Борба, 19. 09. 1991., стр. 13
БОРБА
ЈУГ ОСТАВИЛА _
Скупоћа беспарице ||
Пише: Мирко Ђекић
ита-пријатељ презапосленог директора : једне велике београдске банке: „Нејас-
но ми је шта то по цео дан тако напор-. но радиш кад пара немате» А на то ће одго- .
вор: „Кад новца има посао се обави за неколико минута. Сад се бавимо компензацијама, ликвидацијама, пребијањима, премошћавањем, преживљавањем. Свачим, осим CD ством“.
Југославија је у изузетној беспарици, свака република такође, самотна у својој економској
немоћи. То није последица злокобних сила ра-
та који својим природним током све обезвре-
ђује, поготву новац, то је негативно наслеђе ду-. гих година социјалистичког самоуправног до- говорног система у којим су настале оне сјајне
реченице типа „радио не радио свира ти радио“. И без рата би ратовали с инфлацијом ко-
ја халапљиво наваљује Мајиш на Пат -није у привреди.
Банке и банкари су сада И у две групације. Духовити их деле на политичке и
приватне, што би значило на оне које су до ју-
че припадале многобројном тромом друштвеном сектору и на оне што баратају капиталом независним од било каквог ванекономског утицаја. Првих је, дакако, толико много да о приватној иницијативи у области финансија код нас вреди говорити као о изузецима. У најтежем су положају највеће банке пошто је управо за њих везан највећи део највећих и најнемоћнијих индустријских и других колосалних здања остављених поколењима као спо-
"мен на ону врсту владајућих политичких умо-
ва, чије је залудно тражење економског перпетум мобила довело аплаудирајући радничку
класу до просечне зараде од 225,5 немачких · марака месечно (просечан лични. доходак-у ·
привреду и HROM: OON био je S: 1 ди
нар). Капитал је код нас ЛЕ те мере. npeckyn да
на кредите су у септембру прекорачиле границу од 200 одсто годишње. Камате на такозване месечне позајмице, које банке банкама дају за ликвидност, зависне су од међусобних пословних односа, али их нема испод седам процената: Те су камате знатно веће у случајевима када предузећа, која тренутно имају неискоришћен новац, посредством банака те паре пласирају у другим предузећима на 30 дана. Износе између 10 и 18 процената, зависно од познанства, пријатељстава, провизија, и једноставно казано, од тога колико коме гори под ногама. Има у. привредним предузећима финансијских директора који су спремни да плате готово сваку цену кад се приближи дан за исплату личних доходака. А то је управо најбољи знак да од те фирме ускоро неће бити ништа: Привреда је у беспарици која јечи као вапај умирућег. Недавно објављени подаци
Службе друштвеног књиговодства показују да су губици у југословенској привреди у шест првих месеци ове године 84,7 милијарди динара, што је 2,7 пута веће него што га је привреда имала у првом прошлогодишњем полугођу. Црне ли компарације! У најтежем су положају две најсиромашније републике (Македонија и Црна Гора) и северна српска покрајина Војводина. У њима су губици повећани око 4,5 пута. Следи Босна и Херцеговина са 3,2 одсто, потом је Косово са 2,5, некадашња ужа Србија са 2,2 и, по обичају, најбоља међу лошима је Словенија са 1,7 пута.
"инизам је, али је истина — све су то подаци од пре рата.
Готово је невероватно да се у так-
BHM условима уопште може пословати, ако се
ово што се у привреди збива у термин „посло-
· вање“ уопште и може подвести. Један од углед-
них банкара мирно каже да је њихова безмало
једина брига да сваког првог у месецу покупе _ са:евих рачуна паре и исплате пензије, однос- но. већ познату прву половицу. А како су пен-
зионери у већини сиротиња која без обзира на старачку опрезност мора тај новац брзо да потроши, он се брзо и враћа у банкарске канале. После неколико дана почиње „намицање“ пара за личне дохотке. А како су и лични дохоци
· такви да се брзо претварају у неопходну робу,
опет се тај новац хитно враћа банкама. Па онда долази прикупљање парица за другу половицу пензија... И, месец прође.
Живот од данас до јутра има економски ефекат ангине пекторис. Може бити да драстичног инфаркта неће бити, али је пут до здравља дуг и захтева најозбиљнију самодисциплину, које нема. Уз то је југословенска привреда, посматрано по републикама, регионима, предузећима и како год хоћете класично увозно-зависна економија. Да смо земља бога-
_ та свим и свачим не стоји више ни у уџбени_цима. А то премного кошта: Није при томе реч подаци о томе за просечног светског банкарског чиновника делују згражавајуће. Камате__
о изузетним месецима, попут садашњих, нити о драстичним ратним потезима какав је тре-
нутни са нафтом. Увозити се "мора да би се
нормално производило. И што је динар у овој
| години бивао све јефтинији, марка и долар су
до те'мере нарасли да сада више нико и не гле: да зар, но у животу Пи "курсну
ЛИСТУ
5 | 5 ривреда мора да плаћа девизе уз „штиА цунг“, по курсу који је црњи од црног.
Јер, ако се у трансферима међу грађанима и са оним банкама које откупљују девизе по такозваној реалној цени марка тренутно (у Београду) плаћа двоструко више од званичне (индекс 100), у привреди је курс чак за 20 одсто већи (120). Привреда је у шест месеци прошле године за те курсне разлике дала 5,3 милијарде динара, а ове 158,3 милијарди. Није грешка, али податак јесте за стрес.
ЧЕТВРТАК, 19. СЕПТЕМБАР 1991. ГОДИНЕ 13
ВУ NOVCA | KRATKOROČN · HARTIJA OD VREDNOSTI (18:00)
"Tržište поуса
1. Juče na tržištu novca tražnja je iznosila:
— na rok do 5 dana 0,0 miliona dinara
— na rok do 10 dana 30,0 miliona dinara
— na rok do 30 dana 146,0 miliona dinara
Ukupno: 176,0 miliona dinara
2. Ponuda na tržištu novca iznosila je 196,0 miliona dinara
3. Posredstvom tržišta novca zadovoljena je tražnja u iznosu od 136,0 miliona dinara
4. U direktnim kontaktima banaka zadovoljena je tražnja u iznosu od 0,0 miliona dinara
5. Ponderisana kamatna stopa na rok od 10 dana utvrđena je:
— na godišnjem nivou 103,31%
— na mesečnom nivou 6,00%
"=<=— ге Tržište hartija Na tržištu novca juče nije bilo ni ponude ni potražni 17 hartija od vrednosti | Р ni potražnje prenosivih
Klirinška potraživanja
. PONUDA KLIRINŠKIH. POTRAŽIVANJA POSREDSTVOM TRŽIŠTA U KLIRINŠKIM DOLARIMA IZNOSI IZ:
o SSSR ČEŠKOSLOVAČKA ALBANIJA PONUDA:
29.125.081,79 0,00 53.565,90 TRAŽNJA: 100.000,00 2.249.400,00 50.000,00 UGOVORENO: ~. 0,00 - 0,00 0,00 STOPA DISKONTA 0,00 0,00 0,00
Devizni 29.42. 30,04. 31.05. 28.06. 31.07. 30.08. . 18.09. USD/DEM | 149 «175 172 180 17 174 1,67 USD/CHF 127 147. 147 | 155. 152 152 16 USD/FRE- 509 591 «585 610 59 592 570 USD/ITL, | 1125,50 1292,50 1280,50 1340.00 130400 1300,65 125125 050/415 _ 1060 1232 1212 1266 1224 1225 11,78 GBP/USD | 18 10 171 163 168 3168 174 Kamatne
море _
7 дапа 762 587 581. „581 „581 556 5,37 1 mesec 750 594 581 5,94 581 „556 5,44 3 mešeca 744. 606 594 612 594 562 544 6 meseci 744 619. 606 644 649 575 5,62 РЕМ | _
imesec ~ 894 887 887 857 „887 „9,06 9,0 3 meseca 925 906 894 900 919 9342 9,382 6 meseci · 944 925 900 9,9 “939 931 925 1 mesec 862 844 „79. 787 775. 800 8,12 3 шезеса | 8,62 „844 . 794. 787 781 „794 - 812 6 meseci 862 831 794 794 781 787 800 ZLATO 391,25. 352,80 36150 36631 36325 35045 347,00 SDR 1,41332 1,32679 1,34537 1,31880 1,33434 1,33839 1,36356 Beograd 18. 09. 1991.
ПРИВАТНЕ МЕЊАЧНИЦЕ ОТВАРАЈУ ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ
пословању, па је јединствено девизно тржиште, које је и иначе престало да функционише, фактички укинуто, јер
Качар
pH курс — „побелео“.
Удружење банака Југославије најављује решење проблема девизне штедње
Црно тржиште девиза, како се до сада називало, од пре два дана је „побелело“, односно почело званично да послује. Иако је на снази и даље стари курс динара, који прописује Народна банка Југославије, приватна банка „Југоскандик“ отворила је сопствено тржиште, односно мењачнице, у. којима се валуте слободно могу куповати и продавати.
Установљен је и посебан курс, двоструко већи од званичног, тако да заинтересовани грађани могу купити, на пример, немачку марку за 27 динара. Овај курс нешто је већи од оног од сада важећег на црном тржишту, где се марка
продавала за 25 до 26 динара. Очито је да формирање оваквих самосталних · девизних тржишта није у складу са Законом о девизном пословању, јер се зна како се утврђује курс валуте и да је то у надлежности НБЈ — каже Раде: Бачковић, самостални саветник у Удружењу банака Југославије.
"Званични курс НБЈ; који је савезна влада утврдила у априлу ове године, са паритетом динара према немачкој марки 1:13, сада важи само на папиру, а у последње време: влада права збрка у курсевима. који се примењују. Народне банке појединих република су, ради стварања сопствених девизних
резерви, одлучиле да дају такозване стимулације од 70 одсто свима који донесу кеш новац на продају, тако да је аутоматски утврђен нови паритет 1:22. Ако томе додамо банке, као што је случај у ПКБ банци, које су давале кредите на бази продаје девиза, са стимулацијама од 50 одсто, и већ поменуту црну берзу са течајем двоструко већим од званичног, јасно је зашто никоме заправо није јасно која је цена домаће валуте. Привредници су, са своје стране, у међусобном пословању још одавно навелико примењивали такозвани штицунг у међусобном девизном
свако формира курс који сматра реалним.
Девизне штедише су при свему томе остале у најнеповољнијем положају, јер нити могу да располажу својим девизама, нити. им се признају стимулације ако желе да подигну _динарску противвредност. Тако су се нашли у ситуацији да само за њих важи званични курс од 13 динара за марку.
Због свега овога УЛ СЕ банака Југославије је, како смо незванично сазнали, припремило предлог за решење проблема девизне штедње и успостављање званичне и легалне девизне берзе. Хоће ли овај предлог бити прихваћен, одлучиваће се на седници Извршног одбора Удружења банака 26. септембра.
Б. СТЕПАНОВИЋ
отвара мењачницуг
За отварање приватних мењачница још одавно влада велико интересовање. Савезним органима упућен је, како сазнајемо, велики број захтева за отварање мењачница како правних, тако и приватних лица. Један од њих је и Зоран Качар, власник познатог „Интерпласт трејда", из Земуна, познат по краткорочним позајмицама које даје уз изузетно високе камате. Он је, каже, упутио захтев да отвори приватну мењачницу у којој би се купопродаја девиза обављала на класичан начин, уз провизију за мењачке послове. Има пуно и садашњих „приватних“ шверцера који су своју делатност желели само да легализују уз, кажу, минималну провизију.