Борба, 19. 09. 1991., стр. 14
14 UETBPTAK, 19. CETITEMBAP 1991. ГОДИНЕ
ФРАНЦУСКА И ДИЛЕМЕ „ДВАНАЕСТОРИЦЕ“ О ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ КРИЗИ
Заједничка политика ЕЗ се оштро суочава са тање дугогодишњи сан о „европском јединств
оже ли Европа
искушењем које доводи у пиу“ е Како решити проблем
посредовања, договорити се о слању мировних снага, како се одлучити на притисак о признавању Словеније и Хрватске
(Од дописника „Борбе“)
Париз. — Европска заједница личи на дете које се суочило са кризом одраслих.
Кад се ова, већ изрека, „отела“ још пре месец дана председнику европске владе Жаку Делору нико, ни он сам, није био свестан „целе истине“ са којом ће се суочити европска „дванаесторица“ у вези са кризом и ратом у Југославији. Упоредо са смртоносним ћорсокаком у којем се нашла Југославија и „дванаесторица“ су се суочила са могућим крајем дугогодишњег сна о „европском јединству“ које ће из економског јединства прерасти у заједничку спољну и одбамбену политику.
Уочи доношења одлуке 0 евентуалном слању европских трупа у Југославију које јучерашња француска штампа и с левице и с деснице назива „европским жандармима“, Европа се истовремено нашла и пред одлуком о будућности сопственог јединства али и сопственог мира.
ЛПавина питања
Нису „дванаесторица“ само подељена око тога треба ли трупе слати или не и како наћи међународноправну основу за слање, него и шта би био њихов задатак и колико људи и средстава треба за извршење задатка. Ако је и то извршење уопште и могуће.
Идеја о „снагама раздвајања“ је одавно Француска, али су и Хрватска и њени заштитници из Бона и Рима одмах у томе видели могућност слања „снага за интервенцију“ у корист Хрватске. Када је досадашњи противник такве солуције Холандија и званично покренула то питање, одмах се видело да је ризика много више него предности ако се таква одлука и донесе.
Париз је од почетка говорио о европским „белим шлемовима“ и „плавим шлемовима“ Уједињених нација, по многима више због тога да и на тај начин спречи једнострано признавање одлука о независности Словеније и Хрватске од стране Немачке и Италије јер би то имало катастрофалне последице по будућност Европске заједнице.
Званични Париз упорно понавља да се са слањем трупа морају претходно сложити сви којих се то у Југославији тиче свесни да се пристанак Србије
ЈЕДИНСТВО САМО НА СОПСТВЕНОМ ТЕРЕНУ: Ролан Дима и Франсоа Митеран :
и армије тешко може добити. Немци „гурају слање еворпских снага иако знају да у њима не могу, до промене
сопственог устава, уопште учествовати, а Италијани би се чували новог војничког корака на југословенском тлу због „неславне окупаторске прошлости“, али и будућности и интереса које имају и имаће и убудуће не на пола него на целом Балкану.
Шпанија не би хтела сутра да види европске снаге раздвајања у Баскији и Каталонији. Лондон не би да учествује у „преседану“ да се снагама Западноевропске уније „руши“ монопол НАТО у одбрамбеним пословима Запада. Поред тога Лондон више од других зазире, или бар показује да зазире од пораста немачког утицаја и посредног ширења.
Кајање им не гине
Зато ће „дванаесторици“, а потом и „деветорици“ из Западноевропске уније бити тешко да одлуче шта даље и како. Ситуација је таква да ако одлуче — кајаће се ако не одлуче можда још и више. Показаће пред Америком да нису
дорасли да јој буду ни „жандармеријски поднаредник". Спас може доћи, ма како то парадоксално звучало из — Југославије. Успе ли Карингтонова мисија „последње шансе“ и уколико потписници још имају утицаја на снаге које се боре у њихово име, „дванаесторица“ и „деветорица“ могу сачекати крај мораторијума који су сами „смислили“.
„Дванаесторици је тешко да измере вредност шанси и предности уколико се „умешају и величину ризика и опасности којима излажу и себе и Европу уколико брзоплето реагују. Тешкоћа њиховог положаја је и у томе што не могу скрштених руку гледати како пожар прети да захвати и „њихову кућу“. Званични Париз и француска јавност суочени су са свим овим питањима и дилемама и више него што се из новина радија и телевизије може чути и видети.
Делорово поређење са дететом које се суочило са проблемима одраслих већ звучи наивно. Европа је пропустила многе прилике да „одрасте“ и сада мора реаговати крајње „пунолетно“.
Александар ЂУКАНОВИЋ
НЕМАЧКА ТЕЛЕВИЗИЈА О ОРУЖЈУ У ЈУГОСЛАВИЈИ
Убијање дојч оружјем
Београд. — „Немачки новинар Егон Скотланд погинуо је, као и стотине других жртава у Југославији, од метака из немачког оружја“, објавила је немачка телевизија „АРД“ у својој прекјучерашњој емисији „Монитор“. Тај прилог је синоћ пренела телевизија Београд у емисији „Дневников додатак“. „Где год у свету има рата, "једно је сигурно — Немци учествују у њему. Исто тако и у Југославији. Нико не зна колико је жртава у овом ужасном грађанском рату, али једно је сигурно — на обе стране се, како „Монитор“ сазнаје, убија из немачког оружја“, ре-
чено је у овом прилогу. У емисији су наведени тех-
нички детаљи о оружју источнонемачке производње, које се, како је истакнуто, налази „код самозваних милиционара на обе стране“. Такође се наводе детаљи новинарске истраге о транспорту тог оружја — преко Мађарске, директно од немачких трговаца оружјем, преко Сингапура и на друге начине.
|| ||
: | Први је на реду састанак лорда Карингтона са шефовиче Потом се састаје Савет министара ЕЗ, на девето ванре» и крају долази састанак Министарског савета Западное1ос
(Од дописника „Борбе“)
Хаг — Откако се интензивно бави Југославијом, остављајући утисак да нема другог или важнијег посла, Европа јој ипак још никад није посветила чак три важна састанка у само једном дану. Чињеница да то данас чини јасно показује да су ствари „догореле до ноката“ и да је свесна како јој није остало још пуно времена за заустављање југословенског срљања у катастрофу свеопштег рата — свеједно да ли „грађанског“ или „сељачко-герилског“. a
Први је на распореду наставак „серије“ коју су цинични посматрачи назвали „Снежаном и седам патуљака“, предвиђајући јој трајање дуже и од „Династије“. „Снежана“ би по њима био лорд Карингтон који у име ЕЗ председава Конференцијом о Југославији док би „седам патуљака“ било седам југословенских министара иностраних послова: савезни и шест републичкиХ. Поређење је наравно, неприкладно, како због лорда Карингтона који је у Игалу показао да није ни мало наиван, тако и због огромних разлика у дипломатском искуству седморице „наших“ министара: савезни секретар Будимир Лончар спада у доајене светске дипломатије са више од четири деценије непрекинутог искуства, српски министар Јовановић је дипломата од
каријере а и шеф словеначке дип- -
ломатије Рупел је већ дуже у том „послу“. Остали су на међународној дипломатској сцени дебитовали тек прошлог четвртка у Хагу, и притом су се-различито снашли. Најлошије је, према свим „приказима“ прошао шеф хрватске дипломатије Шепаровић, чији су ставови као и начин на који их је заступао, у многоме ишли у корист штете стране коју је представљао.
пуна дискреција
Главни „заплет“ у данашњој епизоди Конференције о Југославији, требало би да буду прелиминарни извештаји две групе које су почет-
ком седмице стартовале у пуном
саставу, упркос претњи недоласком хрватских представника. Комисије се, као што је познато, баве могућностима „уставног преуређења Ју-
гославије“ и питањима мањиних људских права у Југославији и се) | њеним републикама. |;
У протекла три дана комисије радиле у пуној дискрецији те Fi 5 познато да ли су се о било чему 4: ласиле. Општа је међутим оцене не да су након свега што се у Југорот
Југославију Саветом 66
УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ. — iji рес де Куељар са великом жалојог ни секретар УН се чврсто нада | 5 ца у циљу налажења мирног реџос дом. Е |
До изјаве Де Куељара о ситуг ут тања постављених на дневним“
· светске организације.
· Мада ни јучерашње саопштејет ускоро могле покренути неку ин ' блема, многи овдашњи аналитт: чин, представља почетак процеи Савет безбедности. У поузданим: неформалне консултације о југ великој зависности од резултат“ ра о Југославији.
Што се тиче писма председнин председнику Савета безбедноси них нација за заштиту од „агребе' цивилном становништву“, HO TT процедуре рада и Савета и чит сматрано званичним документет ји је достављено. |
вији догодило — H CBera HITO C гађало од почетка седнице дана разговора ипак премало 3 ' ло' какав продор ка сагласнио или решењу. Но, битно је да ји · чело те да се може и наставити Други данашњи хашки доо биће састанак Савета министар је — ако нас евиденција не вара5у хово девето ванредно заседане) последњих пола године посвез искључиво Југославији. Док GD ком августа држали ритам ожо ног састанка седмично успевај некако да одрже мање-више је ствен став о југословенској ку улози њених главних актера ин ту ЕЗ у свему томе. Чим су, М. тим, једну недељу прескочилиг. чели су да о томе говоре разле
тера!
Не устраје ли „чудо из Игала“ Европа (и Немачка) E
(Специјално за „Борбу“ од дописника Танјуга)
Бон. — Цар је коначно — бар што се Европе (и Немачке) тиче дотеран до дувара: не устраје ли „чудо из Игала“, остварено у режији лорда Карингтона, Европа ће (и Немачка) морати да дигне руке од Југославије, односно да ту ватрену
лопту лобује Уједињеним нацијама. |
Макар можда и погрешан, такав се закључак назире из немачких реаговања на „још један споразум о прекиду ватре“ у Хрватској.
Немачка влада, најпре, никад раније није на вести из Југославије са позитивним предзнаком реаговала тако хитро као прекјуче. Њен портпарол је, ваљда ни петнаестак минута по пријему вести из Игала, саопштио да ју је Бон примио „са радошћу и надом“. Додао је: „Договор о прекиду ватре јасно показује
да је успех политичких напору могућ“. | Убрзо се огласио и сам шефу: ломатије Геншер, означивши као „први сигнал наде“. Неки тови ће њега и његово мине ство прекоревати због журб исхитрености која помало ли: — панику. Зашто би Бон пани
Има коментатора, додуше | мало, који у споразуму из Ига“ исте виде шансу. Темеље је свега, на — потписницима. Т: ше, за разлику од ранијих сл ва, нису „потписи аморфног # тива, за које заправо нико не > одговорност“. Сада су на чист“: ведени они „који стварно ри Одговорност је, дакле, лоцир!: то шансу може учинити реалкт. - Не буде ли, међутим, тако; о: наговестила активирање Зашљ европске уније (ЗЕУ). Дакле : ну опцију. Председавајући ЗЕН.
'
=
море у