Борба, 16. 08. 1990., стр. 8
PRODUBLJIVANJE KRIZE U ZALIVU
Udar na „svet
244
petrolej
Iračku okupaciju, a zatim aneksiju Kuvajta, niko nije odobrio, ali pokretanje ogromne ratne ma-
šinerije radi „odbrane“ Saudijske Arabije, rizik je nesagledivih posledica
Sudbina Kuvajta stavila je svet pred mnogobrojne dileme. Kao uvek u prošlosti Bliskog i Srednjeg istoka počelo je grubom silom, ali nijedan „lokalni“ obračun nije tako brzo i tako široko dobio svetske razmere kao ovaj sadašnji. Svi minuli potresi označavali su i određena pomeranja i promenu odnosa snaga. Za sadašnji ništa se ne može predvideti. Sve opcije su otvorene pa i ona najstrašnija: upotreba atomskog, oružja! Ujedinjene nacije dobijaju sve veći značaj jedinog mogućeg spasioca koji će se suočiti sa svim mogućim izazovima. Vizije sveta koje su u poslednje vreme plovile mirnim vodama moraće sada da se suoče sa nekim pitanjima koja su dugo bila gurana pod tepih. Svom silinom iskaču iz zapećka, nagoveštavajući da se bez njih ne može pripremati ulazak u 21. vek. Može li jedinstveni i nedeljivi svet računati da zaista bude drugačiji ukoliko istinski nc obezbedi isto pravo za sve: velike i male, bogate i siromašne, razvijene i zaostale? Jednostavno, budućnost mora pripadati svima ili nikome! Pravo jačeg Uznemirenost sveta još nikada
nije bila tako velika i opšta kao oko sudbine Kuvajta. Svega toga
ne bi bilo, u svakom slučaju ne u,
toj meri, da Kuvajt nije toliko bogat i da nije u pitanju nafta. Minulih decenija bilo je u svetu ne malo oružanih upada, okupacija, nasilja i malih ratova, ali ništa od svega „toga nije izazvalo ni približno takvo uznemirenje kao sadašnji zalivski poremećaji. Iračku okupaciju, a zatim aneksiju geografski male susedne bratske države, niko nije odobrio. Pa ipak, dokazivanje moćne iračke armije, da su u pitanju samo geografske i teritorijalne promene ne bi pokrenulo svu mašineriju koja je u dejstvu. U pitanju je nešto mnogo ozbiljnije i krupnije: došlo je do snažnog udara na svetski petrolejski sistem, svetinju savremenog sveta. Prema snazi udarca došlo je i do snage odgovora, u nečemu opšte, ali umnogome i jednostrane pa otuda i dileme sa kojima se suočavamo.
Od propasti Omajadskog carstva (Damask) i Abasida (Bagdad), znači od polovine 13. veka, područje Bliskog i Srednjeg istoka izgubilo je pravo da samo odlučuje o svojoj sudbini. Odluke su donošene izvan njega, u centrima moći, prvo u Istambulu, a zatim u Londonu i Parizu. Posle drugog svetskog rata glavnu reč zaštitnika sopstvenih i ukupnih zapadnih interesa, zahvaljujući novom odnosu snaga, preuzele su SAD. Takođe je nepobitna istorijska činjenica da
se na Bliskom istoku silom moralo.
uzimati ono što se moglo i koliko se moglo. ljudi ovog područja pamte reči nesporno najvećeg VOđe savremenog arapskog sveta Gamala Abdela Nasera koji je rekao: „Svoje pravo možeš ostvariti samo onoliko koliko si jak“.
Kada je Naser nacionalizovao Suecki kanal (1956), zajedničkom snagom Velika Britanija, Francuska i Izrael pokušali su silom da anuliraju egipatsku odluku. Tada su se SAD i SSSR našli na istoj, arapskoj strani. Bez upotrebe vojne sile, dva giganta su primorali trojni savet da se povuče, a Suec je ostao u egipatskim rukama. Američki predsednik Ajzenhauer se tada udružio sa Rusima jer se osetio izneverenim i prevarenim. Njegovi zapadni saveznici su iza njegovih leđa dogovorili prepad na Suec.
Kada je reč o Bliskom istoku, američko-sovjetska podudarnost došla je još jednom do izraza 1971. godine kada je objavljeno zajedničko saopštenje o rešenju bliskoistočne krize, odnosno arapsko-izraeclskom sporu, ali taj dogovor živeo je samo tri dana pošto je Izrael uspeo da ga akcijom u Vašingtonu poništi. Sada je došlo do trećeg sovjetsko-američkog saglasja, ali će ono, po svemu sudeći ostati samo teoretsko pošto su očita razmimoilaženja oko praktičnih koraka: Moskva je u principu protiv vojne intervencije, a Vašington svakodnevno i sve masovnije upućuje svoje brodove i vojsku na Bliski istok. Oko praktičnih mera prema Iraku svet se sve više deli. Podela je sve izrazitija i u Ujedinjenim nacijama. Tri rezolucije Saveza bezbednosti UN usvojene su brzo i skoro jednoglasno. Formulacije nisu sporne, ali njihovo tumačenje očito sve više postaje jabuka razdora i izvor mnogih pretnji. Ujedinjene nacije su se opredelile za „bojkot“, a SAD za „blokadu“, a razlika između ova dva pojma u praksi je ogromna. Bojkot je široko prihvaćen i odobren, a protiv blokade je očita većina. Jednostrano tumačenje odluka Saveta bezbednosti nastavlja da bude njegova gorka sudbina. Bojkot i blokada se ne primenjuju prvi put na Bliskom i Srednjem istoku. Daleke, 1952. godine, svetski petrolejski kartel ugušio je iranskog premijera Mosadeka koji je prvi, za kratko, svrgao i proterao šaha Rezu Pahlavija i nacionalizovao iransku naftu. Učinio je sve to legalno. Narodni front odneo je ubedljivu pobedu na izborima ı omogućio Mosadeku da ostvari obećanja data u poštenoj političkoj borbi. Svet je bio na njegovoj strani, ali su snage naftnog kartela bile moćnije:; niko nije hteo od Mosadeka da kupi i jedan litar nafte. Poražen je u neravnopravnoj borbi i morao je da ode sa političke scene. Šah se vratio uz
(;Mond“, Pariz)
pomoć desnice, saveznika kartela i ubrzo postao vojni i ekonomski stub zapadnog sveta u regionu. Ipak, iranska nafta je ostala nacionalizovana i postala glavni izvor šahove moći, ali i zle sudbine.
Bojkot i blokada
Usvojeni bojkot protiv Iraka mogao bi biti opasno oružje koje bi u svakom slučaju opterećivalo vladu u Bagdadu, ali i ostavljalo koliko-toliko manevarskog prostora. Zar OUN nisu jednoglasno usvajale rezolucije o bojkotu Južne Afrike, a da je to suštinski nije ugrožavalo? Međutim, izbeglička vlada Kuvajta i Vašington smatraju da su mere bojkota neadekvatne u ovom slučaju i odlučuju se za totalnu vojnu blokadu. To pokazuje da je položaj svetskog petrolejskog kartela sada drugačiji no daleke 1952. godine. Ali, isto tako i da je zapretila ozbiljna opasnost postojećem naftnom sistemu na Bliskom istoku čije su najmoćnije karike Saudijska Arabija i Kuvajt. Bez obzira na svu iracionalnost i avanturizam, irački predsednik Sadam Husein sasvim dobro zna da bi saudijska naftna polja bila prevelik zalogaj. Zato je posle osvajanja pozicija u Kuvajtu u igru i
ubacio svoj mirovni plan: neka se svi okupatori povuku i neka isti principi važe za sve. Neka se Izrael povuče na linije 5. juna 1967. i neka izađe iz južnog Libana, neka Sirija napusti Liban, a Irak će Kuvajt. y Preko noći komplikovana situacija na Bliskom istoku postala je još složenijom, ali i mnogo opasnijom. Opredeljujući se za blokadu,
" Amerikanci su preuzeli rizik čije
se posledice ne mogu izračunati ni najboljim kompjuterima. Nikakvo objašnjenje ne može osloboditi ekspedicioni korpus invazionog prizvuka. Niko ne sumnja da će američki vojnici i mornari biti u stanju da odbrane Saudijsku Arabiju, kojoj objektivno ne preti napad iračkih vojnika i koja će se prisustvom američke armade samo privremeno osloboditi opasnosti nekih dru-
' gih udara.
Udarom na kuvajtsku kariku poremećen je ukupni naftni sistem što je kao zemljotres izazvalo lančanu reakciju drugih poremećaja, a time i raznoraznih interesa. Sada se svako mora preispitivati i određivati. Okupacija Kuvajta je jednodušno osuđena. Tu složnost poremetio je dolazak stranih vojnika u područje Zaliva što će neminovno izazvati nova, sve veća pregrupisavanja, a time ukupne prilike učiniti mnogo složenijim i po posledicama nepredvidivijim.
U korenu sadašnje krize su neke stare podele. Irak nikada nije priznao geografsko odvajanje Kuvajta koje je nametnula britanska kolonijalna sila. To protivljenje jedan irački kralj platio je životom. Iračka revolucija koja je pored ostalog ostvarila i nacionalizaciju petrolejskih bogatstava i stavila ih u službu zemlje takođe nikada nije priznala „veštačku“ granicu sa Kuvajtom. Ni Sadam Husein nikada nije ozakonio taktičke dogovore sa kuvajtskim dvorom. Koreni starih podela iznikli su u obračun i izazvali nove dileme sa ncizbežnim iako još neodređenim promenama u budućnosti.
Mirko AKSENTIJEVIĆ
PERESTROJKA ZAHVATILA I SEV
Usaglašavanje s modricama
Buduća saradnja zemalja bivše „socijalističke zajednice“ biće zasnovana isključivo na tržišnim odnosima. Svođenje računa za mnoge će biti bolno
Evropa će, izgleda, brzo ostati bez SEV-a. U Moskvi su završena dva dokumenta u kojima nema ni riječi o dosadašnjim pravilima upravljanja tom ekonomskom grupacijom, već je buduća saradnja zemalja bivše „socijalističke zajednice“ zasnovana isključivo na tržišnim odnosima.
— Mi smo riješili da se odreknemo od novih pokušaja da koordiniramo međusobne planove, ali ćemo zato trgovati jedni s drugima, kao što to radi cio svijet — izjavio je Lav Klepacki, visoki funkcioner Ministarstva inostranih poslova SSSR, odgovarajući na pitanja o sudbini SEV-a.
Za SEV-om kakav je bio do sada, većina njegovih članica ne tuguje, pogotovo one koje ni ranije nijesu željele politizaciju te organizacije. Ekonomska saradnja će se, prema projektima u izrađenim dokumentima, svesti na preduzeća, a Savjet, kao međuvladina organizacija, baviće se razmjenom informacija, konsultacijama, analizom
zemalja, kao najviši organ, čime će se izbjeći ranija duga ispolitizirana zasijedanja Savjeta.
Sva dosadašnja saznanja o novom projektu SEV-a upućuju na zaključak da se usaglašavanja među zemljama — prije svega svih sa Sovjetskim Savezom i Sovjetskog Saveza sa njima — neće postići. bez modrica. Jednostavno, i zbog toga što decenijama SEV nije predstavljao trgovinu, već ekonomsko opsluživanje politike. Konačno i ova konstatacija Lava Klepackog to potvrđuje:
— Mi ne možemo više susjedima prodavati naftu i gas mnogo jeftinije nego što se prodaju na svjetskom tržištu, niti od njih možemo kupovati opremu po višim cijenama od svjetskih, a zna se da je kvalitet te opreme nizak.
Prvi put je ovakav stav Sovjetskog Saveza (možda nešto blaže i sa osmijehom) saopšten prije tri godine. Ali tada se nije vjerovalo, ne bar na Kubi, u Bugarskoj, Vijetnamu i Mongoliji, da će tzv. obra-
mijeniti američki dolar. To se djelimično već dogodilo između DR Njemačke i SSSR i Mađarske i SSSR. Ali od 1. januara 1991. dogodiće se i sa drugim zemljama, insistira se u Moskvi.
U proteklim, pa i sadašnjim političkim previranjima u zemljama“ „socijalističke zajednice“ snažna propagandna mašinerija je „rušeći komunističke režime“ obećavala milijarde dolara u državnim kasama nakon reforme ili ukidanja SEV-a. Dobri poznavaoci odnosa u toj ekonomskoj grupaciji poručuju, međutim, da se velikom blagu niko ne nada. „Daj Bože da se sve svede na nulu“, jer se nakupilo premnogo problema od kojih može biti samo štete, poruka je eksperata koji su projektovali „perestrojku“ SEV-a.
Lav Klepacki je upozorio da „nije sada najbitnije ko će koliko dobiti, već kako će se otvoriti put za ozdravljenje ekonomskih odnosa među članicama SEV“. To upozorenje ima smisla, ako ne zbog”
i prognozama. Vjerovatno će biti čunsku rublju već sada u razraču-“ drugog, a ono zbog nastojanja neformiran i komitet predstavnika navanju među članicama SEV za- kih zemalja da uvedu dolarski ob-
DEKRET GORBAČOVA O REHABILITACIJI SVIH POLITIČKIH ŽRTAVA STALJINISTIČKIH REPRESIJA
račun kad izvoze svoje vitalne proizvode, a klirinški kad uvoze sirovine. Bugarska, Mongolija i Čehoslovačka traže uvođenje što dužeg prelaznog perioda za to i klirinški obračun.
Poljska i Kuba, na primjer, traže prelazak na novi sistem saradnje tek kad se izvedu računice i u drugim „oblastima saradnje“ sa SSSR. Poljaci insistiraju da im se otpiše dug od oko pet milijardi obračunskih rubalja, koji je nastao u periodu najžešće. poljske krize 80-tih godina. Moskva tvrdi da je tada kreditirala svoj izvoz u Poljsku, a poljska strana opet zamjera sovjetskim partnerima da su umanjili cijene radova koje su godinama izvodili poljski radnici i stručnjaci na. Uralu i drugim djelovima SSSR.
Dok Sovjeti ubjeđuju Poljake da su dužni oko pet milijardi obračunskih rubalja, a Poljaci Sovjete da bi se „obračunom poljskog rada na gasovodu po svjetskim cijenama“ dugovanja i potraživanja svela „na nulu“, u Moskvi je nađen
„novi argument“, pa je postavljeno pitanje: šta će biti ako po svjetskim cijenama obračunamo naftu koja decenijama u bescenje teče u Poljsku?
Ovakvo pitanje mogu očekivati i druge zemlje, osim Mađarske i DR Njemačke koje su se dogovorile već sa SSSR o prelasku na do-
larski obračun u narednoj godini.|T.
Doduše, u Moskvi se i ovih dana daju objašnjenja da se ne mogu ispuniti obaveze prema istočnoevropskim susjedima u pogledu izvoza nafte čija je proizvodnja u osjetnom padu. Lav Nikolaevič kaže da je situacija teška:
— Ili će se gorivom snabdjeti domaća privreda (a bez nje bi stala žetva) ili će se ispuniti izvozne obaveze. Istočnoevropskim zemljama je SSSR dužan oko sedam miliona tona nafte. Osim toga, zemlja je opterećena problemima nerobnog plaćanja — turizma, individualnih putovanja sovjetskih građana, službenih putovanja, održavanja ustanova u inostranstvu.
Dragan VUKČEVIĆ
Spiranje ljage nepravdi i bezakonja
Najžešća osuda prisilne kolektivizacije 0 Zašto „Borba“ objavljuje dekret u celini?
Predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov doneo je dekret o rehabilitaciji svih žrtava političkih represija od 20-tih do 50-tih godina. U njemu se kaže:
„Teško nasleđe prošlosti bile su masovne represije, samovolja i bezakonje staljinističkog rukovodstva u ime revolucije, partije i naroda. Grubi nasrtaji na čast i sam život sunarodnika, započeti sredinom 20-tih godina, vršeni su neumornom istrajnošću nekoliko decenija. Na hiljade ljudi bilo je izloženo moralnim i fizičkim zlostavljanjem, mnogi su ubijeni. Život njihovih porodica i bližnjih pretvoren je u bezizlazan niz poniženja i patnji.
Staljin i krug oko njega prigrabili su praktično neograničenu. vlast, oduzevši sovjetskom narodu slobode koje se u demokratskom društvu smatraju prirodnim i neotuđivim. Masovne represije vršene su| poglavito putem presuda koje su! bez suda izricane na takozvanim!
posebnim savetovanjima kolegijuma „trojki“ i „dvojki“. Međutim, i u sudovima su kršene elementarne norme sudskog postupka. Uspostavljanje pravednosti, započeto na XX kongresu KPSS, vrši-
lo se nedosledno i zapravo prekinuto u drugoj polovini 60-tih godina. Moralna obnova
Specijalna komisija za dodatno proučavanje materijala vezanih za represije rehabilitovala je na hiljade nevino optuženih; poništeni su nezakoniti akti protiv naroda koji su preseljeni iz rodnih mesta; proglašene su nezakonitim odluke vansudskih organa Ujedinjene državne političke uprave pri Savetu narodnih komesara SSSR, NKVD i Ministarstva državne bezbednosti 30-tih do 50-tih godina za politička pitanja; usvojena su i druga akta za rehabilitaciju prava žrtava tiranije.
Međutim, još ni danas nisu pokrenute hiljade sudskih parnica. Ljaga nepravednosti ni do danas nije skinuta sa sovjetskih ljudi koji su nevini stradali u vreme prisilne kolektivizacije, bačeni u tamnice, iseljeni sa porodicama u daleke krajeve, bez sredstava za život, bez prava glasa, pa čak i bez objavljivanja roka na koji su lišeni slobode. Moraju se rehabilitovati predstavnici sveštenstva i građani sudski gonjeni iz verskih motiva.
Što skorije prevazilaženje posledica bezakonja i političkih zločina kao posledice zloupotreba vlasti potrebno je svima nama, čitavom društvu koje je stupilo na put moralne obnove, demokratije i zakonitosti. Izražavajući principijelnu osudu masovnih represija, smatrajući da su one nespojive sa civilizacijskim normama i na temelju članova 127/7. i 114. Ustava SSSR, naređujem: |
Patnje seljaka
I. Proglasiti nezakonitim i protivrečnim sa osnovnim građanskim i društveno-ekonomskim pravima čoveka represije sprovođene nad seljacima u periodu kolektivizacije, kao i nad svim dru-
nacrt zakonodavnog akta, koji utvrđuje spisak ovih zločina i procedura sudskog proglašenja imena lica osuđenih da su ih izvršili, koja ne podležu rehabilitaciji iz razloga predviđenih ovim ukazom“.
***
Agencija AP ocenjuje da ovaj
gim građanima iz političkih, naci- , qekret „predstavlja do sada najžeš-
onalnih, verskih i drugih motiva od 20-tih do 50-tih godina i potpuno rehabilitovati prava tih građana. Ministarskom savetu SSSR i vladama saveznih republika da u skladu sa ovim ukazom podnesu
zakonodavnim organima do 1. ok-
tobra 1990. godine predloge o proceduri rehabilitacije prava građana koji su bili žrtve represije.
II. Ovim ukazom se ne obuhvataju lica opravdano osuđena za izvršene zločine protiv domovine i sovjetskih ljudi u vreme velikog otadžbinskog rata, u godinama „pre i posle njega.
Ministarskom savetu SSSR da Vrhovnom sovjetu SSSR podnese
O S. |D.
ću Gorbačovljevu osudu prinudne kolektivizacije poljoprivrede Josifa Staljina, koja je počela krajem 20-tih godina, kada su milioni seljaka umrli od gladi, ubijeni ili upućeni u radne logore kao „neprijatelji naroda“. * *
Sa naše strane možemo samo uputiti komplimente i čestitke Gorbačovu. A onima koji će se, eventualno, upitati zašto „Borba“ u celini objavljuje tekst ovog dekreta, preporučujemo da ga još jednom pročitaju — možda će ih podsetiti i na neke naše dugove prema rehabilitaciji nevinih političkih žrava. TRIDESETI FESTIVAL „OHRIDSKO LETO“
Jezik — otkazao
predstavu
Zbog čega je izostalo gostovanje Srpskog narodnog, pozorišta i
Novog Sada, koje je na makedo ı izvede predstavu „Sınrt Kuzmana Kapidana Grigora Prličeva „Serdarot“
Ohrid. — Renomirana međuna-~
rodna kulturna manifestacija, Ohridsko leto, nastavila je programe iz svoje druge dekade. Pratili smo nekoliko zapaženih muzičkih priredbi, među njima i gostovanje Kamernog orkestra „Slovenikum“ iz Ljubljane, koji je sa dirigentom Urošem Lajovicem u Katedrali „Sveta Sofija“ izveo dela Mocarta, Fuksa, Berga. Duo Dimitri Ferštman, iz Holandije, uz pratnju Mile Baslavskaje, predstavio se delima Betovena, Šostakoviča i Debisija. U istoj dvorani priredili su koncerte Omladinski kamerni orkestar iz Skoplja, zatim proslavljeni pijanista Evgenij Koroljev, a sa posebnim interesovanjem praćen je koncert ansambla za staru muziku „Kapela nuova“ iz Švedske, zatim veče pijanistkinje iz SAD Sare Vulfson kao i ansambla za staru muziku iz Austrije „Les Menestrel“. Tako su počeli programi planirani za treću dekadu festivala, koja obiluje koncertima svi su u „Svetoj Sofiji“ — poznatih domaćih i stranih umetnika.
I u ovoj dekadi osvežen je dramski program. Dekada je počela premijerom, a potom i reprizom dramskog teksta „Medeja“
slovenačkog pisca Daneta Zajca, u
realizaciji Dramskog teatra iz Skoplja. Dramu je pripremila ekipa iz Ljubljane sa režiserom Vitom Tauferom, a naslovnu ulogu tumačila je Alenka Nahtigon.
Tragajući za scenskim prostorom koji bi odgovarao onome u kome se događa pomenuta antička drama, na ostrvu Krit ekipa se odlučila da to bude malo ostrvce u prekrasnom ambijentu manastira „Sveti Naum“ na južnom delu Ohridskog jezera.
Na popgodnijoj otvorenoj sceni „Donji saraj„, u starom delu Ohrida, isti teatar je brojnoj publici prikazao dramski tekst Gorana Stefanovskog „Kula vavilonska“ u režiji Slobodana Unkovskog. Ova predstava je na poslednjem Sterijinom pozorju u Novom Sadu po-
budila zapaženo interesovanje publike i kritike, i ponela više priznanja. Tako je izvedena na otvorenom prostoru, gde je akustiku trebalo da zameni odgovarajuća tehnika, ovoga puta glumci i pored uloženog napora, nisu u celini uspostavili pravi kontakt sa gledaocima.
Na programu festivala, u drugoj dekadi, bilo je predviđeno gostovanje Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada s predstavom „Smrt Kuzmana Kapidana“, na originalnom makedonskom jeziku, kako je već bila prikazivana u Novom Sadu. Otud i veoma veliko interesovanje ovdašnje publike da vidi glumce sa drugog jezičkog područja kako tumače ovu dramu na makedonskom. No, očekivano zadovoljstvo bilo je uskraćeno oh ridskoj publici, i to krivicom onih
nskom jeziku trebalo u Ohridu “ rađenu prema tekst,
Milenkovski i jedna od protagonistkinja predstavi Kuzmana Kapidana“, Ana
Blavni}
Ć „Sınn iy :6 Kostoy, ska prihvatili su ponudu Suboti}
kog pozorišta.
Režiser Milenkovski, u žem objašnjenju Ohridskom ltN navodi da je predstava — i o wd makedonskom jeziku — /Snij Kuzmana Kapidana“ uvrštena program Srpskog narodno | rišta za sezonu 1989/90, u vra
dok je tim pozorištem upravlja,
om na |
Radovi Jelene Damjanović
0
_ _
_|
71 2“ 2 7
AA AZAVA
JELENA DAMJANOVIĆ: „Rimljanka“ (levo) i „Jevrejin“ (desno)
Beograd. — Samostalna izložba
dela mlade umetnice iz Titograda
Jelene Damjanović, biće otvorena večeras u Galeriji „Andrićev venac". Postavka sadrži tridesetak crteža, slika i skulptura, a posle Beograda. biće prikazana u zagrebačkoj Galeriji „Kula Lotrščak“. Inače, OVU ŠeSY\I po redu, samostalnu izložbu Jelene Damjanović, kako je predviđeno,
otvoriće Emir Kusturica.
koji su pomenutu predstavu sami ponudili Festivalu. Režiser drame je Saša Milenkovski, a rađena je prema tekstu Grigora Prličeva „Serdarot“, za koji je ovaj Ohriđanin još kao student Univerziteta u Atini dobio „Lovorov venac“.
Uprava festivala učinila je svc za što bolji prijem umetnika Srpskog narodnog pozorišta, teatra sa kojim od ranije dobro sarađuje. Ali, ne malo je bilo iznenađenje kada je četiri dana pre prikazivanja predstave stigao teleks da se predstava odlaže zbog — kako je rećeno, otkazivanja od strane Narodnog pozorišta u Subotici ranije ugovorenih termina. Režiser Saša
„Dnevnik“ u više navrata zamerao što se na sceni ovog pozorišta koji neguje „najčistiji sprski jezik" pp. stavlja tekst na drugom, tj. rrikew donskom jeziku. Zato je reditd. Milenkovski i otkazao svaku dalju saradnju sa novosadskim teatrom.
Utisak je da su barem pos ovog slučaja, zavladale nckc nože. ljene struje koje nisu mimoišle ni kulturu.
Golub ČAKULESKI
Kp03 GeorDpan
HO3OPMLLITA
„BPYBJM CTMXOBM 3A JIETHM5y HOT“ — IIoaopuiurre Ha Tepa3MjaMa y 22 +
BMOCKOIII — JIBOPAHA JIOMA CIHJUMKAA „MloB Ha HpBeHM OkKro6ap“ 18.30, 21 „BaanyxonnoBHa aKajeMuMja” 18, 20
— KO3APA
„OmmopaH Ha MeTKe“" 10.30, 13, 15.30, 18, 20.30 | „TpeMnunu III“ 20.30
— KOCMAJ
„yMDpM Mymiku“ 18.30, 21
— JAJIPAH
„CBeaMepnuku xepoj“ 16, 18.30, 21 — 3BE3JIA
„IImec y TaMM“ 17, 19, 21
BEE Sre (a aaeer EE IST IP IBRO EPT ai EB O ia O OT Er: par gp a ara ar aparata ri ra iyUOr ITV rip cpu KAO agaeKi ; Il
mali oglasi tel. 011/334-531
lok. 233
0 TRAKTOR URSUS 355 i kultivator 506 sa-frezom i prikolicom. Maršala Tita 92, Jakovo 0 FORD Kortinu, 4 vrata, 70.000 km, perfektna. tel. 422-222 6 DELOVE Avai 100, motor dizel i menjač petobrzinac. Avalska 2 Leštane — predzadnja stanica e PLAC u Beljinu kod Obrenovca sa dozvolom za gradnju. Savska ulica 89. tel. 401-856 0 VAKUMIRANE prozore: dva prozora 140x140, 2 prozora 140x120, 2 prozora 140x100 i jedna staklena ulazna vrata. tel. 401-856 0 TRI NOVE trpezarijske stolice, polovnu mašinu za štrikanje i bežični telefon. tel. 48-888-48 e PANASONIK sekretaricu. tel, 771-920 0 FABRIKA satova Leštane, hitno prodaje po nabavnoj ceni jednu tonu superplastike — ·granulita Celidor. Cena 77.000 din, plus carina. Leštane, Kružni put 30. Uslužni telefon 8360-051
e BMX BICIKLI po povoljnim ce- ||
nama, Tigrove gume po fabričkim cenama uz besplatnu montažu i delove za Zastavina vozila. Ugrinovačka 129. tel. 619-824
e PO VEOMA povoljnim cenama televizore KAMAKROWN u tri ra-
te, televizore ACIKO, program ip
— JIBOPAHA KyJITyPHOTF I{TIEHTPA „CHonwu“ 18.30, 21 — BAJIKAH „OauHnragauje“ 16, 18.30, 21 — JyFOCJIABIMJA „3aJbyOMx ce y uimwmjyHKy“ 19, 21 — IIEHTPAJI „IIpecrynHnanu“ 19, 21 — 20 OKTOBAP I „TpeMnaiHu“ 13, 15, 17, 19, 21 — 20 OKTOBAP JI „HuHira 3 CAJI“ 14, 16, 18, 20 — ByK KAPALIMB HEMA TIPEJICTABE — JIOM OMJIAJUMHE „AMĐ0acajiop je yOHMjeH y CTOKXOJIMy“ 20.15 — CJIABMJA „IIpvwua o HuKozni“ 11, 17, 19, 21 — CJIOSOJIA „Tipnua o Hugo“ 11, 15.30,17.30, 19.30 . XNMTHM CIIVUAJEBM XurTHa noMoh
Bojga xarga noMoh 976
elektroluha, SONY i sezonska rasprodaja bundi. U „Metropoltursu“, II Bulevar 23/a, blok 19a, kod Sa-
' va centra, Palmira Toljatija 5. tel.
145-427
uSluae
6 „DANIJELA“: moleraj, tapete, stolarija, španski zid. Boško. tel. 109-080 0 „LIKVI“ servis — brzo i kvalitetno čisti i pere prozore, tepihe, stepenište i poslovne prostorije. tel. 401-856 0 ZAŠTITITE vaše vozilo u auto servisu „Dragan“, Partizanski put. tel. 762-549 6 UGRAĐIVANJE alarmnih uređaja. tel. 763-944
tražim
0 „STANKO“ auto servis iz Zemuna traži iskusne perače vozila. Izuzetno povoljni uslovi, mogućnost stalnog radnog odnosa. Javiti se svakodnevno na adresu: Georgi Dimitrova 6a, ili na tel. 193-573 0 HITNO potreban prevoz za robu težine 1,5 tona od Rumunije do Beograda (480 km). Javiti na tel. 623-221 od 8-15 č i na tel. 345-717 od 16-07 č.
PUTOVANJA
0 KANJON TARE, prašuma Perućica i mnoge druge prirodne lepote očekuju vas u trodnevnim i petodnevnim aranžmanima agencije „Tara“. Splavarenje, zabava po ovoljnoj ceni. tel. 594-617.
Itel. 640-480 i 640-556
BonHuma sa mepe6poBacKyapHa o06onema „CBETM CABA“: HeMabMHa?2 ~» 642-358 | rewxyjarppijcka KJIMHMKa „TEJIE AITEJI“ 685-358 COC 3A »KEHE 1 JIELIy 2KPTBE HACI4JbA ojr 18-22 322-220 MHOOPMALIMJE O CIMIIM oi 7.30 no 10.30 330-038 KBII „SEMYH” (xwpypruja, yp0Onoruja): Bykona 9 ' 612-616 KBII „HIPATMIIIA MJMIIIOBIh": C. Pamha 1 667-12? KJIMHMKA 3A JIEUJMJy XJ4PyPTMJy MI ITEJIMJATPMJy 685-15 KJIMHIKA 3A OUHE BOJIECTH: „3BE3JIAPA“ 414-366 TOKCMKOJIOTYIMJA BMA 661-12}
CITELTMJAJIHA OPTOITEJICKA BOJIH}HIA „BAMĐĐMIJA“ 660-466 07:00 mo 20:00 car
·CBE 3JIPABCTBEHE OPTAHI: SALIMJE HA TEPMTOPMJH IPA: JiA BEOTPAJIA
& KRSTARENJE jedrenjakom po Jadranu. „Fortuna“, Dobračina od 10-18 č. tel. 623-485
|___ODaVešlaBJM
e JKP BEOGRADSKI vodovod i kanalizacija; obaveštava sVOJĆ potrošače da će zbog hitnih i nč odložnih radova na vodovodnij mreži na dan 17. 08. 1990. godin u vremenu od 09 — 14 časova, btš vode ostati sledeće ulice: TiršoVi od Cara Haila Selasija do Sveto? ra Markovića i Svetozara Mark" vića od Birčaninove do PasteroVt, kao i dečija klinika u Tiršovoj} ulici. Molimo cenjene potrošače di uvaže ovo objašnjenje i snabdeji se potrebnim količinama vodč. : JKP beogradski vodovod i zacija.
0 MOLE se očevici saobraćaj: nog udesa bordo Juga i bele 745! ve 101, koji se dogodio u čete 9. avgusta na Ibarskom putu, petom kilometru od Ljiga ka Be0f radu, da se hitno jave na 139-826 O 0 NESTAO Kadet, bele boje, |. 985, javiti najbližoj stanici milici) Sledi nagrada Golf e NA KARABURMI nesta0 e — GL, metalik sive boje, O registracije FR — M 4026, 54 id kretnim krovom. Javiti na [0 782-714 ili na adresu Simić, Huš skih rudara 24 | ački 6 U JAJINCIMA nestao ODO : kratkodlaki Ptičar, braon ij odaziva se na ime Rem. Javil
P020. - me - | JJ A · i J S.J, ljubiša Ristić. Ristićevim odlaskom u Suboticu, nova uprava Srpskog narodnog pozorišta, pro. menila je kurs, pa je i novosadski