

Замрзивач нијепрепоручљив

Томислав Думезић

Нема земље где су сви слојеви друштва тако јединствено заинтересовани за што веће личне дохотке запослених у друштвеном сектору привреде, као у Југославији. То је интерес радника, пословодства предузећа, запослених у здравству, школству и другим друштвеним делатностима, у државној управи (јер им приходи директно зависе од личних доходака у привреди као и због примене принципа изједначавања њихових личних доходака са личним дохоцима запослених у привреди), као и сељака чији су реални приходи такође директно зависни од плата запослених у друштвеном сектору. Без обзира на овакво јединство интереса, или управо због њега, готово да се не може наћи земља где су плате мање него у Југославији. Тако је укидањем супротности између рада и капитала (власника и извршилаца) укинута и рационалност у пословању, из чега резултирају мале и стално опадајуће плате.

"Низак степен рационалности не може се изједначавати са ниском продуктивношћу рада. Ако се продуктивност класично мери (временом потребним за израду јединице производа или количином производа израђеним у јединици времена), онда продуктивност у Југославији знатно мање заостаје у односу на развијене земље него ако се ефекти мере финансијским резултатима. Узрок је у слабом квалитету производа и услуга, а то је нормална последица изостајања тржишта, економске одговорности односно власника добити. Заостајање у квалитету највише долази до изражаја у извозу где постигнуте цене често нису довољне ни за покривање материјалних трошкова. У правилу, релативно заостајање у ценама све је веће што је произ-

вод компликованији, садржи више рада итд. Најмање је заостајање у квалитету сировина, материјала, житарица и слично, али таквих производа нема довољно ни за подмиривање унутрашњих потреба.

Колико до дна

Поред заостајања у квалитету, слабе организације рада и већег броја запостених него што то затевају стварне технолошке потребе, лични дохоци у Југославији ниски су и због тога што примања по основу рада знатно мање учествују у расподељеном друштвеном производу и националном дохотку него у развијеним земљама. Такође, широка социјална давања односно бесплатно коришћење широког спектра услуга које пружају такозване друштвене делатности, уз велики степен сигурности запослења и радног места у друштвеном сектору, доприносе да су лични дохоци овако ниски.

Проблем је и у томе што не постоји категорија бруто личног дохотка. Из личног дохотка финансира се, поред инвалидског и пензијског осигурања и здравства, још читав низ других делатности — култура, физичка култура, непосредна дечја заштита, наука, социјална давања и сл. Да би лични доходак био израз цене рада и стабилан елеменат калкулације цене коштања произво-, да и услуга, било би неопходно да садржи тачно утврђену величину из које се, поред нето личног дохотка, финансира још једино основна здравствена заштита и пензијско и инвалидско осигурање. Све остале делатности морале би се финансирати делимично из буџета, а делом непосредним наплаћивањем услуга од корисника.

Реални лични дохоци континуирано се смањују већ пуних десет година.

Шта ће бити с платама

Ако СИВ одустане од прокламованог става о слободном формирању личних доходака и приступи њиховом ограничавању, сигурно је да ће доћи до стагнације производње, гомилања залиха, раста трошкова камата, повећења трошкова по јединици производа што све изазива

даље ' убрзавање инфлације

Без обзира на велики номинални раст, лични дохоци и у овој години реално опадају. У априлу малопродајне цене повећане су за 26,4 одсто, што одговара годишњој стопи инфлације од 1.563. Индексација личних доходака која је све присутнија, несумњиво доприноси убрзавању инфлације. Да ли ће се инфлација битније успорити уколико влада приступи замрзавању или плафонирању раста номиналних личних дохода2 Југославија има богати искуство и

са замрзавањем личних доходака и са утврђивањем номиналних сидара и са прописивањем пропорције за расподелу чистог дохотка. Протекле године било је на снази и замрзавање цена (до краја маја) и контрола раста номиналних личних доходака. Ефекте показују подаци из следеће табеле.

И у периоду до краја маја, када су цене биле замрзнуте, инфлација је била велика. Одмрзавањем цена и плафонирањем личних доходака, инфлација се

Месечни раст цена и просечних номиналних

чистих личних доходака у 1988. години

Чист лд.

у процентима

Цене на Разлика

по раднику

Септембар Октобар Новембар Децембар

~

сло ~

), јез со [и из бо Ре бара 00:69 об бе 5 бо Ко о из ср бо «

2 5 0 5 6 2 0 0 3 3 2 3

= | | М~ СРЕО Спа со

~

знатно убрзала. Највећи реални пад личних доходака био је у јуну. Напуштање номиналних сидара од краја октобра,

утицало је на убрзанији раст личних доходака. Напуштање чврстих ограничења било је изнуђено масовним испољавањем социјалног незадовољства. Без 06 зира на убрзанији раст номиналних личних доходака, инфлација није убрзана. Углавном је настављена већ оформљена тенденција. Просечни реални чисти лични доходак био је мањи у односу на претходну годину за око 10 одсто... Следи ли контрола

Замрзавање или утврђивање горње границе раста личних доходака не може битније успорити инфлацију што је показала и протекла година. Такође, раст цена неће бити смањен ни због повећа-

не понуде, посебно не ако се ради о роби из увоза. Зашто2 Југословенска привреда (са мало изузетака) слична је једном огромном подржављеном нефлексибилном предузећу у коме нема ни носиоца ризика ни власника зараде, где је број запослених потпуно нееластичан у односу на смањивање производње. Због тога, уместо да дође до пропадања појединих предузећа, до формирања нових рентабилних организација, долази до пропадања укупне привреде појединих

. Региона. На почетку, на удару су недо-

вољно развијене републике и покрајине,

Потребно је и отварање привре е слобода привредних сујета. ле бе паралелно морају решавати и основни системски проблеми везани за својину, као и најизраженији материјални про. блеми који су непосредни узрок галопирајуће инфлације (недостатак обртних средстава и дугови без дужника према иностранству и становништву).

У овој ситуацији сасвим је реално из: несено опредељење председника СИВ-а — да личне дохотке не треба огранича вати јер су они основни мотивациони фактор и да треба да се утврђују у скла“ ду са финансијским могућностима сва ког предузећа. Има, међутим, притиса ка да се одустане од овог става. Успешно вођење преговора са ММФ претпоставља и неке квантификације везане 3: раст цена. Четвороцифрена инфлациј

„ тешко да би била прихватљива. С друг стране, економски саветници СИВ-а 3" говарају контролу личних доходака Је управо у убрзаном расту номинални“ плата (уз финансијску недисциплину " експанзивну монетарну политику) виле основни узрок инфлације.

Ако СИВ под овим притисцима ог ступи од прокламованог става (слобог' но формирање личних доходака) и при“ ступи ограничавању њиховог номинат ног раста, сигурне су следеће последице убрзано смањивање реалних личних 10' ходака, стагнација производње, гомила“ ње залиха, раст трошкова камата, пове' ћавање трошкова по јединици произво“ да што све изазива даље убрзавање и" флације, _

Социјални потреси не би се могли | избећи. Штрајкови би били све учеста лији, захтеви за социјалном правдом 68 доминантнији. То би првенствено било

упућено на адресу Савезног извршног већа. Крајњи ефекти могу бити само #е гативни и за владу и за грађане. Због 79: га би било далеко боље напустити 89 примењиване традиционалне модел“

примерене тржишној привреди и 708

жити мере које су делотворне и у 080“

систему, уз истовремени рад на промо

ни система — осамостаљивању пре

ћа као носиоца ризика и позитиве ефеката.

пи аи слан |