Борба, 19. 09. 1991., стр. 12
12 UETBPTAK, 19. CEITEMBAP 1991. TOJUM4HE
ЈУГОСЛАВИЈА
БОРБА
„БОРБИН“ БАРОМЕТАР истРАЖИВАЊЕ ИНСТИТУТА ЗА ПОЛИТИЧКЕ СТУДИЈЕ: политички ПРОСТОР СРБИЈЕ — РАСПОРЕД СНАГА И ПРОМЕНЕ
странака
Ово истраживање темељи се на резултатима испитивања политичког јавног мњења које је аутор Србобран Бранковић, заједно са тимом истраживача спровео у Институту за политичке студије крајем августа и почетком септембра. Истраживање је спроведено на узорку који репрезентује бирачко тело Србије (са изузетком Косова
и Метохије) и на коме је |
дата најтачнија прогноза исхода децембарских избора у Србији.
Истраживање има за циљ да на основу емпиријских података прецизније опише политички простор Србије и да идентификује основне промене које су у бирачком телу Србије настале после избора. Резултате и анализе из овог ис-
аживања објављујемо у више тематских наставака.
СТАВ ПРЕМА НАЦИЈИ — ДРУГА ДИМЕНЗИЈА ПОЛИТИЧКОГ ПРОСТОРА У овој димензији поли- -
тичког простора утврђује
се положај странка у одно--
су на српско национално питање. Мерени су ставови грађана о питању граница Србије у случају распада Југославије и о проблему Косова. Највиша вредност скале представља стопостотно слагање са најекстремнијим решењима (рат за нове границе, оштрија примена силе на Косову). За најнижу вредност би такође требало узети стопостотно слагање са најекстремнијим решењима, али са супротним предзнаком (према Србима). Међутим, пошто су овим истраживањем — обухваћене само српске, а не и друге националне странке, то је за леви пол скале узета потпуна националност у третирању ових питања. Ова скала, дакле, мери степен националног радикализма појединих странака у политичком простору и она, као и претходна има i подееока (графикон Како се из скале може видети, есктреме у овој равни политичког простора чине Савез реформских снага за Србију који испољава најмекше ставове по националном питању и Српска радикална странка чије присталице испољавају најрадикалније ставове и растојање међу њима износи 4,54.
Но централна вредност бирачког тела је у овом случају нешто више померена ка десном полу (израз „десни“ је, као и израз „центар“, сасвим услован)
(ija Opmi
Однос према нацији: Екстреми условно р њу су „реформисти“ и Шешељеви р Рат или мир: Грађани су неупоредив
адикали,
РАСПОРЕД СТРАНАКА НА СКАЛИ НАЦИОНАЛНЕ РАДИКАЛНОСТИ ·
(графикон 1)
Апас!опаћхат 04 T T ИН T о 1 2 5 4 5
9 10 Ekstremni nocionolizam
РАСПОРЕД СТРАНАКА У ДВОДИМЕН-
SMOHAJIHOJ СЛИЦИ ПОЛИТИЧКОГ
ПРОСТОРА (графикон 2)
Ekst. nacion. 105
= SPS
Ana-
cion. 0 T Т T T
Vlost
Opozicija
кроз ставове грађана у вези са директним питањима да ли су за мир на сваки начин или за рат до коначне победе и у вези са питањем колико су спремни да се и лично укључе у рат. Најнижа вредност је стопостотно опредељење за мир, а највише стопостотно опредељење за рат. Распоред странака у овој равни политичког простора изгледа као на графикону 3.
Као што показују резултати, опредељеност за рат је врло ниска; другим речима грађани су неупоре-
те разлике
ечено (на супротним половима) кад је реч о националном питадок се СПС, ДС и СПО на том плану битно не разликују о више наклоњени миру него рату, чак и присталице најекстремнијих
Кад се израчунају просечна растојања међу пар-
тијама на све три скале, он- _
да политичке странке по степену њихове међусобне блискости можемо разврстати у три групе: оне које су међусобно најудаљеније (просечна удаљеност им је већа од 2,5), партије чија је просечна удаљеност средња (између 1,5 и 2,49) и партије које су међусобно најближе (просечна удаљеност нижа од 1,49).
По овом критеријуму у првој групи као најудаље-
РАСПОРЕД СТРАНАКА НА СКАЛИ ОДНОСА ПРЕМА ДИЛЕМИ МИР ИЛИ РАТ
(графикон 3)
а lap 9 боб бо 565 04 T 6—— Ф T T T T 7 о 1 2 5) 4 6 7 B 9 10
Rot
и још је даље од аритметичке средине скале (5) износи 6,22, што значи да се бирачко тело у целини прилично радикализовало.
Ако се изузму партије које држе екстремне позиције (понављамо, у случају СРС за Србију није реч о националном екстремизму) онда се јасно запажа да су преостале три партије Социјалистичка, _ Демократска и Српски покрет 06нове — веома близу на овој скали и да се, дакле, у односу на национално питање не разликују битно; највећа разлика је између демократа и СПС, али она износи само 1,1, затим између Српског покрета 06нове и Демократске странке и износи 1,01, а најмања је између СПО и СПС само 0,09. Види се, дакле, да су две странке које су на претходној скали (власт опозиција) биле најудаљеније на скали националне радикалности . најближе. "Такође се види да су Социјалистичка партија Србије и две најјаче партије раније Уједињене опозиције, идеолошки и по питању односа према власти тако удаљене, у односу према националном питању веома блиске.
Ако бисмо сада комбиновали вредности које партије исказују на овим двема скалама, добили бисмо дводимензионалну слику нашег политичког простора са доста занимљивим распоредом — политичких снага у њему (графикон 2).
На овој слици и даље најближа Социјалистичкој партији је Српска радикална странка, док су најудаљенији Савез реформских снага за Србију и Српски покрет обнове. Српском покрету обнове је, пак најближа Демократска странка, али од њега није сувише удаљена ни Српска радикална странка. Центру је сада најближа Демократска странка и то може да буде једно од објашњења за пораст броја гласова ове странке који показују скорије анкете.
ДИЛЕМА МИР ИЛИ РАТ — ТРЕЋА ДИМЕНЗИЈА ПОЛИТИЧКОГ ПРОСТОРА
На овој скали одређује се место странака према ставовима њихових присталица у вези са дилемом мир или рат. Она заправо мери степен спремности бирача да прихвате рат као начин решавања кризе у земљи. Ова спремност је мерена
диво више наклоњени миРу. Чак и присталице најратоборније странке, Српске радикалне, не показују високо опредељење за рат (такво опредељење испољава тек трећина присталица ове странке. Просечна вредност бирачког тела у вези са питањем мир или рат је такође врло ниска у поређењу са просечним вредностима претходне две скале. Она је смештена за читава 2,74 подеока улево од аритметичке средине скале и износи 2,26, док је просечна вредност прве скале била 6,04, а друге 6,22.
Ова слика је карактерис-
"тична и по томе што је нај-
веће растојање на њој између Савеза реформских снага за Србију и Српске радикалне странке — износи свега 2,25, док је, рецимо; на претходној било 4,54, а на скали која мери однос власти и опозиције чак 6,18. Просечна удаљеност странака на првој скали износи 2,7, на другој 2,4, а на трећој свега 1,12.
То значи да по питању рата и мира не постоје тако крупне разлике међу присталицама најјачих партија у нашем политичком простору, што се види и по њиховој концентрисаности у левом делу скале.
Сличност са претходном скалом огледа се у томе што су Савез реформских снага за Србију и Српска радикална странка и у овој равни политичког простора антиподне странке.
није би се нашле Социјалистичка партија и Савез реформских снага за Србију међу којима постоји највећа просечна удаљеност од 2,87, затим Српска радикална странка и Савез реформских снага за Србију (2,68), и Социјалистичка партија и Српски покрет обнове (2,55).
У другој групи као средње удаљене су Социјалистичка и Српска радикална странка (2,22), Социјалистичка партија и Демократска странка (2,04), Српски покрет обнове и Савез реформских снага за Србију (1,91), Српска радикална и Демократска странка (1,84) и Српска радикална странка и Српски покрет обнове (1,63).
У трећој групи, као најближе су Српски покрет обнове и Демократска странка (1,21) и Демократска странка и Савез реформских снага за Србију међу којима постоји најмања просечна удаљеност — свега 0,83.
На основу претходно постављене три равни у политичком простору може се скицирати · тродимензионална слика тог простора, с обзиром на три поменуте и по нашој процени најзначајније релације у политичком животу Србије: власт — опозиција, анационално — екстремно национално и мир — рат.
Сутра: __ Промене . страначких опредељења грађана
Србије